Opštinska vlast u Odžacima od 2014. nije podigla 62 miliona koje je Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine namenio rešavanju problema sa vodom koji traje decenijama. Ta voda je napre bila žućkasta i neprijatnog mirisa, zatim je otkrivena ogromna količina arsena, da bi se od 2002. do danas Odžačani često snabdevali vodom iz cisterni.
Iako čitav život živi u Odžacima, 75-godišnja Julijana Karanović je već skoro deceniju i po silom prilika korisnik vode iz somborskog vodovoda. „Ne jednom za sve ove godine imali smo po više meseci na ulicama cisterne s vodom iz Sombora, jer je odžačka voda bila zabranjena za piće„, kaže za portal 021 Julijana Karanović.
„Kad su nam rekli da je voda konačno ispravna za piće, ispostavilo se da je veoma ’tvrda’, pa je rodbina iz Sombora počela povremeno da mi donosi dovoljne količine vode za pripremu hrane – i, evo, tako sigurno već 12 godina„, navodi ova penzionerka, nekadašnja kuvarica u fabrici ITES. Predočava nam da se pasulj u odžačkoj vodi kuva barem 2,5 sata, dok je u somborskoj dovoljno svega 40 minuta, „a time je i ušteda struje značajna“.
Zvaničnim tvrdnjama o ispravnosti odžačke vode za piće, Julijana Karanović kaže da više ne pridaje pažnju.
„Ma šta govorili o ispravnosti za piće ove ’tvrde’ vode, meni je ipak sigurnije da se snabdevam s česmi u susednom Bačkom Gračacu ili da kupujem flaširanu vodu“, navodi naša sagovonica. „Posle svega što smo ovde preživeli s vodom, ko može da me krivi?„.
Prema podacima Zavoda za javno zdravlje iz Sombora, voda iz odžačkog vodovoda smatra se higijenski ispravnom za piće. Ipak, u Odžacima postoji nepoverenje prema takvim pokazateljima i otuda je deo građana i dalje ne koristi za piće.
Razlog za takav stav treba tražiti u činjenici da je između 2002. i 2014. godine sanitarna inspekcija u tri navrata, zbog tri različita uzročnika, bila primorana da zabrani vodu iz vodovoda za piće na duži period: sveukupno, Odžačani su u ovom periodu oko 29 meseci bili osuđeni na snabdevanje vodom iz cisterni.
Problemi s vodom pojavljivali su se i pored toga što je gotovo svaka lokalna vlast u tom periodu obećavala da će rešiti vodosnabdevanje tog mesta. Od 2002. godine, kada je pronađena nedozvoljena koncentracija arsena, u odžačkoj vodi pojavljivali su i crvići (nematode), a onda i ni malo bezazlena bakterija Pseudomonas aeroguinosa.
I dok su lokalne vlasti te probleme, s više ili manje muke, kako je pokazalo istraživanje portala 021.rs, uspevale da reše, Odžačani, međutim, i danas muku muče s veoma „tvrdom“ vodom iz vodovoda. Iako se takva voda zvanično ne smatra štetnom za piće, sagovornici u našem istraživanju ukazuju na to da „tvrda“ voda stvara kamenac i tako oštećuje bojlere i veš mašine.
Neiskorišćeni milioni
Istraživanje portala 021.rs pokazalo je da su lokalne vlasti, čini se, i taj problem mogle da reše. Naime, dokumentacija do koje smo došli svedoči o tome da je u dva navrata između 2007. i 2013. godine AP Vojvodina za omekšavanje vode obezbedila 108 miliona dinara.
U prvom slučaju projekat omekšavanja vode nije realizovan zbog raskida ugovora s izvođačem radova, dok u drugom slučaju lokalne vlasti nisu iskoristile novac koji su dobile na konkursu Fonda za kapitalna ulaganja 2013. godine. Iz lokalne vlasti u Odžacima, u kojoj od januara 2014 većinu ima Srpska napredna stranka, nisu želeli da odgovore na pitanje zbog čega novac koji je odobrio Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine (62 miliona dinara) – do danas nije iskorišćen za rešavanje problema „tvrde“ vode. Takođe, lokalna samouprava odbila je da dostavi podatke o tome koliko je Opština Odžaci od 2000. uložila novca u rešavanje problema vodosnabdevanja.
