Čitanje i pričanje doprinosi dečjem intelektualnom i emotivnom razvoju, stvara kod dece ljubav prema knjigama i učenju. Zbog savremenog načina života roditelji neretko iz dnevne rutine ispuste ono što je obeležilo i naše, i detinjstvo brojnih generacija, čitanje knjiga za laku noć. U ovom tekstu argumentima ćemo podsetiti sve roditelje zašto se uz knjige kvalitetnije raste.
U detinjstvu se mozak ponaša kao sunđer i upijanje svega novog je zabavno i lako. Većina roditelja zna da je čitanje deci dobar oblik učenja,ali ne i da je ono izuzetno važno zato što podstiče njihov intelektualni i emotivni razvoj i aktivira specifične funkcije mozga koje su osnova za sva kasnija učenja u životu.
Sve počinje govorom
Učenje čitanja je veština koja se dugo razvija i počinje dok su deca još vrlo mala,a podučavanje je različito kod sasvim male i starije dece. Mala deca prvo počinju da uče o čitanju učeći da govore i da razumeju jezik tj. u komunikaciji sa drugima.
Roditelji odgovaraju na komunikaciju deteta i tako učestvuju u izgradnji njegovih jezičkih sposobnosti. Čim deca čuju reči, počinje njihovo usmeravanje prema pismenosti. Razna istraživanja pokazala su da deca koja tokom prvih godina života čuju mnogo reči i koju njihovi najbliži aktivno uključuju u komunikaciju imaju bolje rezultate na testovima znanja i veština u osnovnoj školi nego deca koja nisu bila tako bogato izložena jeziku.
Priče za laku noć
Postoji više načina na koje možemo da pomognemo deci u razvijanju jezičnih i komunikacijskih veština koje će im biti priprema za učenje čitanja. Čitanje i pričanje priča, pogotovo onih za laku noć, zbližava roditelje i decu,a doprinosi i boljem uspehu u školi u kasnijem dobu. Detetu možemo početi da čitamo vrlo rano,jer ono ima sluh,a to znači da mu se može čitati već od trenutka kada se rodi. Nema određene granice i nikad nije prerano i prekasno za čitanje.
Čitanje detetu u najranijem dobu pomaže u stvaranju posebne emocionalne veze između deteta i odraslog, obogaćuje detetov rečnik i govorne sposobnosti, izaziva zadovoljstvo i prijatnost kod deteta, uvodi ga u svet umetnosti i književnosti, unapređuje njegove sposobnosti slušanja, pomaže u razvoju zapažanja, posmatranja, pažnje, pamćenja, mišljenja i logičnog zaključivanja, uvodi dete u raznoliki svet zbivanja i iskustva, razvija različite interese, omogućava sticanje znanja. Slušanje glasa odrasle osobe razvija slušnu osetljivost za glasove i govor, što je izuzetno važno za buduću veštinu čitanja.
Nije svejedno kako čitate
Da bi u čitanju uživali i odrasli i deca, važno je pronaći udobno i mirno mesto za čitanje i isključiti sve što ometa čitače: čitanje uz glasnu muziku ili uključen prijemnik stvara napetost i zahteva glasan govor,što predstavlja napor a zadovoljstvo u čitanju izostaje. Knjigu ili slikovnicu treba držati ispred deteta da je ono dobro vidi i da može nesmetano da je dodiruje, jer kad glas postane monotan,interes za sadržaj priče postepeno se gubi.
Dete nije samo pasivan slušalac, treba ga uključiti da postane aktivni učesnik: razgovarajte s njima o slikama, ponavljajte reči koje mu se sviđaju, postavljajte mu pitanja i odgovarajte na njegova i dopustite mu da samo lista stranice. Na taj način omogućujete razvoj kreativnosti deteta i pokazujete uvažavanje njegovih potreba i interesa, što je od neprocenjive vrednosti za njegov kognitivni i emocionalni razvoj. Važno je dete ne opterećivati rečima koje ne razume i koje su teške za njegovo doba. Takve reči valja preskočiti ili ih zameniti nekim njemu razumljivijim.
