Lep i zabavan, rizičan i uzbudljiv, naporan i zahtevan, posao stjuardese je san mnogih devojaka. Pored neprekidnog upoznavanja novih ljudi, ovaj posao vam omogućava da proputujete svet i da ga sagledate iz malo drugačije perspektive. O životi među oblacima i svemu onome što on donosi, o tome koliko je taj put dug i težak, ali i poseban i lep, priča nam mlada stjuardesa i naša sugrađanka Irina Ilinčić.

Nakon godinu dana provedenih na Poljoprivrednom fakultetu, Irina nije znala čime želi da  se bavi u životu, ali je shvatila da to nije ono što studira. Kako kaže, shvatila je i da živi svoje najlepše godine i da je željna avantura, putovanja i novih poznanstava.

-Nisam bila u situaciji da priuštim sebi razna putovanja oko sveta, ali sam se setila da postoji zanat u sklopu kojeg putuješ, i još te plaćaju za to, započinje svoju priču Bečejka. Tako je sve počelo. Takođe, nadala se da će putovanja i nova poznanstva koja na njima bude sticala uspeti da joj pomognu da konačno odluči čime želi da se bavi u budućnosti.

-Sada sam zaposlena u „Wizzair” aviokompaniji u Mađarskoj, potpisala sam ugovor na 18 meseci. Ovde sam već tri meseca i iz dana u dan sve više volim svoj posao, priča nam svoju priču dvadesetjednogodišnja stjuardesa.

Šta je potrebno da bi neko postao stjuard ili stjuardesa?

-U pitanju je nesvakidašnji posao, tako da je do pravih informacija vrlo teško doći. Ne postoji škola za stjuardesu ili stjuarta. Prvi korak je apliciranje za posao. Svaka kompanija ima drugačije zahteve, ali ono što je svuda neophodno je znanje engleskog jezika na naprednom nivou i završena srednja skola. Poželjno je poznavanje još nekog jezika. Donja starosna granica je 18 godina, a za veće aviokompanije 21. Potrebno je znati plivati, čak i to proveravaju. Osobine kao što su komunikativnost i snalažljivost su neophodne. U nekim kompanijama je izgled presudan.

Pored posedovanja niza veština, sposobnosti i znanja, kao i fizičkih karakteristika koje morate ispuniti, pred vama je i naporna obuka koju morate proći. Osim toga što je program osposobljavanja  izuzetno zahtevan, ni tu nije kraj. Po završetku vas čeka niz teških ispita. Tako da, osim velike motivisanosti, morate biti izuzetno uporni i istrajni da biste postigli željene rezultate i dobili mogućnost da se vinete u visine.

Koliko traje obuka za stjuardesu i šta ona podrazumeva?

-Obuka počinje tek nakon dobijanja posla. Svaka kompanija je dužna da obuči kandidate koje je primila, ali o njihovom trošku. Obuka se odvija na engleskom jeziku i traje šest nedelja. Tu nas uglavnom pripremanju za najnepoželjnije situacije i uče nas kako da postupamo u takvim situacijama. Na kraju obuke polažemo ispite iz devet različitih predmeta, radi sticanja dozvole za kabinsko osoblje. Ovakva obuka se prolazi samo jednom u životu, i ako dođe do prelaska u drugu kompaniju, dozvola  važi i tamo. Program osposobljavanja nimalo nije naivan. Zahtevan je i naporan. Tokom obuke niko nam ne priča o čarima ovog posla, već o svim onim sitnicama koje mogu da prouzrokuju nezgodu. To baš nisu bajke koje želimo da slušamo pre početka svakodnevnog letenja, ali u avijaciji se sve odvija u sklopu izreke „Prepare for the worst, hope for the best.”

Prosečan dan jedne stjuardese je teško opisati, jer je svaki dan poseban, drugačiji i nepredvidiv. Svaki donosi nešto novo, ali zahteva uvek istu spremnost, posvećenost i disciplinovanost.

-Uvek letim na druge destinacije, 80 odsto naših letova se odvija ujutru, što znači: ustajanje u 3 sata, spremanje i šminkanje u roku od pola sata, onda obično sledi potraga, gde sam ostavila ključ, telefon, pasoš… U 5 je okupljanje u Briefing hali, gde se upoznajemo sa kolegama sa kojima letimo taj dan. Imamo 15 minuta da se dogovorimo ko će u kom delu raditi i kako će nam izgledati taj let. Nakon prolaska kroz aerodromsku kontrolu, imamo pola sata da pretresemo avion, tražeći sumnjive predmete, proveravamo funkciju i kvantitet opreme. Nakon toga stižu putnici i počinje ukrcavanje. Tokom leta sledi servis hrane i pića. Iako su kratki letovi u pitanju, uvek se nađe vremena za kafu sa kolegama. Kada stignemo do odredišta, imamo čitavih pola sata da iskrcamo putnike i da ukrcamo nove pre povratka u Budimpeštu. Često se desi, da u istom danu letimo na dve različite destinacije. U tim slučajevima, radno vreme mi se završava oko 16 sati. Posle toga sledi samokontrola da ne legnem da spavam, inače ne ustajem do ujutru. 