Od nešto više od 113 miliona dinara, koliko je između 2007. i 2013. Upravni odbor Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine odobrio Opštini Odžaci na ime adaptacije (sanacije) vodosnabdevanja u tom mestu (i drugim projektom još 20 miliona dinara za povećanje kapaciteta postrojenja za preradu vode), dokumentacija pokazuje da je u tom periodu lokalna samouprava uspela da iskoristi svega 31,5 miliona. Pored toga, skoro 12 miliona JKP „Usluga“, lokalno preduzeće zaduženo i za vodosnabdevanje, dobilo je između 2010. i 2012. na konkursima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo na ime poboljšanja postupka pripreme vode.
Od 2000. godine lokalnu vlast u Odžacima vodili su, ovim redom: SPS, SRS i DS, a od 2014. na vlasti je SNS. Iako je na početku krize s pijaćom vodom bilo pokušaja da se nezadovoljsvo građana iskoristi za smenu vlasti, u ovom istraživanju uspeli smo da dobijemo samo nezvanične potvrde o tome da je pitanje kvaliteta voda sve ove godine korišćeno u dnevnopolitičke svrhe na lokalnoj političkoj sceni.
Da je toga ipak bilo, svedoči podatak o tome da je zbog pitanja vode svojevremeno u lokalnom parlamentu bio formiran anketni odbor, ali i da je tada opoziciona Demokratska stranka podnela krivičnu prijavu protiv N.N. lica. Kasnije je došlo do optužnice, pa i do osuđujuće presude za odgovorne u lokalnom vodovodu za krivično delo proizvodnje i stavljanja u promet škodljivih proizvoda.
Propalo omekšavanje
„Tvrda“ voda u odžačkom vodovodu datira od 2004. godine, odnosno od završetka radova na postrojenju za pripremu vode za piće tzv. fabrike vode. Tačan podatak o tome kada je „fabrika vode“ počela da radi, u odžačkom Vodovodu, kao sastavnom delu JKP „Usluge“, odbili su da nam dostave.
„Fabrika vode“ je, prema medijskim izveštajima, koštala između milion i dva miliona evra. Kako je Opština Odžaci odbila da nam dostavi kompletne podatke o investicijama u vodosnabdevanje u proteklih 15 godna, ostali smo uskraćeni za potvrdu medijskih izveštaja o tome da je u decembru 2003. Opština podigla kredit od 400.000 evra, s rokom otplate od tri godine, za završetak „fabrike vode“.
Odžački vodovod završen je 1970. godine i sve do 2004. nije imao postrojenje za preradu vode, ili kako se to popularno naziva, „fabriku vode“, potvrdio je u razgovoru za portal 021 Nebojša Ćuk, nekadašnji rukovodilac komunalno-obračunske jedinice Vodovod i kanalizacije pri JKP „Usluga“. Izgradnju fabrike vode inicirale su analize o neispravnoj vodi, ističe Ćuk.
Prema njegovim rečima, sa dubokih bunara, iz kojih se do tada crpela voda prešlo se na pliće bunare u čijoj vodi nije bilo nedozvoljene koncentracije arsena, međutim uobičajeno je da je sirova voda iz te tzv. prve izdani veoma tvrda. Drugim rečima, objasnio je Ćuk, jedan problem zamenjen je drugim, ali „barem ta voda više nije imala onoliko arsena“.
