Kako ocenjuju to što predsednik Skupštine opštine Bečej podnosi izveštaj o radu za polovinu mandata, pitali smo šefove odborničkih grupa Demokratske stranke i Saveza vojvođanskih Mađara.
Najaktivniji među odbornici za skupštinskom govornicom bili su u prethodne dve godine odbornici Saveza vojvođanskih Mađara i Demokratske stranke. Njihovi predsednici, Edit Silađi, odnosno Slobodan Zlokolica, su do 25. sednice skupštine postavili po 23 pitanja, što zajedno, budući da ih je do skupštinske službe do tada pristiglo 72, čini daleko više od polovine.
S tim u vezi, valja dodati da u skupštini sedi 36 odbornika koje su građani birali na neposrednim izborima.
Predsednik Skupštine opštine Bečej Knezi je u izveštaju izneo statističke podatke, te ni jedna stavka, kako ističe predsednica odborničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, nije objašnjena tako da se vidi šta je time Bečej u stvari dobio. Međutim, i odbornica Silađi saglasna je sa predsednikom Knezijem da se lokalni parlament najviše bavio „samim sobom“. Ona podseća da ne postoji obaveza sastavljanja izveštaja o radu Skupštine.
-To je više puta predočeno odbornicima kao opravdanje na sednicama na kojima je tražen izveštaj od nekih učesnika u radu lokalne samouprave, nevezano za konkretan rad Skupštine. Ovoga puta je čineći iznimku od dosadašnje prakse, predsednik skupštine u svom izveštaju o radu SO izneo suve statističke podatke, koji ne ulaze u suštinu rada ovog tela, osim činjenice da se Skupština previše bavila sobom, rešavajući iz sednice u sednicu kadrovska pitanja. Bilo je zaista mnogo tačaka dnevnog reda, ali previše onih koji se odnose na kadrovska rešenja. Bilo je nepotrebno navesti koliko ima radnih tela i njihove nazive, jer je njihovo postojanje obaveza iz Statuta, a ne zasluga odbornika ili predsednika Skupštine, navodi odbornica Silađi. Tačno je da je odnos među odbornicima korektan, objašnjava ona, ali i to je tačno,kako dodaje, da se članovi vladajuće koalicije i opozicije po svakom pitanju ne slažu.
– U slučaju neslaganja, obično bi stupilo na snagu nadglasavanje, ponekad i na uštrb zakonitosti, ali i na uštrb građana (naknada za treće i četvrto dete u predškolskoj ustanovi, akti koji nisu do kraja usaglašeni sa zakonom, redosled donošenja istih, itd.). Na odbornička pitanja, posebno ona od većeg značaja, koja su po Poslovniku dozvoljena, odgovori ili ne stižu (ovo ne važi za Direkciju za izgradnju) ili dolaze sa zakašnjenjem, gubeći tako na svojoj aktuelnosti. Na zamerku zbog toga, predsednik SO je ponavljao obrazloženje da pitanja prosleđuje nadležnima za davanje odgovora, ali da on nema snage da od njih izdejstvuje povratnu informaciju, i da za slučaj ne davanja odgovora nije predviđena sankcija u Poslovniku. Ne postavljamo pitanje istinitosti tih navoda, ali je to ozbiljna povreda demokratičnosti o kojoj nema ni reči u izveštaju, objasnila je Silađi.
Još jedna je nepotrebna informacija iz izveštaja, kategorična je predsednica OG SVM-a, a to je navođenje imena odbornika koji sede u parlamentu.
– Njihova imena su na sajtu, a o njihovoj prisutnosti imenom i prezimenom na sednicama, i onih koji su aktivno učestvovali u radu Skupštine nema ni slova u izveštaju. Naša pitanja su uvek postavljena sa namerom da se nešto razjasni, nešto primeti, nešto popravi, nikad sa namerom nečijeg iritiranja. Bečej je suviše siromašan, i previše uspavan da bismo sebi mogli dozvoliti, ni vladajuća koalicija, ni opozicija, da se bavimo politiziranjem bez svrhe. Svojim pitanjima smo ukazivali na probleme i potrebe građana koji su nas izabrali. Često su to bila komunalna pitanja, ali je bilo i onih koji se odnose na socijalne prilike naših građana, na nepravilnosti (zakonske ili suštinske) u nekim aktima ili odlukama, na potencijale kojima još raspolažemo, ali ih slabo ili nikako ne iskorišćavamo, ispričala nam je Edit Silađi.
U izveštaju, kako dodaje, nema komentara, objašnjenja za činjenicu da se druge opštine razvijaju, a naša stagnira, a nema reči o konkursima ili kreditima, o perspektivi.
– U izveštaju jasno stoji, da se o njemu neće raspravljati. Izneti statistički podaci su verovatno tačni, ali se izveštaji po pravilu prave i analiziraju upravo zbog utvrđivanja pozitivnih aspekata nekih odluka i radi ukazivanja na pojedine nedostatke. Postavlja se pitanje, ako o nečemu nema rasprave, čemu onda služi? Kako poboljšati nešto što je krenulo dobro, ispraviti ono što je pogrešno, kojim putem nastaviti da se stigne do nekog cilja za boljitak naših građana, upitala je Silađi.
Podnošenja izveštaja o radu skupštine opštine Slobodan Zlokolica, predsednik Odborničke grupe Demokratske stranke, s druge strane, ocenjuje kao nešto što bi „moglo da uđe u domen političke kulture“.
Kako je najavio, na narednoj sednici lokalnog parlamenta, kada će izveštaj biti predočen lokalnom parlamentu, pohvaliće taj potez.
– To je odrz političke kulture i zrelosti, za razliku od izvršne vlasti koja se nije udostojila to da učini ni za šest meseci, ni za godinu dana. U početku je parlament bio rigorozan po opoziciju, ali je u poslednjih godinu i po dana liberalniji, normalniji, sve dobro funkcioniše, dosta se toga promenilo na bolje. Predsednik nam daje mogućnosti replike što nije radio ranije, nivo tolerancije je zavidan, objašnjava Slobodan Zlokolica. Inače, prvi čovek bečejskih demokrata pitanja najčešće upućuje prvim ljudima opštine, odnosno uprave.
– Normalno, najviše pitanja postavljam predsedniku opštine, koji je nosilac izvršne vlasti i načelniku, odnosno zameniku načelnika opštinske uprave, iz domena organizacije uprave i funkcionisanja upravnog aparata. Bilo je i direktora javnih preduzeća, ali je tu saradnja dosta loša. Često se zapitam da li Poslovnik važi. Mislim da je nekorektno da ja nekog pitam, a da mi on ne odgovori, ili odgovori posle sedam, osam meseci kada tema više ne bude aktuelna, a toga jeste bilo. Mislim da je to odraz političke nekulture i lošeg ophođenja prema opoziciji, kaže Zlokolica, ali i dodaje da je bilo slučajeva da odgovore dobije odmah po postavljanju na sednici.
Pored toga, kako ističe, on se ne libi da odgovor, koji na pitanje nije dobio preko lokalnog parlamenta, dobije posredstvom Zakona za pristup informacijama od javnog značaja.
Zlokolica je i najavio da će ta odbornička grupa na nekoj od narednih sednica predložiti izmene poslovnika koja se tiče upravo odgovora na pitanja odbornika.
