Javne nabavke kao ogledalo stanja u lokalnoj samoupravi
Javne nabavke su jedan od ključnih segmenata funkcionisanja svake lokalne samouprave i državnih institucija u Srbiji. One predstavljaju proces kojim se troši javni novac za različite usluge, radove i nabavke, a po pravilu bi trebalo da budu transparentne, konkurentne i usmerene na ostvarivanje najboljeg odnosa cene i kvaliteta. Međutim, praksa na terenu često pokazuje suprotno – tendencija da se procesi obavljaju formalno, bez stvarne konkurencije, uz čestu sumnju na zloupotrebe i netransparentnost.
Ovaj feljton bavi se analizom javnih nabavki u tri grada: Boru, Užicu i Pirotu. U prvom delu fokusiraćemo se na Bor, gde je situacija posebno problematična zbog brojnih ugovora potpisanih bez javnog poziva i ponavljanja istih firmi kao izvođača. U drugom delu osvrnućemo se na Užice i Pirot, gde se problematika javnih nabavki manifestuje kroz različite forme zatvorenosti i nedostatka transparentnosti.
Bor: Javni novac u rukama odabranih
Bor je grad poznat po bogatim rudarskim potencijalima i industriji, ali kada je reč o javnim nabavkama, ta ekonomska snaga ne uspeva da osigura fer i otvorenu konkurenciju. Analizom podataka o javnim nabavkama u Boru za poslednjih nekoliko godina jasno je da je dominantan model pregovarački postupak bez objave javnog poziva, pokazao je izveštaj Državne revizorske institucije. Ovakav način izbora izvođača direktno podstiče mogućnost zloupotreba jer se javnost i konkurencija u potpunosti eliminišu.
Problemi sa pregovaračkim postupcima
Pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva dozvoljava institucijama da direktno ugovaraju sa firmama bez javnog nadmetanja. Iako Zakon o javnim nabavkama predviđa ovu opciju u određenim vanrednim situacijama ili kada prethodni postupak nije uspeo, u Boru se čini da je to postao pravilo, a ne izuzetak. Tako su firme često unapred poznate i dobijaju poslove bez realne konkurencije.
Primera radi, veliki broj ugovora odnosi se na održavanje saobraćajnica, javne rasvete i komunalnih usluga, gde se isti izvođači ponavljaju iz godine u godinu. Mnoge od tih firmi su registrovane neposredno pre potpisivanja ugovora, što ukazuje na to da je reč o firmama koje su možda kreirane upravo za potrebe određenih ugovora.
Nejasnoće u ugovorima i naknadnim izmenama
Još jedan problem je praksa potpisivanja aneksa ugovora koji povećavaju njihovu vrednost i do 30 odsto, ustanovila je revizija. Ovo se često pravda nepredviđenim okolnostima, ali upućeni tvrde da je reč o lošem planiranju ili čak pokušaju da se kroz anekse kreira dodatni prostor za finansijske malverzacije.
Dokumentacija je u većini slučajeva nepotpuna, a informacije o kriterijumima izbora izvođača nedovoljno jasne. Takav manjak transparentnosti direktno umanjuje mogućnost kontrole od strane javnosti i nadležnih tela.
Uticaj na lokalnu zajednicu
Za građane Bora, ovakvi modeli trošenja javnih sredstava znače da usluge nisu uvek kvalitetne i da se pare ne koriste optimalno. Nedostatak odgovornosti i transparentnosti dovodi do gubitka poverenja u lokalnu samoupravu i ostavlja prostor za korupciju.
Bečejsko udruženje mladih – BUM, članica Koalicije za nadzor javnih finansija, realizuje projekat „Javne nabavke u fokusu“ u okviru Programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP” koji sprovodi Beogradska otvorena škola uz podršku Kraljevine Švedske.