Problemu „tvrde“ vode lokalna samouprava posvećuje pažnju tek 2007, kada je raspisan tender za izvođača koji bi trebalo da uvede tehnologiju kojom bi se omekšavala voda, kao i da iz vodovoda ukloni taze oktrivene nematode, opasne crviće zbog kojih je više od godinu dana bila zabranjena za piće voda iz lokalnog vodovoda. Iz Odžaka su se 21. maja 2007. obratili Fondu za kapitalna ulaganja AP Vojvodine sa zahtevom za odobravanjem sredstava za adaptaciju (sanaciju) postrojenja za pripremu vode za piće. Podaci koje nam je dostavila Uprava za kapitalna ulaganja, kao pravni naslednik Fonda za kapitalna ulaganja, pokazuju da je Upravni odbor Fonda 3. septembra 2007. odobrio JKP „Usluga“ iz Odžaka 46 miliona za traženu namenu.
U julu 2007. godine iz lokalne vlasti obećali su da će građani već sredinom avgusta imati potpunu ispravnu vodu za piće, a da će do kraja godine biti rešen problem s tvrdoćom vode.
JKP Usluga je krajem 2007, nakon sprovedenog postupka javne nabavke, zaključila ugovor sa izabranim izvođačem radova DOO Tehnomag-term iz Novog Sada. Ukupna ugovorena vrednost projekta је 45.902.000,00 dinara. U skladu sa ugovorom o finansiranju projekta, izvođaču Tehnomag-term-u je preko Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine uplaćen avans u visini od 25% ukupne vrednosti ugovora, odnosno u iznosu od 11.475.500,00 dinara, navodi se u odgovoru Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.
„Izvođač je po nalogu naručioca prioritetno pristupio rešavanju problema nematoda i opravdao avans u iznosu od 1.121.000,00 dinara. U postupku izvođenja radova, javili su se i dodatni radovi u iznosu od 5.821.228,75 dinara koje je naručilac JKP Usluga prihvatio kao nesporne, ali ti radovi bi na plaćanje trebalo da stignu tek nakon što se opravda avans. U daljem toku realizacije projekta, izvođač je odugovlačio sa nastavkom izvođenja radova i zahtevao da mu se plate dodatni radovi, iako još uvek nije opravdan avans. Ne želeći da pristaju na nezakonito postavljeno uslovljavanje izvođača radova, pokrenut je postupak na Privrednom sudu u Somboru koji još uvek nije okončan„, stoji u odgovoru Uprave za kapitalna ulaganja APV.
Vlasnik Tehnomag term Lazar Munižaba je, nakon nekoliko pokušaja da dobijemo njegovo viđenje problema s odžačkom „fabrikom vode2, prvo preko posrednika pristao na razgovor, ali je nakon toga prekinuta sva komunikacija.
Munižaba je uhapšen 2013. godine zajedno sa još nekoliko osoba pod sumnjom da su od 2006. do 2009. godine malverzacijama oko izgradnje objekta za kanalisanje i prečišćavanje voda u Bačkom Gračacu (Opština Odžaci) oštetili budžet Srbije za nešto više od 24 miliona dinara. Taj postupak se i dalje vodi pred Sudom u Somboru.
Prema podacima Uprave za kapitalna ulaganja APV, firma Tehnomag term je od 2007. godine izvodila radove u 13 projekata koje je finansirao ondašnji Fond za kapitalna ulaganja APV, a za koje je, u skladu s ugovorenim obavezama, isplaćeno blizu 300 miliona dinara. Osim tendera za „fabriku vode“, ta firma je dobila posao rekonstrukcije sistema grejanja u Domu zdravlja u Odžacima. Iz Uprave za kapitalna ulaganja navode da je taj posao, vredan oko 19 miliona dinara, završen ali „uz probijanje rokova“.
Tehnomag-term se, dalje, dovodi u vezu s još jednim postrojenjem za preradu vode u odžačkoj opštini. Ta firma je, naime, 2008. dobila na tenderu posao završetka druge faze radova u „fabrici vode“ u obližnjem Karavukovu, vrednog skoro 13,7 miliona dinara, od čega je, ubrzo po potpisivanju ugovora, izvođaču isplaćen avans u visini – od 75% vrednosti radova. Do potrebe za tim tenderom došlo je pošto prethodni radovi, koji su okončani 2005. svečanim otvaranjem kojem je prisustvovao predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, nisu omogućili proizvodnju higijenski ispravne vode za piće. Zbog neispunjenih ugovornih obaveza Tehnomag-term i MZ Karavukovo našli su se na sudu.
