Ministarstvo finansija je utvrdilo da Оpština Bečej nije postupila u skladu sa obavezujućim smernicama iz Uputstva za pripremu budžeta u delu koji se odnosi na planiranje fiskalnog deficita i naložilo je rebalans. Sa druge strane opština je rešila deficit u prvom rebalansu kroz iskazivanje netačnog prenetog stanja u budžetu.
Naime, nakon što je Ministarstvo finansija obavestilo opštinu da je usvajanjem budžeta za 2025. godinu sa deficitom od 16,5 odsto prekršila Uputstvo za pripremu odluke o budžetu, naložilo je opštini da u roku od 60 dana rebalansom budžeta koriguje deficit na maksimalno dozvoljeni iznos do 10 odsto.
Tim povodom predsednik skupštine Igor Kiš, na predlog predsednika opštinskog veća Vuka Radojevića, po hitnom postupku zakazuje sednicu za četvrtak 17. april, iako je na dnevnom redu 14 tačaka. Za sazivanje sednice po hitnom postupku moraju postojati opravdani razlozi, kao i obrazloženje posledica koje bi nastupile ukoliko bi se čekalo na sednicu sedam dana koliko propisuje Statut opštine Bečej.
Budžet i prvi rebalans
Upoređujući član 3. Odluke o budžetu usvojene 23. decembra 2024. godine i Odluke o prvom rebalansu od 17. aprila 2025. godine evidentna je razlika između potrebnih sredstava za finansiranje budžetskog deficita koja je značajno smanjena sa 293,3 miliona na 173,6 miliona dinara, te razlika bezmalo iznosi 119 miliona dinara.
Preneta neutrošena sredstva predstavljaju novac koji se u budžetu prenosi iz prethodne u tekuću godinu. Ova sredstva su takođe drastično smanjena u rebalansu, sa 312,3 miliona na 192,6 miliona dinara. Ovo smanjenje odnosno razlika je identičnog iznosa kao i smanjenje deficita, odnosno 119.734.401 dinara, što izaziva sumnju na to da se radi o računovodstvenoj manipulaciji kako bi se budžetski deficit uskladio sa zahtevom Ministarstva finansija i fiktivno smanjio. Dalje u članu 3. Odluke o rebalansu se konstatuje da je deficit u opštinskoj kasi manji od 10 posto ukupno planiranih prihoda u skladu sa instrukcijama Ministarstva finansija.
Neslaganje sa stvarnim početnim stanjem
Najproblematičniji element prvog rebalansa jeste činjenica da prikazani iznos prenetih neutrošenih sredstava ne odgovara stvarnom stanju na izvodu budžeta opštine Bečej od 1. januara 2025. godine, koje iznosi 221.574.566,18 dinara, te rebalans budžeta i usklađivanje sa nalogom Ministarstva finansija gubi smisao jer je sa početnim stanjem od 221 milion realni deficit veći od 10 posto.
Manipulacija početnim stanjem računa posebno je alarmantna jer takav podatak ne može biti predmet „različitih tumačenja“ – reč je o egzaktnoj brojci koja je evidentirana u sistemu Uprave za trezor i ne može se menjati retroaktivno.
Crno na belo
Dragomir Pop Mitić iz Koalicije za nadzor javnih finansija je ovim putem pozivao predstavnike lokalne samouprave da detaljno pojasne javnosti nastalu situaciju.
Pop Mitić navodi da se Opština Bečej odlučila da smanji rashode za oko 100 miliona dinara, kako bi uskladila budžet sa instrukcijama Ministarstva, što otvara pitanje da li je usvojeni budžet u decembru bio „napumpan“, a ostaje otvoreno pitanje i prenetih sredstava. Takođe po mišljenju Pop Mitića se postavlja pitanje da li je razlika od 29 miliona dinara slučajna greška ili sređivanje deficita „na papiru“.
– Ovo je kao da vam neko uzme 30.000 dinara iz novčanika, a onda vam kaže da ih nikada niste ni imali, samo što u ovom slučaju nije reč o privatnom novčaniku, već o novcu svih građana Bečeja, objašnjava Dragomir Pop Mitić.
– Ako su podaci koji su uneti u budžet i rebalans netačni onda nastala situacija više nije pitanje administrativnog prekršaja, već direktno ulazi u sferu potencijalnog falsifikovanja službene isprave, što predstavlja ozbiljno krivično delo za koje je predviđena zatvorska kazna, upozorava Dragomir Pop Mitić, ispred Koalicije za nadzor javnih finansija.
Poduhvat bez presedana
Posebno je zabrinjavajuć pristup sa kojom lokalna vlast rešava problem deficita. Sednica je zakazana po hitnom postupku, bez dovoljno vremena za analizu nacrta, potencijalno u nadi da odbornici i građani neće imati vremena da uoče nelogičnosti pred uskršnje praznike.
