Bečejski hipodrom 30. avgusta ponovo će biti mesto okupljanja ljubitelja konjičkog sporta. Konjički klub „Potisje“ organizuje kasačku trku kojom će obeležiti 80 godina postojanja kluba, a ovogodišnja manifestacija imaće još jedan važan jubilej, biće to 80. trka održana u Bečeju. Iako klub postoji od 1946. godine, tradicija konjičkih trka u Bečeju mnogo je starija, a prve trke održane su još 1902. godine.
Od 1902. do danas – tradicija koja još traje
Pripreme za predstojeću manifestaciju već su uveliko u toku. Na bečejskom hipodromu uređuje se staza i sređuje prostor kako bi sve bilo spremno za dolazak takmičara i publike. U Konjičkom klubu „Potisje“ nadaju se da će 30. avgusta u Bečej stići konji iz različitih krajeva Srbije.
Predsednik kluba Sava Vojnović kaže da je trenutno najvažnije da se hipodrom dovede u stanje koje odgovara jednoj ovakvoj manifestaciji.
–Nalazimo se u jednom stvarno sportskom ambijentu koji treba dovesti u red da bi mogla da se održi manifestacija koju planiramo 30. avgusta. Momci rade, staza se dovodi u stanje kakvo treba da bude, kao i ambijent za publiku koja će ovde biti prisutna, rekao je Vojnović.
Prema njegovim rečima, ovogodišnja trka ima posebnu simboliku, jer se njome obeležava 80 godina rada kluba.
–Bečej ima tradiciju. Ovaj klub postoji faktički od 1946. godine i ove godine slavimo 80 godina kluba, ali prve trke su bile 1902. godine. Mislim da je to jedan od najstarijih klubova u bečejskoj opštini. I šta bi čovek hteo nego da se takav jedan klub ne ugasi, ističe Vojnović.
Nije problem samo održati trku, već sačuvati sport
Iza organizacije ovogodišnje manifestacije krije se i mnogo veći problem, kako održati kasački sport u vremenu kada je sve manje mladih takmičara, a troškovi bavljenja ovim sportom sve veći.
Vojnović kaže da je kasački sport danas veoma skup, dok nagradni fondovi često nisu dovoljni ni da pokriju troškove odlaska na takmičenja.
–Ovaj sport polako izumire. Kasački sport je jako skup, nema dovoljno subvencija, a nagradni fond u trkama je jako mali da bi ti ljudi mogli da se takmiče i žive od toga. Ja se sportom bavim dugo, od sedamdesetih godina, i nekada si sa trećom nagradom mogao da pokriješ troškove puta. Sada te troškove ne možeš da pokriješ ni sa drugim mestom, objašnjava Vojnović.
Zbog toga se, kako dodaje, ljudi ovim sportom danas uglavnom bave iz ljubavi prema konjima i sportu, ali i zbog prestiža.
–Došlo je dotle da se kaže da je to sport bogatih ljudi, navodi predsednik „Potisja“.
Klub danas ima oko 40 članova, od kojih je između 20 i 25 aktivno uključeno u njegov rad. Međutim, upravo nedostatak mladih predstavlja jedan od najvećih izazova za budućnost.
Imena koja su obeležila bečejski kasački sport
Iako je sve manje aktivnih takmičara, u Bečeju i dalje postoje ljudi koji čuvaju tradiciju. Vojnović posebno izdvaja Jandrića i Deaka kao velika imena bečejskog kasačkog sporta, ali i druge članove koji se trude da „Potisje“ opstane.
Važnu podršku klubu pružaju i sponzori i donatori. Među ljudima koji se poslednjih godina posebno angažuju jeste i Dane Mandić, koji nastoji da kasački sport i dalje živi u Bečeju. Vojnović ističe i Jandrića, Džigurskog, Rakića i druge prijatelje kluba koji svojim doprinosom pomažu organizaciju manifestacije.
Tradiciju su kroz godine čuvali brojni ljudi, a među njima je i Duško Blažin, dugogodišnji član kluba koji zbog zdravstvenih razloga danas nije u mogućnosti da bude aktivan kao ranije, ali i dalje nastoji da doprinese opstanku „Potisja“.
Ko će jednog dana preuzeti uzde?
Upravo pitanje mladih i naslednika kluba jedno je od najvažnijih kada se govori o njegovoj budućnosti. Sava Vojnović kao jednu od retkih mlađih aktivnih članica posebno izdvaja Jovanu Hosović, u kojoj vidi osobu koja bi jednog dana mogla da nastavi rad „Potisja“.
Jovana ima 21 godinu, a njena ljubav prema konjima počela je još kada je imala devet godina, kada je od majke dobila svoju prvu kobilu.
