Bečejac Radovan Matić pre 40 godina bio vicešampion u dopisnom šahu

Šah je drevna igra u kojoj dva rivala sednu jedan naspram drugog, između njih šahovska tabla sa 64 polja, pa počinje „mozganje“ i nadmudrivanje.

Postoji na hiljade kombinacija, a mala neopreznost jednog daje ogromnu prednost drugom. Međutim, nije, baš, uvek bilo tako. Nekada se igrao i dopisni šah, gde se suparnici nisu gledali u oči, a sedamdesetih godina prošlog veka u Bečeju je bio izuzetno popularan. Prednjačili su, sada već pokojni, Ljubiša Vukosavljević, Tibor Jakab, Stojan Kobiljski, Laslo Pap, ali i danas aktivni Momčilo Dragović, Zoltan Nađ, Obrad Sirotanović i Radovan Matić, koji je pre tačno četiri decenije osvojio titulu vicešampiona Jugoslavije.

-Bio je to, zapravo, moj debi na finalnom delu 14. seniorskog šampionata države, koji se igrao od 1. febrara 1978. do 30. oktobra 1979. godine, priseća se svakog detalja, kao da je juče bilom Radovan Raša Matić. U izuzetno jakoj konkurenciji osvojio sam drugo mesto sa deset poena. Ispred mene bio je Somborac dr Zoltan Ivegeš s poenom više, iza mene Milijan Prodanović iz Vogošća kraj Sarajeva, s pola poena manje, dok je četvrto mesto osvojio Banjalučanin Ibrahim Kapić, prethodni šampion SFRJ, sa devet poena. Drugo mesto mi je donelo, između ostalog, titulu majstora dopisnog šaha, mesto u reprezentaciji Jugoslavije i nebrojano neprespavane noći. Uložio sam mnogo truda, ali mi nije žao. Međutim, žalim što je aktuelna kompjuterizacija praktično ukinula dopisni šah.

Odigrao je Raša Matić do raspada Jugoslavije 25 reprezentativnih mečeva, a za selekciju Vojvodine „utefterio“ duplo više na raznim turnirima.

Iako je rođen u Bečej 1947, četiri decenije kasnije napustio grad kraj Tise i preselio se u Zrenjanin nadomak Begeja. Stariji u zavičaju su ga pomalo zaboravili, a mlađi nisu ni upoznali.

-Posle završene bečejske Gimnazije, studirao sam matematiku u Novom Sadu i prvi posao profesora dobio, čak, u Han Pijesku, daleko od rodne Panonije započeo je profesionalnu karijeru. Vratio sam se u Bečej 1973. godine i prvo radio u OŠ „Zdravko Gložanski“ u Radičeviću, kasnije od 1979. do 1987, bio direktor Centra za opšte vaspitanje i obrazovanje, koji je obuhvatao osam osnovnih škola i nižu muzičku, a dve godine i upravnik Dečijeg odmarališata u Vrsaru, gde su bečejska deca dolazila na letovanje. Bila su to lepa vremena, a Susreti prosvetnih radnika svake godine su mi još u sećanju. Igrao sam, čak bio i predsednik, za mesni Šahovski klub „Pion“. S titulom majstorskog kandidata imao sam rejting 2.425 poena. Od kad sam u Zrenjaninu, nastupao sam za „Proleter“, potom za Tomaševac i Elemir, sve u Drugoj ligi, a poslednje četiri godine za „Drugi oktobar“ iz Kumana. Bio sam i druga tabla zrenjaninske ekipe „Santos“, koja se devedesetih godina postala prvak „skraćene“ Jugoslavije na četiri table.

Kada je odustao od dopisnog šaha, okrenuo se pripremanju talentovane dece za matematička takmičenja, od kojih je devetoro dospelo na republičko, a troje i na savezno. Odlaskom u u penziju 2006, najzad mu je ostalo više vremena za šah.

-Svaki dan igram po 30 partija na kompjuteru, a matematika kaže da je to 10.950 partija godišnje. Nemojte se, dakle, čuditi ako vas na internetu pobedi „Ruzmarin 947“, jer iza te lozinke nije pacer, upozorava Radovan Raša Matić.