Vlast na lokalnom nivou je odgovorna za obezbeđenje adekvatne infrastrukture, kao i kvalitetnih javnih usluga na svojoj teritoriji, a kako budžetska sredstva često nisu dovoljna, dolazi do potrebe za privlačenjem privatnog kapitala koji bi se usmerio u različite razvojne projekte koji su od javnog značaja.
O ovoj temi razgovarali smo sa istraživačicom na projektu „Unapređenje dijaloga između organizacija civilnog društva i javnih vlasti kod projekata javno-privatnog partnerstva na lokalnom nivou“ Veselom Vlašković ispred Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj – InTER.
– Javno-privatno partnerstvo (skraćeno JPP) se najčešće definiše kao dugoročna saradnja između javnog i privatnog sektora sa ciljem poboljšanja efikasnosti i kvaliteta u sprovođenju javne usluge. Zakonska regulativa koja reguliše ovu oblast propisuje da kod privatni partner može da preuzme veliki broj poslova iz nadležnosti lokalne samouprave, a sve u cilju obavljanja lokalnih javnih usluga, kaže Vlašković dodajući da svaki projekat ove vrste ima često značajan uticaj na građane sa teritorije gde se sprovodi, zbog čega je prema njenim rečima uključivanje organizacija civilnog društva (OCD), eksperata, akademije i građana u procese koji prate planiranje, izradu, implementaciju i nadzor ovakvih projekata od izuzetnog značaja.
– Učešće građana i OCD u procesu planiranja i donošenja odluka je od velike važnosti za promociju demokratske uprave, socijalne inkluzije i ekonomskog razvoja, kao i unapređenje ljudskih prava. Dobro i efikasno upravljanje, pogotovo na lokalnom nivou, nije moguće ukoliko ne postoji osnaženo civilno društvo koje, zajedno sa javnim vlastima, učestvuje u svim važnim odlukama koje imaju uticaj na njihov život, objašnjava naša sagovornica i dodaje da je učešće građana od velike važnosti kako za same građane, tako i za lokalnu vlast.
– Za građane je bitno da se njihove potrebe i njihovi interesi ogledaju u odlukama koje se donose, odnosno važno je da se javne politike zasnivaju upravo na interesima, potrebama i zahtevima stanovništva. Ako posmatramo stvari iz ugla vlasti, za njih je svakako važno da svojim delovanjem zadovoljavaju potrebe građana kako bi efikasnije radili svoj posao ili obezbedili podršku i na sledećim izborima, zavisno od toga koju vrstu motivacije imaju. Pored toga, učešće građana bitno je i zbog toga što obezbeđuje kredibilitet donesenih odluka i može biti izvor iz kojeg vlast crpi dodatni legitimitet.
U tom smislu, ključnu ulogu u demokratizaciji društva, prema njenim rečima, ima civilno društvo, dok aktivno učešće organizacija u postupcima donošenja odluka unapređuje, kako kaže, kvalitet donetih odluka.
– Od izuzetnog je značaja obezbediti adekvatan i efikasan dijalog OCD sa javnim vlastima. U oblasti javno-privatnog partnerstva, takav dijalog skoro i da ne postoji. Sa druge strane, dosadašnje iskustvo u sprovođenju projekata JPP u razvijenim zemljama, je pokazalo je da su projekti koje karakteriše visok stepen transparentnosti i uključivanje različitih aktera u početnoj fazi (fazi planiranja) efikasniji i održiviji, ističe Vlašković
– U Srbiji, aktuelna zakonska regulativa ne obavezuje javne partnere (javne vlasti ili javna preduzeća) da konsultuju predstavnike civilnog društva, niti građane, prilikom definisanja prioritetnih oblasti koje bi se regulisale po modelu JPP. Jedina obaveza javnog partnera je da u zakonom predviđenom roku učini javno dostupnim podatke koje se odnose na JPP. Ipak, zakon ne zabranjuje postojanje dijaloga i saradnje između predstavnika javnih vlasti i civilnog društva. Štaviše, takva praksa je prisutna u razvijenim zemljama i njihovo iskustvo je pokazalo da takvi projekti, gde svi relevantni akteri učestvuju u dijalogu, imaju mnogo veće šanse za uspeh.
Da bi se takva praksa ustalila u društvu, neophodno je regulisati je javnim politikama koje regulišu oblast javno-privatnog partnerstva.
– Izmene Zakona o javno-privatnom partnerstvu su najavljene još 2019. godine, ali za sada nema podataka kada će se i sprovesti. Dodatno, očekuje se da će se izmene odnositi samo na deo koji se tiče usaglašavanja sa regulativama EU u oblasti javnih nabavki, i da se neće ticati unapređenja dijaloga i saradnje između javnog i civilnog sektora. Upravo iz tog razloga je značajno da jedinice lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti, donesu javne politike koje će se sprovoditi na lokalnom nivou, a imaće za cilj da uspostave mehanizme za aktivan dijalog OCD i javnih vlasti, zaključuje ona.
Javno-privatna partnerstva i koncesije bi po definiciji trebalo da budu i ekonomski isplativi i društveno odgovorni. Sa ekonomskog aspekta, podrazumeva se da se za sredstva investirana u projekat dobije veća vrednost u odnosu na konvencionalno finansiranje (finansiranje iz budžeta, zaduživanje kod banaka ili drugih institucija i dr.). Uključivanje privatnog sektora takođe donosi i određeni nivo znanja i stručnosti koji obično nedostaje javnom sektoru, naročito u određenim oblastima (npr. energetska efikasnost). Sa socijalnog aspekta, ovi projekti moraju da uzmu u obzir zadovoljenje društvenih i socijalnih potreba građana.