–Moja ljubav počinje negde sa nepunih devet godina. Prvu kobilu dobijam za svoj deveti rođendan. Tada ne znam ništa o konjima, niti moja majka, ali je neka njena neostvarena ljubav i obećanje njenog dede prema meni prenelo tu dečju ljubav, prisetila se Jovana.
Njena kobila u početku je bila samo ždrebe, a kasnije se ispostavilo da je namenjena kasačkom sportu. Tada počinje i njena saradnja sa Savom Vojnovićem, a Jovana se uključuje u rad kluba i takmičenja.
–Od 2016. godine kreće zapravo naša saradnja za taj kasački sport i od tog dana, pa do danas, ja iz tog sporta nisam izašla, kaže Jovana.
Ljubav prema konjima ostala je i kada su trke morale da sačekaju
Jovanin put u kasačkom sportu nije bio jednostavan. Iza sebe ima nastupe na klupskim trkama, ali i teška iskustva sa svojim konjima zbog kojih je napravila pauzu od takmičenja.
U međuvremenu se više posvetila školi jahanja i radu sa decom, gde je pronašla drugačiju vrstu zadovoljstva.
–Pošto mi se sve to izdešavalo sa kasačima, moja ljubav prema njima je nekako otišla malo na stranu. Previše sam se razočarala u sve situacije. Sa decom i školom jahanja pronašla sam mnogo veću radost i ispunjenje, rekla je Jovana.
Ipak, kako nam je rekla, od kasačkog sporta ne namerava da odustane.
–Sigurno odustati neću. Ako ne sledeće godine, za dve godine, ako ne za dve, za pet ili deset, izaći ćemo na stazu. Od ovog sporta nećemo odmaći, poručuje ona.
Danas, nakon gubitka majke, Jovana je napravila pauzu i od rada sa konjima, ali oni su i dalje važan deo njenog života. Kod kuće ima tri velika konja i tri ponija, među kojima je i Lili, njena trkačica koja je sa njom od 2015. godine.
–Prešle smo i sito i rešeto, bolest, trke i ne trke i sve. Hvala dragom Bogu, kod kuće je, živa je, zdrava je i uživa u svojoj penziji. Uz nju ću nekako sigurno vremenom prebroditi i ova teška vremena, kaže Jovana.
Iako trenutno nema konja sa kojim bi se vratila na stazu, ostaje uz klub i spremna je da pomogne.
-Teško mi je da dođem i gledam trke, a kamoli da učestvujem. Ali sam tu da fizički i emotivno doprinesem ovom klubu, da budem podrška i da budem tu za bilo šta što treba, kaže ona.
„Ne 100, nego 1.000 odsto“
Na mogućnost da jednog dana preuzme „Potisje“, o čemu govori i Vojnović, Jovana trenutno ne želi da gleda kao na neposrednu obavezu, ali tu mogućnost ne odbacuje.
–Ako se bude tako nešto dešavalo i ako se zaista odabere ta opcija, potrudiću se da svim svojim srcem dam sebe u to. Ne 100, nego 1.000 odsto. Greota je da mi Bečejci, koji imamo veliku tradiciju iza nas, ovo batalimo i gledamo kako sve propada, poručuje Kosović.
Prema njenim rečima, upravo ljudi koji danas dolaze na hipodrom i svojim slobodnim vremenom pomažu klubu pokazuju da još postoji želja da se ovaj sport sačuva.
–Kada sedimo, gledamo, ništa ne radimo i ništa ne postižemo, stvarno treba uzeti i raditi. Svaka čast momcima koji su danas došli i pomažu. Nadam se da će u budućnosti biti više takvih ljudi koji će svoje slobodno vreme iskoristiti da dođu na hipodrom i pomognu da ovo oživi u Bečeju, kaže Jovana.
30. avgust – više od jedne trke
Zato će 30. avgust na bečejskom hipodromu biti više od sportskog događaja. Biće to prilika da se obeleži 80 godina Konjičkog kluba „Potisje“ i podseti na tradiciju koja seže do 1902. godine.
Organizatori najavljuju solidne nagrade, pehare i prekrivače, a očekuju se učesnici iz različitih krajeva Srbije.
Cilj je, kako kaže Vojnović, da jubilarna trka bude održana na dostojan način, ali i da se pokaže da kasački sport u Bečeju još uvek ima ljude koji veruju u njegovu budućnost.
-Nekada su ovde bile jako značajne trke, značajni konji i značajni ljudi. Veliki treneri i vozači izlazili su iz Bečeja. Danas smo tu gde smo, ali se nadamo da će budućnost biti bolja i za Bečej i za nas, zaključuje Jovana Hosović.