Pravite pauze za vreme čitanja, jer one detetu omogućavaju da primi sadržaj priče,da smišlja neku svoju priču ili da postavlja pitanja. Ako dete za vreme čitanja ne zaspi, važno je pročitati mu priču do kraja da bi je u potpunosti doživelo. Kad je dete i dalje budno i zainteresovano, dobro je i dalje razgovarati o priči, podstaći ga da samo priča i ohrabriti ga da osmišljava nastavak. Ako dete želi dan za danom istu priču, treba mu udovoljiti, jer ponavljanje iste priče upućuje na emocionalnu potrebu deteta. Slušajući priču, ono prorađuje neke svoje emocionalne potrebe. Treba detetu čitati kad smo opušteni, u suprotnom stvarate napetost i čitanje postaje neprijatno. Naučite da procenite kada treba prestati s čitanjem, jer, ako je dete umorno, gubi koncentraciju i čitanje mu postaje zamorno.
Stalno im pričajte
Osim uobičajnih čitanja priča za laku noć, deci treba čitati i razgovarati sa njima kad god je moguće. Sa starijom decom listati slikovnice, a sa manjom decom možete da razgovarate dok ih hranite, kupate ili presvlačite. Govereći im, istovremeno ih učite jeziku i šaljete poruku da su važne osobe,što predstavlja pozitivno emocionalno iskustvo. Takvo dete će i kasnije, kad odraste imati osećaj da je važna osoba u komunikaciji. Pevajući pesmice koje se iz dana u dan ponavljaju, stvaramo predvidljivu i očekivanu situaciju u kojoj deca mogu da predviđaju šta je sledeće.
Ovako predviđanje zauzima važnu ulogu u razvoju pismenosti.
Postavljati pitanja
Dok čitaju knjige,roditelji mogu postavljati pitanja koja detetu pomažu uvežbavanje novog npr: „Kako se zove ova životinja?“ ili ih uče nešto o uzroku i posledici: „Šta će sada da se dogodi?“. Komunikacijom kroz čitanje, pomažemo deci u razvijanju veština razvrsatavanja i organizovanja.
Od slikovnice do prave knjige
Slikovnica je prva detetova knjiga i njen izbor je veoma važan. U slikovnici je priča obogaćena ili proširena ilustracijama, može da bude ispričana samo slikama ili su slike poređane kao pojmovi i dete ih razgleda, imenuje, prepoznaje, priča o njima. Tekst treba da je prilagođen detetovoj spoposobnosti razumevanja poruke, zanimljiv i smislen, kao i ilustracije koje su veoma važne koje pomažu u razumevanju teksta i razvijanju detetov smisao za lepo.
Prednost imaju slikovnice u kojima su ilustracije razumljive, estetske vredne, skladnih boja i odgovarajuće uz tekst koji ilustruju: kad objašnjava neki pojam treba da je realan, a kad se uvodi dete u svet mašte ilustracija treba da je maštovita. Treba obratiti pažnju da ilustracija bude prilagođena dobu deteta: za mlađu decu su one sa manje detalja, a za starije bogatijih i složenijih kompozicija. Slikovnica za najmanju decu više su igračke nego slikovnica, a što je dete starije u slikovnicu se dodaje više teksta, brojalica, slike predmeta, ljudi, okruženja iz prirode… Vremenom u slikovnici je sve manje slika i sve više teksta, kako dete raste i slikovnica izrasta u knjigu.
Dete koje je sa strpljenjem slušalo roditelje dok su mu čitali, koje sa zadovoljstvom se igralo prvom slikovnicom, uspešno će čitati knjige i usvajati nova znanja.
Polaznica obuke „Pokreni mehanizam“, vaspitačica dece predškolskog uzrasta
Foto: Ilustracija, preuzeto sa vouchersblog.co.uk
