Priznati elektromehaničar iz Bečeja Dane Krajišnik (62) stigao je u Bečej 1985. godine kao afirmisani stručnjak za svoj posao. A Bečejci ko Bečejci, želeli su da znaju odakle je.
Ne daj bože iz Banata da je. Pogotovu što je tad direktor Krojačke zadruge „Jedinstvo“, gde je došao na platu, bio Novobečejac Milorad Azucki. Nekako im bi lakše što je Krajišnik, mada, Dane je to samo po prezimenu.
-Mi rođeni u Prnjavoru, čim steknemo diplomu, krenemo u potragu za poslom, jer ga tamo nema. Radio sam dve i po godine u gigantu „Rade Končar“, pa šest meseci u „Gorenju“, kad mi predloži predstavnik „Novoteksa“ da dođem u Bečej, jer im hitno treba mehaničar šivaćih mašina. Zbog obećanog stana, prihvatim ponudu i eto mene ovde pune 33 godine – pojašnjava Dane kako se usidrio kraj Tise.
Stigavši iz uređene slovenačke firme, zatekao je krš u radionici i petnaestak starih odbačenih mašina renomirane marke „Singer“. Uzeo ih je pod svoje i za par nedelja sve su radile kao nove.
-Za tri godine rada u „krojačkoj“ bilo je na desetine poslova koja su preduzeću donela znatne uštede, ali ja od toga nisam imao koristi. Kad smo radili haljine za slavnu „Mura“, na njima je po petnaestak dugmadi trebalo da se ručno prišiju. Za svako je bilo potrebno 60 sekundi, no ja napravim dodatak na mašini i gotov posao pet puta brže, pohvali se Dane.
Na vreme je Dane uvideo kako je bolje da bude sam svoj gazda i otvorio je privatnu radnju. Posla je bilo, a i zarade. Ali, bilo posla i gde se nije odmah zarađivalo.
-Kad god vidim da se ljudi muče s nečim, ja tražim rešenje dok ga ne nađem, jer dosta dobro vladam mehanikom. Ipak sam ja tvrdoglavi Bosanac, drži se Krajišnik zavičajnog lokalpatriotizma. Iako sam mnogo sati potrošio, nikad nisam zažalio. Kad se reši problem, sve bude „naplaćeno“. Naravno, ne uvek novcem. Zapravo samo sam jedan posao komercijalizovao, a sve ostale inovacije su bile za porodičnu upotrebu ili pomoć prijatelju. Desetak inovacija sam uradio i prodao preko 11.000 pumpi u Bosni. Kupci su rešavali muke s vodovodom, proizvodnja jeftinija, kvalitet vode bolji, ali zasitilo se tržište.
Našao je on novu zanimaciju – grejanje je stalna muka u ravnoj Bačkoj.
-Imam kineskom trskom zasađeno pola jutra zemlje, što je dovoljno da zagrejem stan od 60 kvadrata i radionicu od 120 kvadratnih metara, stalno je Dana pun ideja. Uz to, zemlja na kojoj se kineska trska sadi ne mora da bude kvalitetna, a eksploatacija je dvadesetak godina, uz minimalna ulaganja. Pravim snopove prečnika 40 santimetara, tako dobro upresovane sečem motornom testerom na dužinu 60 santimetara i snop gori sat dajući optimalnu temperaturu.
Od kada je u penziji, dosta vremena troši na novi patent, koji bi, smatra, mogao dobro da proda.
-Pri zalivanju, biljke najbliže izvoru dobijaju najviše vode, one poslednje u nizu najmanje, samo one u sredini reda imaju optimalnu vlagu. Osmislio sam sistem da svaka biljka dobije istu količinu tečnosti istovremeno preko svoje posude. Inovacija je u tome što sam našao sistem kako da se daljinskim putem sve posude istovremeno otvore i biljka dobije, bez obzira na udaljenost od izvora, istu količinu vode. Već nekoliko godina usavršavam sistem. Planiram da rešenje uskoro patentiram u Beogradu i otputujem u SAD, gde mi žive dve kćeri, da ga komercijalizujem. Materijal za izradu sistema je 50 centi po biljki, neka je još toliko moja zarada, znači evro po biljki. No, sistem se može koristiti između 10 i 20 godina, dakle 5 do 10 centi godišnje i uvek ista količina vode po potrebi biljke. Svaki dosadašnji zalivni sistem više košta, a ipak ne obezbeđuje ravnomerno zalivanje, uveren je Dane da će napraviti posao među povrtarima.