Avgusta 2013. tadašnja predsednica Opštine Odžaci Izabela Šerić (Demokratska stranka) obavestila je javnost o podnošenju krivične prijave protiv odgovornih lica u MZ Karavukovo u periodu 2002-2012. zbog sumnje u koruptivne radnje i nenamensko trošenja novca prilikom izgradnje Fabrike vode. Šerić je tada odbacila spekulacije o tome da je krivičnu prijavu iznedrila kampanja za lokalne izbore u Odžacima, koji su bili zakazani za 15. decembar 2013.
Na tim izborima pobedila je Srpska napredna stranka. Interesantno je da je među odgovornim licima Demokratska stranka apostrofirala bivšu predsednicu Saveta MZ Karavukovo, Biljanu Cekić, koja je 2011. iz DS prešla u SNS. U aktuelnoj lokalnoj vlasti Cekić je najpre obavljala funkciju zamenice predsednika Opštine, da bi prošle godine prešla na funkciju – zamenice predsednika Skupštine opštine. „Nije tu bilo mesta za politiku„, objašnjava u razgovoru za 021.rs Izabela Šerić.
„Moja obaveza kao predsednice Opštine je bila da iniciram utvrđivanje odgovornosti za to što je u tu ’fabriku vode’ do sada uloženo oko 50 miliona dinara, od čega je sama Opština dala gotovo polovinu, a da žitelji Karavukova ne samo da danas nemaju kvalitetnu vodu za piće, već tokom leta nemaju čak ni tehničku vodu„.
Predsednica odžačke opštine u periodu od 2012. do početka 2014. politiku, međutim, vidi u odluci aktuelnih vlasti da ne iskoriste 62 miliona dinara koji je odobrio UO ondašnjeg Fonda za kapitalna ulaganja APV za potrebe nabavke postrojenja za omekšavanje vode. „Činjenica je da je taj novac obezbeđen ali i isto tako i da ga do danas Opština nije iskoristila„, navodi sagovorica 021.rs.
Prema podacima koje smo dobili iz Uprave za kapitalna ulaganja APV, tranša od 62 miliona dinara za odžačku Fabriku vode odobrena je 18. septembra 2013.
„Mekši“ dani tek nakon izbora?
„Nakon promene lokalne vlasti u Odžacima, januara 2014, iz te opštine nije bilo incijative da se odobrena sredstva iskoriste za predviđenu namenu“, kaže za naš portal Nebojša Malenković, direktor Uprave za kapitalna ulaganja APV.
Novac je, dodaje naš sagovornik, stajao na raspolaganju odžačkoj opštini sve do 31. decembra 2014. godine. Narednog dana Fond za kapitalna ulaganja je i zvanično prerastao u Upravu za kapitalna ulaganja APV i pošto do tada nije bilo inicijative da se novac iskoristi za namenu koju je odobrio Upravni odbor, odobrena sredstva vraćena su u budžet APV.
„Upravni odbor je odobrio 62 miliona za izgradnju postrojenja za omekšavanje vode i ja stvarno ne znam zbog čega se Opština odrekla i tog novca i te važne investicije. Znam, međutim, da je time uskraćeno rešenje problema s kojim se građani Odžaka već dugo muče„, istakao je Malenković.
Zbog čega odžačka opština, odnosno JKP „Usluga“, nisu u međuvremenu „povukli“ odobrena sredstva, ostaje nepoznanica. Intervju s predsednikom Opštine,Dušanom Marijanom nismo uspeli da dobijemo i pored višenedeljnih pokušaja, kao ni odgovore na pitanja koja smo mu uputili imejlom. Samim tim, ostali smo uskraćeni za zvaničnu reakciju na spekulacije o tome da je u protekle dve godine prepreka za saradnju odžačkih vlasti sa Upravom za kapitalna ulaganja bila činjenica da je u toj Upravi glavnu reč imala Demokratska stranka.
