Obala Tise u Bečeju krajem ove godina ugostila je jato labudova i pataka. Prizor je više nego prijatan, oduševljenje žitelja najveće potiske opštine veliko, a za ekologe je to značajan indikator. U pitanju je impozantna ptica, može da bude opasna kada ima mlade, u smislu da bi ih odbranili, ali, donekle, preporučujem distancu, ipak je u pitanju divlja životinja, objašnjava Stevan Spajić, apsolvent biologije na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
– Ptice se tokom zime, iz nekoliko razloga, skupljaju u jata. Jedan od njih jeste i osećaj sigurnosti koji na taj način dobijaju. Kreću se prema obali, verovatno da bi se hranili, a ako upamte određeno mesto i ako tamo dobijaju hranu, dolaziće i posle. Ne bi ih trebalo uznemiravati, ali je sasvim u redu da ih prolaznici hrane, jer je izvor hrane ograničen, navodi Spajić, inače član Ekološke mreže „Panonika“.
Samo na Ribnjaku ima oko 180 vrsta ptica, jer je bogato vodeno stanište. Podaci u vezi sa ovim biće potpuniji i ažurirani jer bečejski ekolozi ove srede idu na zimsko prebrojavanje ptica.
Prema rečima Stevana Spajića, ekolozi očekuju čaplje, divlje patke i mnoge druge vrste, a za ovu aktivnost dobili su ključ za prepoznavanje životinja od Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije. Inače, labudovi su ptice selice, aktivni su danju i većinu vremena provode u vodi. Mogu preleteti i do 1.000 kilometara do gnezdilišta na severu, spadaju među brze letače. Raspon krila može da bude i do 2,5 metra, a težina do 15 kilograma. Od neprijatelja se brane krilima, a mogu da zadaju jak udarac. Hrane se vodenim biljkama, ribom, žabama i insektima.
Više od 300 sova u centru Bečeja
Gosti bečejske Panonike krajem decembra bili su članovi Društva za zaštitu ptica Srbije.
– Prvi kontakt naših organizacije bio je veoma uspešan. Naime, naši gosti su iskoristili priliku da svrate do nas na njihovoj redovnoj poseti SRP Slano Kopovo. I, kako smo se sastali u centru Bečeja odmah smo se dogovorili da na brzinu obavimo zimsko prebrojavanje sova utina. Bilo nam je potrebno da se uverimo kako se to tačno radi I imali smo čast da nam radionicu održi nas poznati ornitolog Marko Sciban, kažu iz Ekološke mreže Panonika. U centru Bečeja ukupan broj sova-utina iznosi 345, rezultat je prebrojavanja, a ovako velika populacija spada u gigantska jata.
– Postoje kategorije u veličini jata – razvrstane po broju jedinki. Giganska jata iznose iznad 250 jedinki. Poređenja radi, u Velikoj Britaniji broj jedinki u jatima njihovih gradova iznosi tek 20 ili 30. Mi smo samo na jednom brestu pored Vojvođanske banke izbrojali 58 jedinki. Ovaj podatak je za nas dvostruko značajan. Jedan je taj da sove mogu biti naša turistička atrakcija, jer je ovoliki broj sova stranim posetiocima, koji se za njih zanimaju, potpuno fascinantan, objašnjavaju bečejski ekolozi. Kikinda je već počela da radi na promociji grada po sovi-utini, jer je 2011. godine imala 730 jedinki ove vrste, što je, prema nekim tvrdnjama, najveći broj na planeti. Ali, i druge vojvođanske opštine nisu za potcenjivanje.
– I naš Bečej, eto, svrstava se u lokalitete koji broje gigantska jata. Sasvim je sigurno da Bečej ima i veći broj jedinki ove vrste , ali nismo imali vremena da obiđemo sve potencijalne lokalitete. Mali broj gradova na planeti ima takvu privilegiju, objasnili su nam ornitolozi Društva za zaštitu ptica. Otkud veliki broj glodara u ataru, kada je Bečej grad sova, pitaju se bečejski ekolozi. Čini se da bi bilo važno, kada već imamo ovoliki broj sova, da poradimo nešto na njihovom alociranju u atare gde imamo problema sa glodarima – voluharicama, koje su se ove godine namnožile.
Njihovi prirodni neprijatelji su ptice grabljivice, odnosno sove. Neko će postaviti logično pitanje – pa, kako onda da imamo veliki broj glodara kada imamo toliko sova? Odgovor bi bio – zbog toga što smo sovama uništili staništa tj. posekli smo gotovo sva stabla u atarima. Pa one, onda, nemajući drveće na kome mogu prirodno da borave ulaze u naša naselja i borave u pešačkim zonama i dvorištima, dok u atarima miševi kolo vode. Šta je rešenje ovog problema? Pod hitno krenuti u akcije pošumljavanja naše opštine. Podsećamo samo da je opština Bečej izuzetno malo pošumljena sa svega 1,1 odsto. Ovako slaba pošumljenost podstiče gubitak najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta koje nestaje zbog erozije vetra, sto ima izuzetne posledice po poljoprivredu naše opštine. Kada se na to doda šteta koju poljoprivredi nanose glodari, našoj šteti nema kraja, ističu iz Ekološke mreže Panonika.
