Čitavo punoletstvo nije među svojim Bečejcima, ali zahvaljujući prijateljima, prvenstveno drugaru još iz dečijeg vrtića Stanislavu Nešiću Šanetu, nekadašnji vaterpolista Bečeja Dušan Vidović (51) prati sva dešavanja u rodnom gradu.
Raduje se da u bečejskoj sredini niko nije pozitivan na korona virus Kovid -19, pošto je u Italiji, gde uglavnom živi od kako je 2002. godine napustio Bečej, situacija izuzetno teška. Svakodnevne mučne slike sa Apeninskog poluostrva obilazi svet.
-Živim u pokrajini Marke, koja je posle Lombardije i Veneta, najugroženija korona virusom Kovid-19. Istina je da se situacija polako smiruje, ali je to još uvek daleko od dobrog. Evo, danas, 20. aprila, saopšteno je da je 400 preminulih, javlja nam Dušan Vidović i dodaje. Ćerka Maša i sin Uroš se školuju u Milanu, a zna se kakva je situacije u tom italijanskom gradu. Maša je na vreme uspela da se vrati u Beograd, a sin je imao ekskurziju do Amsterdama i odande se prebacio u Beograd, pa su sada na daleko sigurnijem mestu.
Vaterpolo nas je oduvek spajao, jer sam pratio njegovu karijeru od ranog detinjstva. Isti sport nas je povezao i pomenutog 20. aprila. Nazvao me je telefonom i kazao da kliknem na drugi program HRT, gde se, u okviru serijala veliki uspesi hrvatskog sporta, reprizira finale Lige šampiona iz 1999. godine u Napulju između Splitske banke i Bečej NIS Naftagasa. Naravno, posle smo prokomentarisali utakmicu i zaključili da su Bečejci po drugi put u Napulju propustili priliku da se okite titulom evropskog prvaka, jer su to, imajući u vidu igrački sastav, mogli da urade i u svom debiju dve godine ranije. Inače, Napulj je grad u kojem je naš sagovornik završio igračku karijeru.
-Posle matičnog Bečeja, novosadske Vojvodine i subotičkog Spartaka, 2002. godine sam stavio na glavu kapicu sa brojem 1 sicilijanske Mesine i nosio je dve sezone u Seriji A-2. Potom sam sezonu proveo u Saudijskoj Arabiji, onda pauzirao godinu dana i na poziv eksšampiona Italije i Evrope Kanotijerija u Napulju 2007. godine okončao igračku karijeru, brzo je premotao film igračke karijere Dule.
Znajući da bečejski vaterpolo ove godine obeleževa sedam decenija postojanja i uspešnog rada, moramo da pomenemo da je naš sagovornik prvi reprezentativac iz redova prvoligaša sa Tise. I ne samo to. Tokom leta 1986. godine Dušan Vidović je član juniorske reprezentacije Jugoslavije osvojio srebrnu medalju na Balkanijadi. Možda nije dobio pravu šansu u matičnom klubu kao igrač, ali je tu započeo trenersku karijeru radeći sa darovitom decom, koja su se okitila i titulama državnog prvaka.
-Od 1994. do 2001. godine vodio sam decu Bečeja, a naredne sezone predvodio seniore bečejske Mladost u drugoligaškoj konkurenciji. Odlaskom u Italiju 2002. godine, nastavio sam trenersku karijeru. Prvo sam predvodio ženski tim Mesine u italijinskoj A-2 ligi, pa vodio dame Kazerte u istom rangu takmičenja, onda bio na čelu Varezea u italijanskoj ženskoj eliti, trenirao Kaljari, bio godinu dana u SAD (Kalifornija), pa se vratio na Apeninsko poluostrvo i trenirao Krotone, potom dame Rome u eliti, vodio brigu o vaterpolu u regiji Puljo sa sedištem u Bariu, a od oktobra prošle godine sam u gradu Jezi, nešto većem od Bečeja, koji je lociran u okrugu dvadesetak kilometara udaljene Ankone, koja je centar pokrajine Marke u središnom delu Jadrana, dodaje presek trenerske karijere Dušan Vidović.
Prvenstvena trka je, kao u svim zemljama prekinuta, a u seriji A-2 sa deset ekipa odigrano je šest kola.
-Pobedili smo tri utakmice kod kuće i isto toliko izgubili u gostima, ali protiv rivala koji reflektuju na povratak u italijansku elitu. Dodao bih da je moj sadašnji klub do sada osvajao najviše 15 bodova tokom sezone, a sada smo u prvih šest kola osvojili devet bodova. Svi su prezadovoljni, posebno predsednik Gigio Traini, što je zabeleženo i u listu „Ankona sport“ od 6. aprila ove godine. Šteta što je prekinuto prvenstvo, jer smo na zadovoljstvo svih u klubu pružali dobre igre i sigurno bismo klupski bodovni rekord oborili, jasan je Dušan Vidović.
U ovom trenutku još se ne zna da li će se italijanska vaterpolo sezona nastaviti i sadašnji klub sa njim na klupi ispisati novu uspešnu stranicu klupske istorije… Iako se odomaćio u Italiji, neće biti iznenađenje ako, po završetku aktuelne situacije sa Kovidom – 19, promeni destinaciju, jer ima ponudu da se preseli „preko bare“ u Argenitinu. Ali, o tom potom.