Da li su ti razlozi bili čisto političke ili pak neke druge prirode, pokazaće se nakon što u Vojvodini bude formirana nova vlast koju će predvoditi SNS, kao pobednik izbora održanih 24. aprila, i kada dođe do kadrovskih promena u Upravi za kapitalna ulaganja.
„Potpiši da odu, da pijemo čistu vodu“
Iako su Odžačani od izgradnje vodovoda 1970. iz česmi redovno dobijali vodu žućkaste boje i ne naročito prijatnog mirisa, kao posledicu prisustva huminskih tj. prirodnih organskih materija (POM) u vodi, problem ispravnosti pijaće vode eskalirao je tek krajem 2002. kada su analize Instituta za javno zdravlje iz Novog Sada pokazale da je u odžačkoj vodi prisutna veoma visoka koncentracija kancerogenog arsena. Tek tada se retroaktivno podigla prašina i oko koncentracije prirodnih organskih materija, iako su stručnjaci na taj problem odavno ukazivali.
„Zavod za zaštitu javnog zdravlja u Somboru upozorio je još 22. oktobra 1998. JKP Usluga na analize koje su sprovedene na VMA u Beogradu. Te analize pokazale su, pre svega, prisustvo iznad dozvoljenih nivoa prirodnih organskih materija u vodi, kao i kancerogenih trihalometana (THM) koje nastaju pri reakciji prirodnih organskih materija sa hlorom, koji se koristi za dezinfekciju u pripremi vode. I pored upozorenja, izostala je adekvatna reakcija„, kaže za 021.rs prim. mr sci dr Liljana Sokolova, bivša načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje u Somboru.
Arsen je prvi put ustanovljen analizom Instituta za javno zdravlje iz Novog Sada 14. otkobra 2002. godine kada je u vodi na izvorištima zabeleženo 30 puta veće prisustvo arsena od dozvoljenih 0,01 miligrama (10 mikrograma) po litri, kako je to bilo propisano Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće iz 1998. godine. Ta analiza ponovo je pokazala da je u sirovoj vodi prisutna i visoka koncentracija prirodnih organskih materija, te je na osnovu svega toga odžačka voda proglašena da ne ispunjava zahteve o higijenskoj ispravnosti.
Ipak, sanitarni inspektor vodu za piće zabranjuje 13. novembra 2002. godine, i ta zabrana je skinuta nakon 15 meseci, kada je u Odžacima počela da radi „fabrika vode“. „Zabrana vode za piće je uvedena čim su nalazi o prisustvu arsena potvđeni u još jednoj laboratoriji, a reč je o Institutu Batut iz Beograda„, navodi za 021.rsMilorad Lazić, pokrajinski sanitarni inspektor za Zapadnobački okrug. Prema presudi, on je tu dužnost preuzeo tek 2001. godine i postojao je vakuum nakon penzionisanja prethodnog inspektora Radomira Kijca.
Saznanje o prisustvu veoma opasnog arsena kao posledična zabrana vode za piće izazvala je, prirodno, komešanje među stanovništvom. Političari su u tome pak videli svoju šansu.
Sa rezultatima o arsenu u rukama, lokalni odbor Demokratske stranke, naime, pokreće akciju prikupljanja potpisa kojom traže rešenje vodosnabdevanja. Tu akciju, kojoj su lokalni šereti dali naziv „Potpiši da odu, da pijemo zdravu vodu“, potpisalo je, prema navodima medija, više od 1.000 građana. Prema popisu iz 2002, u Odžacima je živelo oko 10.000 stanovnika.
Predsednica Opštine od 2000. do 2004. bila je dr Marija Šargač iz SPS, koja nije želela da za 021.rs govori o događajima iz perioda dok je bila na čelu Opštine.
„Ne želim da ponovo prolazim kroz sve to. To šta su mi radili, to je bio pravi progon koji je toliko uticao na mene da sam mandat završila s 51 kilogramom„, kratko je prokomentarisala bivša predsednica Opštine, nakon čega nas je zamolila da okončamo razgovor.
