Komisija za javno-privatno partnerstvo u Srbiji je u periodu od 10 godina pozitivno ocenila 209 predloga projekata javno-privatnog partnerstva, od kojih je 190 predloga (odnosno 90 odsto) podneto od strane jedinica lokalnih samouprava u Srbiji, podaci su iz istraživanja Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj – InTER.
Od ukupnog broja odobrenih projekata, njih 75 je ugovoreno, što predstavlja blizu 36 odsto po podacima sa Portala javnih nabavki. Najveći broj ugovorenih projekata je u sektorima javnog prevoza, javne rasvete i izgradnje i/ili održavanja lokalne putne infrastrukture.
O Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama
Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama (Zakon o JPPK ) usvojen je 2011. godine, i njime je po prvi put uveden pojam javno-privatnog partnerstva u srpski pravni sistem. Zakon se može primeniti na sve projekte od javnog značaja, bilo za objekte, bilo za usluge, koje su u nadležnosti organa vlasti na centralnom ili pokrajinskom nivou, kao i na nivou gradova i opština.
Ovim dokumentom se predviđa i formiranje Komisije koja je, između ostalog, nadležna za davanje saglasnosti za odobravanje projekata JPP. Komisija je osnovana 2012. godine kao međuresorno javno telo sastavljeno od devet članova, predstavnika različitih ministarstava, kao i predstavnika autonomne pokrajine i grada Beograda.
Pored Komisije, u oblasti JPP važnu ulogu imaju Ministarstvo finansija (koje daje mišljenje za projekte na nacionalnom nivou) i Ministarstvo privrede (obavlja stručne, administrativne i tehničke poslove za potrebe Komisije za JPP). Osim ovih institucija, značajnu ulogu imaju Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Državna revizorska institucija, jedinice lokalne samouprave i javna preduzeća.
Kako se navodi i u pomenutom istraživanju, Komisija za JPP je sredinom 2013. godine usvojila Metodologiju za analizu dobijene vrednosti u odnosu na uložena sredstva, na osnovu koje javni partner može da donese odluku da li da određeni projekat realizuje finansiranjem iz kredita ili putem sklapanja JPP.
Odlukom o obrazovanju Komisije pojačana je njena uloga u procesu odobravanja predloga projekata, pošto je, navodi se, ovim dokumentom propisano da se bez saglasnosti Komisije, odnosno pribavljanja pozitivnog mišljenja, ne može početi sprovođenje projekta JPP.
O ugovorima o javno-privatnom partnerstvu ili koncesiji
Jedan od najčešćih oblika ugovorenih javno-privatnih partnerstava je koncesija, a među najpoznatijim vidovima koncesije je takozvani BOT aranžman (build, operate, transfer) gde je privatnom partneru povereno da izgradi neki infrastrukturni objekat, njim upravlja i koristi ga uz naplatu za unapred definisani vremenski rok. Nakon isteka ugovorenog roka infrastrukturni objekat se vraća u vlasništvo javnog partnera.
Nakon što Komisija odobri predlog projekta, isti mora da usvoji relevantan državni ili lokalni organ (Skupština), posle čega se definiše javni ugovor i sprovodi postupak javne nabavke kako bi se odabrao odgovarajući privatni partner. Kada je reč o rokovima, najkraći rok je pet godina, a najduži mogući može biti do 50 godina.
– Domaći zakonski okvir daje veoma dobro rešenje, a to je da je u njemu već predefinisana struktura, odnosno obavezni elementi javnog ugovora koje svaki ugovor o JPP ili ugovor o koncesiji mora sadržati.
Javno telo je obavezno da javni ugovor registruje u Registru javnih ugovora (podportal), u okviru Portala javnih nabavki, i da unese sve bitne elemente javnog ugovora i projekta u skladu sa definisanim zahtevima i formularima.
