U Srbiji trenutno ima oko 260 odobrenih predloga projekta javno-privatnog partnerstva (JPP). Nisu svi odobreni projekti ujedno i realizovani projekti. Vrednost projekata JPP iznosi oko 6 milijardi evra. Najviše projekata, čak 95 odsto, podnose lokalne samouprave.
Iako je prisutan uzlazni trend odobrenih projekata JPP većina projekata nailazi na nerazumevanje građana zbog nedovoljnog uključivanja kod planiranja, sprovođenja i nadzora JPP projekata. To ima za posledicu da se ugovori raskidaju, a građani ostaju uskraćeni za važne usluge koje treba da obezbedi lokalna samouprava.
Iz tog razloga je dijalog svih zainteresovanih strana ključan. Projekti koji uključuju građane su održiviji i uspešniji.
Oblasti u kojima može da se ugovore projekti javno – privatnog partnerstva su raznovrsne: od apoteka, izgradnje i održavanja puteva, dimničarskih usluga, javna rasveta, održavanje grobalja i zelenih površina, komunalni otpad, zoohigijena i mnoge druge.
Vlast na lokalnom nivou je odgovorna za obezbeđenje adekvatne infrastrukture, kao i kvalitetnih javnih usluga na svojoj teritoriji, a kako budžetska sredstva često nisu dovoljna, dolazi do potrebe za privlačenjem privatnog kapitala koji bi se usmerio u različite razvojne projekte koji su od javnog značaja.
-Učešće građana i organizacija civilnog društva u procesu planiranja i donošenja odluka je od velike važnosti za promociju demokratske uprave, socijalne inkluzije i ekonomskog razvoja, kao i unapređenje ljudskih prava. Dobro i efikasno upravljanje, pogotovo na lokalnom nivou, nije moguće ukoliko ne postoji osnaženo civilno društvo koje, zajedno sa javnim vlastima, učestvuje u svim važnim odlukama koje imaju uticaj na njihov život, objašnjava naša sagovornica i dodaje da je učešće građana od velike važnosti kako za same građane, tako i za lokalnu vlast, kaže Vesela Vlašković iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) iz Beograda.
Da bi se povećalo učešće građana u kreiranju projekata JPP, neophodno je regulisati je javnim politikama koje regulišu oblast javno – privatnog partnerstva.
-Izmene Zakona o javno-privatnom partnerstvu su najavljene još 2019. godine, ali za sada nema podataka kada će se i sprovesti. Dodatno, očekuje se da će se izmene odnositi samo na deo koji se tiče usaglašavanja sa regulativama Evropske unije u oblasti javnih nabavki i da se neće ticati unapređenja dijaloga i saradnje između javnog i civilnog sektora. Upravo iz tog razloga je značajno da jedinice lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti, donesu javne politike koje će se sprovoditi na lokalnom nivou, a imaće za cilj da uspostave mehanizme za aktivan dijalog organizacija civilnog društva i javnih vlasti, navodi Vesela Vlašković.
Javno – privatna partnerstva i koncesije bi po definiciji trebalo da budu i ekonomski isplativi i društveno odgovorni.
-Sa ekonomskog aspekta, podrazumeva se da se za sredstva investirana u projekat dobije veća vrednost u odnosu na konvencionalno finansiranje (finansiranje iz budžeta, zaduživanje kod banaka ili drugih institucija i dr). Uključivanje privatnog sektora takođe donosi i određeni nivo znanja i stručnosti koji obično nedostaje javnom sektoru, naročito u određenim oblastima (npr. energetska efikasnost). Sa socijalnog aspekta, ovi projekti moraju da uzmu u obzir zadovoljenje društvenih i socijalnih potreba građana, navodi Vlašković.
Neki od odgovora na pitanje zašto ugovarati ovakve dugoročne projekte su sledeći: javni sektor nema dovoljno sredstava, dok privatni ima, projektni koji se nikada ne bi mogli sprovesti, uz JPP imaju šansu, na kraju ugovora, u posed države (ili lokalne vlasti) se vraća sve što je privatni partner izgradio, opremio i slično, kao i da se većina rizika prevaljuje na privatnog partnera i time se štite javni interesi.
Istaknimo da Zakon o JPP kaže da po prestanku javnog ugovora, objekti, uređaji, postrojenja i druga sredstva iz okvira predmeta JPP, odnosno koncesije, postaju svojina Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javnog preduzeća ili pravnog lica ovlašćenog posebnim zakonom kojim se uređuje davanje koncesije.
U opštini Bečej, iako građani godinama učestvuju u kreiranju budžeta, iako postoji nekoliko projekata javno – privatnog partnerstva, ali nažalost, u njima nisu dovoljno učestvovali predstavnici organizacija civilnog društva i građani.
U toku je formiranje tri foruma za dijalog koji čine predstavnici opština i lokalnih udruženja. Oni će zajednički raditi na pripremi novih projekata javno – privatnog partnerstva.