Odžačani odlučuju da problem s vodom ne ostane samo lokalni, te delegacija mesta u novembru na sastanku u Vladi Srbije upoznaje savetnika premijera Zorana Đinđića za životnu sredinu, Srđu Popovića i predočava mu peticiju za smenu vlasti. Već 26. novembra 2002. u lokalnom parlamentu je inicirano formiranje Ankentnog odbora koji je imao zadatak da, pored ostalog, ustanovi da li je bilo namernih prikrivanja podataka o kvalitetu vode za piće.
Nakon šest održanih sednica Ankentni odbor je 3. marta 2003. zaključio da, imajući u vidu podatke o tome kad je arsen prvi put otkriven u odžačkoj vodi, nije bilo namernih prikrivanja kvaliteta i ispravnosti vode za piće.
Odžački sud je, međutim, dve godine kasnije bio na sasvim drugačijem stanovištu. Prema optužnici iz 2004. godine za krivično delo proizvodnje i stavljanja u promet škodljivih proizvoda (čl. 129 ondašnjeg Krivičnog zakonika), Opštinski sud u Odžacima osudio je 18. aprila 2004. direktora JKP Usluga, Petra Svilara i rukovodioca sektora Vodovod u tom preduzeću, Nebojšu Ćuka na po tri meseca zatvora, ali im je izrekao uslovnu osudu. Za to krivično delo tada važeći Krivični zakonik predviđao je zatvorsku kaznu od 3 meseca do 3 godine.
Tužilaštvo u Odžacima žalilo se 2006. godine na tu presudu, ali je žalba odbijena.
„Utvrđivanje sudske istine o tome ko je odgovoran za neispavnost pijaće vode pokrenula je Demokratska stranka podnoseći 2002. krivičnu prijavu protiv NN lica u odžačkom vodovodu„, oktriva za naš portal Milorad Golubović, dipl. ing. tehnologije, u to vreme član DS.
„Bio sam svedok na suđenju (Svilaru i Ćuku), rekao sam da niko iz Odžaka nije kriv, već sanitarni inspektor koji je dozvolio da se distribuira voda lošeg kvaliteta“ kaže Golubović, direktor privatnog preduzeća GM Water koje se bavi primenom tehnologija za prečišćavanje vode.
Optužnicom protiv čelnika komunalnog preduzeća obuhvaćen je period od 22. oktobra 1998, dakle, od prvog izveštaja somborskog Zavoda za javno zdravlje s alarmantnim podacima, do zabrane vode za piće koju je doneo sanitarni inspektor Milorad Lazić, 13. novembra 2002. godine. U tom periodu, navodi se u presudi, nadležni u odžačkom komunalnom preduzeću „dozvolili su svakodnevnu distribuciju vode iako su bili svesni njene škodljivosti i posledica koje takva voda može da ima po zdravlje ljudi“.
U sudskim spisima se navodi da su lokalne vlasti u tom periodu ne samo bile svesne higijenske neispravnosti vode, nego su još 1999. razmatrali mogućnost nabavke tehnologije za prečišćavanje vode od firme Kaligan, i njeno instaliranje na samom izvorištu.
U vezi sa nabavkom prečistača, sud je primetio da analize iz novembra 2001. nisu pokazivale prisustvo arsena, te postavlja pitanje zbog čega nisu tražene i te analize te da li ta „zaboravnost“ ima veze s procesom nabavke nove tehnologije, koja je nabavljena upravo 2001. godine. U jednom trenutku sudija Zoran Cvetanovićzaključuje da i „prilikom nabavke tehnologije za prečišćavanje vode u našoj zemlji postoje različiti lobiji za izgradnju fabrike vode“.
Sudija Cvetanović ubijen je 8. juna 2007. u sudnici zajedno sa još jednom osobom, tokom postupka koji nije bio povezan s problemom vode.
