Stepen šumovitosti u Srbiji je 29,1 odsto, dok bi prema postavljenim ciljevima u Prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, optimalna šumovitost trebalo da bude 41,4 odsto, izjavio je danas dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor.
Tokom predstavljanja Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Pošumljavanje u Republici Srbiji“ na konferenciji za novinare, Pejović je naglasio da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji u 2018. godini zabeležen pad obima pošumljavanja od 22 odsto u odnosu na 2017. godinu, dok je u 2016. godini obim pošumljavanja bio manji u odnosu na prethodnu godinu za 26 odsto.
Trend opadanja godišnjeg pošumljavanja prisutan je od 1995. godine, tako da je danas on ispod 2.000 hektara, dok je osamdesetih godina prošlog veka pošumljavano oko 10.000 hektara godišnje.
Autonomna Pokrajina Vojvodina, sa ispod sedam odsto površine pod šumama, predstavlja područje sa najnižim stepenom šumovitosti u Srbiji i Evropi. Da bi se dostigla optimalna šumovitost, predviđena prostornim planom AP Vojvodine, šumovitost bi trebalo da se uveća više nego duplo, istakao je Pejović i dodao da je u 14 opština Vojvodine stepen šumovitosti ispod jedan odsto.
Prema podacima Svetske banke i Eurostata, Srbija na svetskom nivou beleži prosečan nivo šumovitosi koji iznosi oko 30 odsto, a zaostaje za prosekom Evropske unije koji iznosi 39 odsto, rekao je Pejović i dodao da Srbija ima najniži stepen šumovitosti u odnosu na zemlje u okruženju.
Prema rečima Gorana Čabarkape, državnog revizora i vođe tima koji sproveo reviziju, u Srbiji nije donet Program razvoja šumarstva, kao ni planovi razvoja šumskih oblasti, kojima bi bili utvrđeni pravci razvoja šuma i šumarstva na nacionalnom nivou, odnosno nivou šumskih oblasti.
U Srbiji se ne preduzimaju aktivnosti u dovoljnoj meri na podizanju novih šuma u cilju postizanja optimalne šumovitosti. Od 2015. do 2019. godine utvrđen je pad u obimu pošumljavanja – osnivanju novih šuma za oko 40 odsto i to sa 992 hektara u 2015. godini na 614 hektara u 2019. godini, rekao je Čabarkapa.
Prema podacima Uprave za šume, u Republici Srbiji postoji oko 40.000 hektara državnih šuma i šumskog zemljišta upisanih na državne organe, gradove, opštine i mesne zajednice, a koji ne mogu biti korisnici šuma u skladu sa Zakonom, istakao je Čabarkapa.
Kako je objasnio, postoje površine od više od 86.000 hektara gde je stvarno stanje šuma na zemljištu, a koje se u katastru vodi kao poljoprivredno, što stvara rizik da se navedenim površinama ne gazduje u skladu sa Zakonom.
Prema Programu pošumljavanja neobraslih površina JP „Vojvodinašume”, za period od 2014. do 2017. godine, od planiranih 1.196 hektara, pošumljeno je 509 hektara, odnosno 43 odsto planiranog.
Iako je zaključkom Skupštine AP Vojvodine predviđeno godišnje povećanje površina pod šumama od 1.450 hektara, ukupno je od 2011. do 2019. godine pošumljeno 1.397,4 hektara.
U Srbiji nije u dovoljnoj meri uspostavljen ni efikasan nadzor u oblasti šumarstva.
U proteklih 20 godina duž administrativne linije sa AP Kosovo i Metohija evidentirano je više od 640.000 metara kubnih bespravno posečenog drveta ukupne vrednosti oko 2,6 milijardi dinara, rekao je Čabarkapa.
U državnim šumama kojima gazduju JP „Srbijašume” i JP „Vojvodinašume” u revidiranom periodu evidentirano je 87.735 metara kvadratnih bespravno posečenog drveta, što čini štetu više od 475 miliona dinara. Najveći deo bespravnih seča odnosi se na šume kojima gazduje JP „Srbijašume”, odnosno oko 95 odsto.
Od 2017. do 2019. godine od ukupno bespravno posečenih stabala drveta, oko 82.000 metara kubnih nalazi se u šumama kojima gazduju JP Srbijašume, dok se dve trećine odnosi na bespravne seče duž administrativne linije.
JP „Srbijašume” je od planiranih radova u 2019. godini na sanaciji oštećenih šuma duž administrativne linije sa AP Kosovo i Metohija, zaključno sa majem 2020. godine, realizovalo 14 odsto površina u odnosu na plan.
U skladu sa Nacionalnom inventurom šuma, ukupna površina šuma u Srbiji iznosi 2.252.400 hektara, od čega je u državnom vlasništvu 1.194.000 hektara ili 53 odsto,a u privatnom 1.058.400 hektara ili 47 odsto. JP „Srbijašume” i JP „Vojvodinašume” gazduju i pružaju stručno savetodavne poslove za više 90 odsto šuma.
Državna revizorska institucija dala je preporuke subjektima revizije u cilju unapređenja stanja u oblasti šumarstva.
Dovoljno je samo pogledati u svoje dvorište. Koliko je drveća posećeno po bečejskim ulicama, a koliko novih posađeno. Sadašnji Komunalac je sramota za Bečej!
Posekoše silno drveće pored puta kod Čikerije, posekoše platane u Zelenoj, posekoše drveće u Glavnoj ulici, posekoše drveće u Goranskom parku i nikom ništa, to je ono što vidimo. Kolko su tek posekli onog što ne vidimo!
Prvo je sekla beda i nemaština,onda ove lopurde na vlasti od neke 2000 pa do danas.Bitange !!!