Himnom „Gaudeamus igitur“ u izvođenju školskog hora pod upravom profesorke Vesne Smajlović počela je Akademija povodom 90. rođendana bečejske Gimnazije.
Svečanom skupu u Gradskom pozorištu Bečej prisustvovali su brojni gosti republičkog i pokrajinskog nivoa, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Milivoj Vrebalov, dvojica potpredsednika pokrajinske Vlade, Mihalj Njilaš i Miroslav Vasin, načelnik Južnobačkog okruga prof. dr Zorana Miloševića, te nekadašnji i sadašnji nastavnici i učenici prestižne bečejske škole.
Serijal pozdravnih beseda otvorio je, u ime slavljenika i hiljade i hiljade onih koji su u ulozi nastavnika ili učenika tokom devet decenija bili u službi obrazovanja, direktor bečejske Gimnazije mr Miodrag Basarić.
-Boriti se za obrazovanje, ne znači ništa drugo do boriti se za čoveka, a mi kao gimnazijalci to možemo i hoćemo, naglasio je direktor mr Miodrag Basarić. Ovom svečanošću ne završavamo aktivnost povodom vrednog jubileja, jer za desetak dana svetlost dana treba da ugleda Monografija naše škole i uslediće promocija kapitalnog dela.
Pokrajinski sekretar za obrazovanje Mihalj Njilaš je nadahnuto govorio na oba nastavna jezika bečejske Gimnazije, srpskom i mađarskom, i tom prilikom podelio s prisutnima neke misli savremenog čoveka Bili Gejtsa, ali izrekao i svoje viđenje slavljenika.
-Bečejska Gimnazija je primer otvorenog eksperimentalnog duha, uvek spremna da među prvima proveri i usvoji mnoge inovacije u obrazovanju i vaspitanju mladih. Ona je moderna škola za vizionare, odvažne i radoznale. Bečejska Gimnazija je pravi rasadnik znanja i vešti promoter interkulturalizma i društvenog aktivizma nauke. Mnoge nagrade i priznanja koja su pripala ovoj školi i njenim učenicima svedoče o njenom jedinstvenom mestu u našoj kulturi i obrazovanju, naglasio je Mihalj Njilaš. Načelnik Južnobačkog okruga prof. dr Zoran Milošević je apostrofirao lep manir sećanja svojih učitelja, a predednik opštine Bečej mr Vuk Radojević, i sam nekadašnji gimnazijalac, nije krio ponos što je u bečejskoj Gimnaziji stekao temelje daljeg obrazovanja kao i desetine hiljada drugih sugrađana. Potpredsednik pokrajinske Vlade Miroslav Vasin se ovog puta nije obratio kao političar, već kao gimnazijalac i više od toga.
-Moj otac je pre Drugog svetskog rata završio bečejsku Gimnaziju, vremenom je postao njen dugogodišnji direktor, moj brat i ja smo završili istu školu, a u njoj smo imali predstavnika i u trećoj porodičnoj generaciji. Rečju, moja porodica je sudbinski vezana za bečejsku Gimnaziju, pa je lično osećam kao svoj drugi dom. Ali, verujem da slično osećaju svi koji su ulazili ili ulaze u zgradu gde je 27. oktobra 1925. godine zazvonilo prvo školsko zvono i tu imali prvi ozbiljan ispit života, emotivno je govorio Miroslav Vasin.
Posle zvaničnih beseda, sadašnji i bivši učenici slavljenika priredili su atraktvan program u trajanju od 90 minuta.
Pored horskog i solo pevanja na srpskom i mađarskom jeziku, pevalo se, ali i recitovalo, na engleskom, nemačkom, francuskom, španskom, viđeni su dramski kadrovi „Sokratove odbrane“ i Šekspirove „Romea i Julije“ na originalnom engleskom jeziku, zasvirao je orkestar „Fokoš“, zaigrao ANIP „Đido“, a sve je zavrženo nastupom hora „Schola Cantorum“ pod upravom Otilije Štefaniga. Sami učesnici programa su naglasili da je to bila samo „mrvica“ onoga što uče tokom četvorogodišnjeg obrazovanja i sve su predstavili hronološkim redom, od antike, preko renesanse, do aktuelnog vremena.
Rođendansko slavlje završeno je koktelom u zgradi bečejske Gimnazije, ali pre toga je otvorena fonolaboratorija, čime su stvoreni uslovi za još bolje savlađivanje stranih jezika. Tako je u školi slavljenika, zahvaljujući donacijama, zaokružena kabinetska nastava.