U Vojvodini 800.000 ljudi pije vodu s arsenom
Visoka koncentracija arsena u vodi beleži se u većem delu Vojvodine. Prema istraživanju iz 2012. koje je sprovela ekipa naučnika s Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda, kao najugroženija područja izdvajaju se regioni zapadna Bačka, kojem pripadaju i Odžaci, te srednji Banat.
Najkritičnija situacija je u Subotici, Zrenjaninu i Kikindi gde se, prema ovoj studiji, beleži i do 20 puta veća koncentracija arsena od propisanog nivoa od 10 mikrograma po litri. U južnom Banatu pak nisu zabeležene povišene koncentracije arsena u vodi, dok se u Sremu te vrednosti kreću u granicama dozvoljenih.
Prevedeno u apsolutne iznose – u Vojvodini blizu 800.000 ljudi pije vodu s koncentracijom arsena većom od dozvoljenih 10 mikrograma po litri, pokazalo je istraživanje koje je pre nekoliko godina sprovedeno u okviru IPA projekta Srbija-Mađarska „Arsen i amonijak u vodi za piće: implementacija prekogranične platforme za bezbednu vodu“.
Arsen je samo jedan od uzročnika lošeg kvaliteta vode za piće u Vojvodini, a ta voda je inače najlošija u Srbiji, ocenio je u razgovoru za 021.rs prof. dr Božo Dalmacija s Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i učesnik u srpsko-mađarskom projektu čiji je cilj bio da se ponudi rešenje za uklanjanje arsena u vodi u obe države: dok u Vojvodini 800.000 ljudi pije vodu s arsenom, u Mađarskoj taj broj iznosi 1,8 milion.
Nakon što je ustanovljena visoka koncentracija arsena u postojećim bunarima, lokalna vlast je formirala radnu grupu, čiji je član bio i profesor Dalmacija, i njen zadatak je bio da pronađe rešenje za dobijanje prerađene vode – bez arsena. Već kupljena tehnologija za preradu vode, u iznenadnom obrtu, postala je – promašena investicija.
„Tehnologija koju su kupili nije bila predviđena za uklanjanje arsena, već amonijaka, gvožđa, mangana„, ističe profesor Dalmacija. Postojala su samo dva rešenja u takvoj situaciji – ili da se ide u nabavku tehnologije za uklanjanje arsena, za šta nisu imali novca, ili kopanje novih bunara i crpljenje vode iz prve izdani (do 60m), što je na kraju i prihvaćeno, naveo je naš sagovornik.
Profesor Dalmacija kaže da je uobičajeno da je voda iz prve izdani „tvrda“, ali da se odžačka baš istakla u tome – njena tvrdoća je i preko 30 nemačkih stepeni. Poređenja radi, mekom vodom se smatra ona sa 5-10 nemačkih stepeni.
Problem s tvrdoćom vode nemaju samo građani kojima stradaju bojleri i veš mašine, već i sam odžački Vodovod, objasnio nam je Božo Dalmacija. „Od tolike količine kalcijum karbonata (kamenca), uobičajena je pojava da se zapeknu ventili na vodovodnoj mreži, i onda da bi rešili običnu havariju prinuđeni su da zatvaraju čitave ulice„.
Dodatni problem su skoro pola veka strare azbestne cevi koje usled starosti lako pucaju, pa kroz te otvore slobodan ulaz imaju razni mikroorganizmi. U sva tri slučaja kada je Odžačanima bila zabranjena voda za piće na duži period – zbog arsena 2002, nematoda 2007. i bakterije Pseudomonas aeroguinosa, to je učinjeno odmah nakon što je sanitarni inspektor primio analize sa zabrinjavajućim parametrima.
Ipak, s obzirom na to šta je sve pratilo otkrivanje arsena u vodi, u Odžacima se s razlogom pitaju da li je njegovo eventualno duže prisustvo u vodi moglo da izazove posledice po zdravlje ljudi. Ističući da je u svetu dokazano kancerogeno svojstvo arsena i da od njega naročito stradaju koža, organi za varenje i pluća, prim. mr sci dr Liljana Sokolova, međutim, kaže da se o eventualnom broju obolelih usled konzumiranja vode s arsenom u Odžacima, ali i drugde gde je taj problem prisutan, ne može govoriti iz prostog razloga jer ti podaci nisu dostupni.
