Državna revizorska institucija (DRI) objavila je rezime izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Centra za socijalni rad Bečej za 2024. godinu. Revizori su na finansijske izveštaje dali mišljenje sa rezervom, dok je pravilnost poslovanja ocenjena negativno.
Prema nalazima DRI, Centar je u finansijskim izveštajima pogrešno prikazao pojedine stavke. U Bilansu stanja vrednost nefinansijske imovine i kapitala precenjena je za najmanje 1,947 miliona dinara zbog nepravilnog obračuna amortizacije. Takođe, u Izveštaju o izvršenju budžeta netačno su prikazani rashodi u iznosu od najmanje 298 hiljada dinara, usled pogrešne klasifikacije troškova.
Međutim, revizori su utvrdili i znatno ozbiljnije nepravilnosti u poslovanju. Kako se navodi, Centar je ostvario prihode, preuzeo obaveze i izvršio rashode u ukupnom iznosu od 13,846 miliona dinara koji nisu bili u skladu sa važećim propisima.
Najveći deo odnosi se na transfere iz budžeta opštine Bečej u iznosu od 11,404 miliona dinara, koji su iskorišćeni za finansiranje prava i usluga koje, prema oceni revizora, nisu proistekle iz zakonom propisane delatnosti Centra, niti su bile uređene aktom nadležnog organa opštine.
Revizijom je utvrđeno i da su isplaćivane plate, dodaci i naknade za časove rada koji nisu efektivno izvršeni, u iznosu od najmanje 663 hiljade dinara, zaposlenima kojima je utvrđeno skraćeno radno vreme suprotno propisima.
Dodatno, Centar je angažovao jedno lice po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima duže od zakonom dozvoljenih 120 radnih dana, i to za poslove koji nemaju karakter privremenih, za šta je isplaćeno 816.000 dinara. Još 638.000 dinara isplaćeno je po osnovu ugovora o delu za tri lica, pri čemu poslovi nisu bili jasno definisani, niti se iz izveštaja o radu mogla utvrditi svrha angažovanja i ostvareni efekti.
Revizori su ukazali i na to da su određene usluge, u vrednosti od 75.000 dinara, nabavljane iako spadaju u redovne poslove Centra predviđene sistematizacijom radnih mesta. Takođe, za nabavku nefinansijske imovine u vrednosti od 250.000 dinara nisu zaključeni pisani ugovori niti su izdate narudžbenice sa obaveznim elementima, što je suprotno propisima o budžetskom sistemu.
U delu izveštaja označenom kao „skretanje pažnje“, DRI navodi da opština Bečej, kao osnivač, nije imenovala trećeg člana Nadzornog odbora, niti je donela akt o rasporedu i radnom vremenu Centra, što nije u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti.
Posebno je problematizovano angažovanje devet lica po ugovoru o delu tokom 2024. godine, od kojih je osam već zaposleno u Centru, za poslove savetodavnog rada u okviru Savetovališta za brak i porodicu. Revizori smatraju da se ti poslovi ne mogu smatrati samostalnim intelektualnim poslovima van delatnosti poslodavca, te da je takvo angažovanje bilo suprotno Zakonu o radu i Zakonu o budžetskom sistemu. Broj angažovanih lica van radnog odnosa premašivao je zakonski dozvoljen maksimum za tri do šest izvršilaca mesečno.
DRI je ocenila da postoji neusklađenost između obaveze Centra da obezbedi pružanje lokalnih usluga socijalne zaštite i obaveze poštovanja propisa koji regulišu radne odnose i budžetska ograničenja, te je ukazala na potrebu da osnivač i nadležno ministarstvo preduzmu mere kako bi se ove usluge ubuduće obavljale u skladu sa zakonom.
Centar za socijalni rad Bečej dužan je da u roku od 90 dana dostavi DRI oduzivni izveštaj o otklanjanju nepravilnosti i dokazima o postupanju po preporukama. Revizori su dali ukupno 26 preporuka, dok je tokom same revizije preduzeta jedna mera za otklanjanje uočenih nepravilnosti.
DRI je najviši državni organ za reviziju javnih sredstava u Srbiji. Kao nezavisna institucija, ona kontroliše kako se troši novac iz budžeta Republike, pokrajine i lokalnih samouprava, kao i kako javne institucije upravljaju imovinom koja pripada građanima. Njena uloga nije da izriče kazne, već da utvrdi činjenice, ukaže na nepravilnosti i da preporuke za njihovo otklanjanje. DRI sprovodi reviziju finansijskih izveštaja, reviziju pravilnosti poslovanja i reviziju svrsishodnosti, odnosno ocenjuje da li se javna sredstva koriste zakonito, ekonomično, efikasno i u skladu sa planiranim ciljevima.