Bečejsko udruženje mladih je 16. aprila dopisom putem pisarnice i elektronske pošte obavestilo predsednika opštine Bečej Vuka Radojevića i njegove saradnike o neusklađenosti nacrta Odluke o prvom rebalansu i pozvalo predlagače ove tačke dnevnog reda da povuku rebalans i vrate ga na doradu, ali je ovaj dopis ostao formalno zanemaren.
– Apsolutno su teme vezane za budžet, a isto tako za svaki naredni rebalans budžeta uvek aktuelne i interesantne kako odbornicima tako i celokupnoj javnosti. Ono što treba napomenuti vezano za ovaj rebalans je da on urađen u skladu sa instrukcijama Ministarstva finansija gde smo mi ispunili sve po uputstvu koje ono izdaje svim lokalnim samoupravama, naveo je za portal Moj Bečej predsednik opštine Bečej Vuk Radojević.
Radojević dalje navodi da se nedostatak koji se odnosi na fiskalni deficit upravo ispravlja kroz donošenje rebalansa i napominje da je Ministarstvo finansija potvrdilo da je rezultat fiskalnog deficita Opštine Bečej rezultat javnih investicija, te da su preneta neutrošena sredstva iz viših izvora finansiranja ta koja utiču na nivo fiskalnog deficita Opštine Bečej.
– Mi smo kroz ovaj rebalans smanjili određene izdatke, određene rashode po drugim pozicijama dakle počevši od skupštine opštine, predsednika opštine, opštinskog veća, opštinske uprave, pa i pojedinih korisnika dakle time što smo smanjili sredstva koja se izdvajaju za održavanje manifestacija u ovoj godini, gledali smo da budemo racionalni kako bismo održali ovaj nivo javnih investicija koji smo započeli u prethodnoj godini i na taj način zapravo smo sveli fiskalni deficit ispod 10 posto to jest 9,3 posto i na taj način smo ispunili sve iz uputstva Ministarstva finansija, dodao je Vuk Radojević.
Na pitanje kako je moguće da je nivo prenetih sredstava u rebalansu različit u odnosu na iznos sredstava koja se nalaze na izvodu broj 1. od prvog januara ove godine, predsednik opštine Bečej je naveo da su preneta neutrošena sredstva utvrđena tim nivoom koji je predviđen, te da je to više tehničko pitanje i da ono što može da utiče na nivo prenetih neutrošenih sredstava jesu i plaćanja koja se odvijaju u međuvremenu realizacijom određenih projekata.
– Mogu možda da pretpostavim, nisam siguran da se neka realizacija desila, primera radi divlja deponija u Radičeviću, gde je bila određenih plaćanja, da je bilo plaćanje određenih avansa, znam da smo isto i pdv platili, da li je bilo isplaćeno isto po ugovoru za izvođenje radova u školi Bratstvo, nisam siguran, ali to je ono što može uticati na nivo prenetih neutrošenih sredstava, navodi Vuk Radojević.
Teorija zavere?
– Dakle ne vidim tu uopšte razloga za bilo kakvu teoriju zavere, kao što sam rekao od polovine januara moji saradnici pre svega u tehničkom smislu imaju komunikaciju i saradnju sa stručnim službama Ministarstva finansija koji su zaduženi za budžete lokalnih samouprava kako bismo došli do ovog predloga rebalansa koji je danas bio na dnevnom redu skupštine opštine Bečej, zaključio je Radojević.
Odbornik grupe građana „Samo Lokalno“ Milan Bokun je istakao da načelnica finansija i predsednik opštine Bečej tokom sednice nisu dali odgovore na ključna pitanja, odnosno da imaju probleme sa rebalansom.
– Ono što je tu po meni čak i krivično delo ukoliko su to namerno, a očigledno su namerno radili, pošto sugestije nisu usvojili. Preneta sredstva su morala biti ona koja su na dan 1. januar bila na stanju računa budžeta i to kaže izvod iz Trezora, tako da tu nema rasprave. Ne može to sada nešto je potrošeno u međuvremenu ili ovo ono, to su izgovori neki koje ja ne mogu ni da prihvatim kao izgovor, dodaje Milan Bokun.
Odbornik Bokun smatra da je očigledno da su napravili namernu grešku kako bi smanjili deficit, a time su ušli u nedozvoljene radnje.
Ko je odgovoran?
O temi bečejskog rebalansa govorila je i Milena Božović potpredsednica Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije koja je inače i javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu iz Beograda.
– Iz svega navedenog se ne može utvrditi kojom računskom metodom se došlo do podataka koji su kao konačni uneti u rebalans. Dakle, po osnovu iznetog smatram da postoji osnov sumnje da je izvršeno više krivičnih dela za koje se goni po službenoj dužnosti i to krivično delo nenamensko trošenje budžetskih sredstava, zloupotreba službenog položaja, kao i falsifikovanje službene isprave, navodi za portal MojBečej Milena Božović.