„Nikada nam nisu omogućili pristup našim zvaničnim podacima i zdravstvenoj statistici i otuda je nemoguće dokazati i potvrditi postojanje eventualne korelaciju između arsena i zdravlja stanovništva„, kaže dr Sokolova.
Ona i profesor Dalmacija se, međutim, ne slažu oko toga da li unos u organizam „tvrde“ vode može da ima posledice po zdravlje. I dok dr Sokolova tvrdi da takva voda može da izazove stvaranje kamena u bubrezima, te kardiovaskularne bolesti, profesor Dalmacija navodi da „organizam to sve uspešno rešava izbacivanjem“, te da ne postoji opasnost po zdravlje.
Stevan Miler, novinar iz Odžaka, potvrđuje nam da svaki građanin koji ima priključak na lokalni vodovod najmanje jednom godišnje mora da menja grejače u uređajima. „U Odžacima već godinama posao jedino dobro ide prodavcima delova za bojlere i veš mašine i, naravno, električarima koji ih ugrađuju„, kaže u šali Miler.
Kad ne udaraju na uređaje, „tvrda“ voda i kamenac udruženim snagama hoće da ostave posledice po opran veš. Oni koji sa žutim vešom nakon pranja nikako nisu želeli da se pomire, morali su poraditi na sopstvenoj inventivnosti.
Julijana Karanović je, tako, pronašla recept koji, barem pri pranju veša, prkosi posledicama predugog nečinjenja lokalnih vlasti. „Stavim četiri supene kašike sode bikarbone u posudu s deterdžentom, i nakon pranja veš mi svaki put biva beo„.
Problemi sa vodom:
1998. Upozorenje Zavoda za javno zdravlje iz Sombora da voda nema higijensku ispravnost
2002. Otkriven arsen u vodi za piće; zabrana vode za piće trajala 15 meseci; u lokalnom parlamentu formiran Anketni odbor koji je trebalo da utvrdi da li je bilo namernog prikrivanja podataka o kvalitetu vode za piće
2004. Za krivično delo proizvodnje i stavljanja u promet škodljivih proizvoda, u Opštinskom sudu u Odžacimaosuđeni Petar Svilar i Nebojša Ćuk na po tri meseca uslovno na godinu dana
2004. iz nove Fabrike vode potekla voda velike tvrdoće
2007. utvrđeno prisustvo nematoda; zabrana vode za piće trajala više od godinu dana
2014. u vodovodu otkrivena bakterija Pseudomonas aerougionosa; zabrana vode za piće trajala oko tri nedelje
2016. Odžačanima iz slavina i dalje teče „tvrda“ voda
Investicije:
2001. nabavljeno postrojenje za prečišćavanje vode tzv. Fabrika vode (Kaligan tehnologija)
2003. Prema medijskim izveštajima, Opština je podigla kredit od 400.000 evra za završetak Fabrike vode, koja je, prema procenama, koštala između milion i dva miliona evra
2007. Fond za kapitalna ulaganja APV odobrava 46 miliona za omekšavanje vode; JKP Usluga sklapa ugovor sa firmom Tehnomag -term koja treba da izvede radove; radovi nisu završeni, slučaj dospeva na sud
2010. i 2012. JKP „Usluga“ na konkursima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu dobija skoro 12 miliona dinara za poboljšavanje rada Fabrike vode
2013. Fond za kapitalna ulaganja APV odobrava 62 miliona dinara za završetak postrojenje za omekšavanje vode u Odžacima
2015. pošto nije iskorišćen, novac namenjen omekšavanju vode vraćen u budžet AP Vojvodine
Оva priča je nastala u okviru projekta „O čemu Srbija ćuti?“ Slavko Ćuruvija fondacije, koji se realizuje uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država. Stavovi izneseni u članku ne odražavaju nužno stavove ovih organizacija.