Osim već pomenutih predznanja, svo potrebno znanje i veštine se stiču tokom šestonedeljne obuke. Pored toga, izuzetno je važno biti smiren, staložen, strpljiv i snalažljiv, kaže Irina.

 

Koje su najvažnija znanja i veštine koje stjuardesa treba da poseduje?

 -Verujem da je to bitno u svakom poslu, ali ovde je presudno! Biti zaključan sa problematičnim čovekom na 10.000 metara, na primer, iziskuje sve te osobine. Nema policije, nemamo način ni da ga udaljimo. Oslanjamo se jedni na druge, zato je bitno biti timski igrač. Svaki konflikt, svaki problem mora biti rešen, jer si zaključan sa njim, i ako pokušaš da ga zanemariš on će postati još veći.

Šta je najteže u Vašem poslu i sa kakvim se izazovima svakodnevno suočavate?

-Da mi je ovo pitanje postavljeno pre dva meseca rekla bih sve! U početku je sve teško i svaki dan je novi izazov… Ustati rano, održati koncentraciju 12 sati, ostati nasmejan ceo dan… Ali, vremenom sam uspela da shvatim da su to sitnice i da je sve stvar stava i navike. Sad mi ništa od toga ne predstavlja problem. Najteže je zapravo održavati zdravlje. Zbog poremećenog bioritma organizam se često pobuni, što vodi do prehlade i pada imuniteta. Neophodna je zdrava ishrana i fizičke aktivnosti pored posla.

 Koliko odricanja ovaj posao nosi sa sobom?

-Iskreno, za sada nemam osećaj da sam se odrekla bilo čega. Imam dovoljno slobodnog vremena. Raspored dobijamo mesec dana unapred, tako da je ključ u dobroj organizaciji. Pored toga, postoji mogućnost razmena letova. Ako mi treba hitno slobodan dan, zamoliću kolegu koji taj dan ne leti da ide umesto mene i prijavićemo razmenu. Vrlo fleksibilno, tako da uspevam da se posvećujem i drugim stvarima pored posla, bez problema.

Koja je najveća visina na kojoj ste leteli i koliko je trajao najduži let?

-Prosečna visina na kojoj letimo je oko 10.000 metara. Često se desi tokom dužih letova, da nas piloti puste u kabinu kad nemamo posla, pa uspem da propratim i neke cifre. Najveća visina je za sad bila 11.500 metara. Najduži let traje šest sati, i leti se iz Budimpešte za Dubai.

Šta je najlepše u ovom poslu i koji su to benefiti koje on svakodnevno donosi sa sobom?

-Najlepše je okruženje. Biti svaki dan okružen kolegama koji su nasmejani, jer vole to što rade. Mnogi od njih studiraju pored posla, ili štede da bi posle uložili u nešto lepo. Uglavnom, svi su motivisani, svi žele da stvore nešto, ne sede kod kuće kritikujući, nego se zaista trude da urade nešto za sebe. Sa tolikom količinom pozitivne energije verujem da je sve moguće. Lepota ovog posla je što je svaki dan apsolutno nepredvidiv. Možda se vratim kući pre ručka, a možda tek sutra. Danas je možda ponedeljak a možda i subota. Nije bitno. Ne mrzim ponedeljak, ne odbrojavam dane do vikenda. Desi se često da tokom nedelje imam četiri slobodna dana. Slobodne dane možemo vrlo pametno da iskoristimo. Kompanija nudi zaposlenima ogromne popuste za destinacije na koje leti. Tako da možda odem za vikend u Moskvu, a možda na Tenerife. Sve je vrlo pristupačno.

Da li je ovo Vaš životni poziv ili imate druge planove za budućnost?

-Kada sam izabrala ovakav posao, podsvesno sam se nadala da ću kroz njega uspeti da odlučim čime želim da se bavim u životu. I zaista se tako desilo. Ovaj posao mi je pomogao da shvatim šta je moj životni poziv. Odlučila sam da sakupim novac i da započnem obuku za pilota. Veoma sam se pronašla u svetu vazduhoplovstva i želim da se obučim do najvišeg ranga. Sigurna sam da je to moj poziv, i uložiću sav mogući trud i rad da to postignem.

Šta biste savetovali mladima koji bi želeli da se bave ovim poslom?

-Preporučujem ovaj posao svakom mladom avanturisti. Svakom ko želi da doživi nešto novo i drugačije. Svakom ko još ne zna čime želi da se bavi u životu. Ne treba upisivati fakultet samo zato što se svi prijatelji iz generacije sele za Novi Sad. Treba odvojiti malo vremena za sebe, jer je donošenje odluke o karijeri vrlo važno i nije strašno ako potraje. Nije sramota nemati predstavu o vašoj budućnosti sa 20 godina. Mnogo je gore truditi se da postanete ono što drugi očekuju od vas. Samo napred, poštujte sebe i sledite svoje snove, poručila je Irina za kraj našeg razgovora.

 

Razgovarala: Sanja Trbić

Fotografije: Privatna arhiva

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име