U Narodnoj biblioteci Bečej večeras (22. april) će biti upriličena promocija romana „Tai“ Gorana Gocića dobitnika NIN-ove nagrade za 2013. godinu.
Pored Gocića, na predstavljanju romana koji je osim pomenutim prestižnim priznanjem, dobio i „Nagradu Miloš Crnjanski”, govoriće i Mileta Aćimović Ivkov. Inače, delo „Tai“, piščev prvenac, dobitnik je jubilarne 60. NIN-ove nagrade.
Skup u bečejskoj biblioteci zakazan je za 18 sati.
Valja reći i to da je u konkurenciji bilo 182 romana. Goran Gocić, inače, književna dela piše i godinama, pa i decenijama, dok je „Tai“ napisan za dve godine.
– Ta potreba za pisanjem postoji u meni odavno, a moji standardi su „pužoliki“. Roman pišem i po petnaestak godina, toliko nastaje Poslednja stanica Britanija, koji tek planiram da objavim. A „Tai“ sam, napisao, brzo, za sveg dve godine, nadam se da će se ljudima dopasti, izjavio je za Dnevnik Goran Gocić.
Vladislav Bajac o „Taiu“ (Geopoetika)
Knjiga koju određuje njen topos: Tajland. Ljubav i Tajland. Žena, putenost, demistifi kacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (Daleki) zapad. Da nije roman, ovo bi bila „studija o izvodljivosti“ na temu kako bi jedan samosvestan muškarac mogao ili pre – želeo da (hrišcanski) zaštiti jednu ženu. Projekat koji je u datim uslovima osuđen na propast: ne zato što nije ostvariv već zato što nije potreban. Ta naizgled krhka žena samim svojim „pasivnim“ postojanjem, prisustvom, (budističkim) odbijanjem u prihvatanju, doprineće samourušavanju ovog s početka knjige prividno mačo muškarca, koji će se u zapanjujuce poštenoj samoanalizi pretvoriti u jedno ranjivo biće. Toliko ranjivo da će njemu biti neophodan Sveti Hristifor, zaštitnik putnika. Struktura romana građena je i jednostavno i komplikovano. Rezultat je vrlo koristan po knjigu: težina preteže u razumljivost, kao što drugi lik knjige, junakova senka, nadopuna, kontrast ili čak alter ego, idealno nadopunjuje ovog gosta u drugoj kulturi. Tako i Beleške s kraja teksta nadograđuju beletristiku, to jest Lepu umetnost. Tai je lekcija samoljubivom Zapadnjaku o tome kako da izleči svoj oholi ego podatnošcu Istočnjaka. No, nema tu pobednika. Možda samo poraženog. Ali i tada – „zalečenog“ Carstvom Praznine. A ona je ženskog roda.
Foto: Novosti.rs