Tužiteljka Božović dalje navodi da je potrebno da tužilaštvo ispita zakonitost postupanja predsednika opštine kao i zakonitost postupanja finansijske službe, a zatim naredi ekonomsko finansijsku ekspertizu, a sve kako bi se utvrdile okolnosti koje se tiču utvrđivanja zakonitosti načina na koji se postupalo.
Pop Mitić smatra da je pitanje koje se nameće svakom građaninu Bečeja jednostavno: Kako je „nestalo“ 29 miliona dinara između prvog izvoda i rebalansa? Da li je reč samo o računovodstvenom triku kojim se želi nadmudriti Ministarstvo finansija, ili iza ovoga stoji nešto mnogo ozbiljnije – nenamensko trošenje budžetskog novca koje se sada pokušava prikriti i ispeglati?
– Ovo nije samo pitanje kršenja propisa, već i pitanje elementarnog poverenja. Ako su predstavnici lokalne vlasti spremni da manipulišu zvaničnim dokumentima i najvažnijim lokalnim dokumentom – budžetom, otvara se pitanje šta još skrivaju od građana, pita se Dragomir Pop Mitić.
Krivična odgovornost celog lanca odlučivanja?
Posebno zabrinjavajuće je što čitav niz funkcionera i službenika opštine Bečej mogu postati saučesnici u potencijalnom krivičnom delu – od načelnika Odeljenja za finansije, preko predsednika opštine, do svakog lica koje je bilo uključeno u izradu ovakvog dokumenta.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić smatra da je zakon jasan, službeno lice koje unese neistinite podatke u službenu ispravu ili ne unese važan podatak, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
– Iako ključnu odgovornost, ako su uneti neistiniti podaci, imaju predsednik opštine i drugi članovi opštinskog veća kao predlagači budžeta, niko od učesnika u ovom procesu, pa ni odbornici nakon što su upozoreni, kasnije ne može reći da „nije znao“ ili da „nije proveravao brojke“, navodi Nemanja Nenadić iz Transparentnosti.
Sistemski problemi i kultura nekažnjivosti
Slučaj Bečeja nije izolovan incident, već simptom šireg problema – kulture nekažnjivosti koja vlada u upravljanju javnim finansijama na lokalnom nivou, dodaje Nenadić. On ukazuje da Državna revizorska institucija godinama unazad u svojim izveštajima identifikuje nepravilnosti u trošenju javnog novca, ali retko kad vidimo konkretnu odgovornost funkcionera.
– Problem nije samo u pojedinačnim slučajevima, već u odsustvu sistema koji bi sprečio da se slični prestupi ponavljaju bez ozbiljnih posledica. Ne može se očekivati od DRI da radi i tužilački posao, niti da proverava elementarne činjenice u svakoj opštini i ustanovi, mora postojati kontrola i u samoj lokalnoj samoupravi i od Ministarstva finansija. Svako nekažnjeno kršenje budžetskih propisa, stvara uverenje da se može proći bez odgovornosti i za teža dela, dodaje Nemanja Nenadić.
Građani kao kolateralna šteta
Pop Mitić smatra da su najveće žrtve ovakvih budžetskih aktivnosti građani Bečeja, koji ne samo da neće znati na šta se zaista troši njihov novac, već će verovatno morati da plate cenu ovakvih situacija kroz lošije javne usluge, manje ulaganja u infrastrukturu, već sprovedeno smanjenje sredstava za sportske klubove ili potencijalna kreditna zaduženja.
– Smanjenje rashoda od 100 miliona dinara, u kombinaciji sa netačnim početnim stanjem, značiće da će neko na kraju morati da plati cenu, upozorava Dragomir Pop Mitić.
Institucije na ispitu
– Reakcija državnih institucija, kada nakon otkrivanja ovakvih slučajeva, je ujedno i najbolji test postojanja vladavine prava u Srbiji, dodaje Nenadić i pita se da li će se Ministarstvo finansija zadovoljiti formom ili će proveriti na kojim podacima je rebalans zasnovan i hoće li tužilaštvo ispitati ima li krivične odgovornosti, ili će slučaj tretirati kao „interno pitanje“ lokalne samouprave i tako ostaviti građane Bečeja bez odgovora na vrlo važna pitanja.
– Ovo je trenutak istine za institucije i vrlo je važna tačka za dobijanje poverenja građana. Slučaj ima i šire razmere – ako manipulacija budžetskim podacima u Bečeju prođe bez posledica, to će biti signal i drugim lokalnim samoupravama da mogu kršiti zakon bez straha od sankcija, zaključuje Nemanja Nenadić
Autorka ovog istraživačkog teksta je Valentina Jelić, novinarka portala MojBečej, a tekst je kreiran u okviru programa Akademije novinarstva u organizaciji Beogradske otvorene škole.
