„Uzmi račun i pobedi“: Bačkogradištanci osvojili stan

Šefova se ne poriče! Po je izreka koje se do sada držao Bačkogradištanac Imre Baranji (59), magacioner u bečejskom privrednom gigantu „Sojaprotein“ još od 1984. godine, a tek sada će. Razlog pojašnjava dobitnik premije stana u Novom Sadu u trećem izvlačenju akcije „Uzmi račun i pobedi“.

-Sinovi Andor i Endre mi rade u inostranstvu i kad vikendom dođu kući uvek nešto sa njima radim ili razgovaramo, tako da nismo gledao televizijski prenos izvlačenja akcije „Uzmi račun i pobedi“, mada znam da je supruga Judit do sada poslala dvadesetak koverata. Zazvoni mi u subotu uveče telefon i javi se šef. Naravno, muštuluk je njegov. Zadovoljni smo svi u kući. Kako ne bi bili. Obraduje se čovek bilo kakvom poklonu, a kako neće ovakvom. Iskreno rečeno, žena je slala koverte, ali ni u snu nisam mogao da pomislim da ćemo bilo šta dobiti, jer do sada nikad ništa nismo dobili. Držim se one narode „use i u svoje kljuse“, s osmehom na licu priča nam domaćin Imre Baranji.

Ceo život je naučio da daje, a ne da dobija. Redovan je, zajedno sa sinovima, dobrovoljni davaoc krvi, kao magacioner u firmi, pošto je roba u magacinu, delio je sindikalne pakete…

-Kad smo devedesetih godina prošlog veka kupili staru kuću od naboja u Ulici Šamu Mihalj 46, prvo smo izgradili deo u kom smo živeli, pa onda deo po deo stare kuće renovirali i sada imamo dom po našoj želji. Kako je plac na četiri kvadrata, kuća i zelena površina su na kvadrat i po, a na preostala dva i po kvadrata sam zasadio nešto preko stotinu sadnica raznog voća. Ima posla, ali je to lepa zanimacija. Najveći deo se pojede u svežem stanju, a ono što preostane ide u muru i pripremam kvalitetnu rakiju. Zavisno od toga kakvog je roda godina, dobijem između 100 i 200 litara rakije, koju, pošto ne pijem, drugi degustiraju. Poklanjam je rođacima, prijateljima, poznanicima…nastavlja svoj životopis Imre Baranji.

Još je svež osećaj dobitnika velike nagrade, pa Baranjijevi čekaju da se sve slegne i onda vide šta će sa stanom. U Bačkom Gradištu se deo gde stanuju zove Telep, pa nije isključeno da im se i stan nađe u novosadskom naselju istog imena. Stan je stan, a poklonu, pogotovo ovakve vrste, nikad se ne gleda u zube.

-Supruga Judit je najzaslužnija za dobitak, jer je ona slala koverte, a što je izvučen koverat s mojim imenom je već puka sreća, dodaje Imre Baranji.

Narod kaže da se sreća zasluži. Imre je čitavog života pošteno radio svoj posao, kuću i okućnicu je sa puno stila sam sa ženom i decom sredio, drvena kapija opšivena gvožđem je poslednje zadovoljstvo od pre godinu i po dana. Nema sumnje da je stan dobio pravi domaćin.

Imre je ranije rado odlazio na pecanje, pogotovo na Staru Tisu, kraj Bačkog Gradišta, gde je voda dobrog kvaliteta, ali sada retko uzme pecaljke u ruke.

-Haos koji vlada na našim vodotocima mi je „izbacio“ pecaljke iz ruku. Voda u Parku prirode „Stara Tisa kod Bisernog ostrva“ je čista, ali se ne može prići od ostataka pet ambalaže i drugog smeća. Još je gora situacija na drugim vodotokovima, tako da sam prestao s hobijem u mladosti. Okrenuo sam se kući i okućnici, a sada će trebati nešto i u novosadskom stanu poraditi, zaključuje Imre Baranji.