Bečejski Omladinski košarkaški klub „Osmi oktobar“ ne postoji, gotovo, dve decenije, ali njegov „duh“, zahvaljujući entuzijastima i dalje lebdi nad Tisom kraj Bečeja. Ondašnji sportski radnici i košarkaši nisu uspeli klub da održe, ali jesu tradiciju koja podseća na lepa vremena. Uskoro će obeležiti punoletstvo održavanja manifestacije imena „Susreti generacija“.
Počelo je okršajima klupskih „pionira“, košarkaša koji su sedamdesetih godina pisali prve stranice klupske istorije, i onih koji su ih nasledili osamdesetih. Vremenom su se osnivači kluba igrački umorili, pa su „mlađi“ postali „stariji“, a njihovo mesto preuzela je generacija iz devedesetih godina prošlog veka, koja je nosila dres sa grbom u kojem skakavac žonglira s košarkaškom loptom ispisujući poslednje stranice klupske istorije. Jedno vreme su u čitavu akciju bile uključene i dame ŽOKK Bečej, koje su igrale utakmice protiv vršnjakinja novosadske Vojvodine. Sada je knjiga, opet, spala samo na utakmicu veterana. Po četrnaestorica s obe strane bilo ih je na terenu, ali ih je još desetak bilo na tribinama i navijali su „za svoje“.
Sama utakmica protekla je u pravom rekreativnom ritmu. Iskusniji su se bolje snašli na početku utakmice i poveli sa 8:0, ali je prva četvrtina završena rezultatom 11:10 za mlađe. Za pola koša bili su mađi uspešniji i u drugoj četvrtini (12:11). U trećoj su pojačali tempo i završili ovaj deo rezultatom 13:8, da bi poslednji period igre stariji dobili sa 15:13, ali je to bilo malo za konačnu radost. Pobedili su mlađi rezultatom 49:44 i tako na najbolji način potvrdili znanu izreku – na mlađima svet ostaje.
Pred pedesetak gledalaca sudio je Adrian Horvat, a ekipe su igrale u sledećim sastavima.
Stariji: Miodrag Ludajić, Goran Matić, Milan Brkljač 6, Andrej Mihajlović 2, Dejan Andrić, Atila Horvat, Siniša Švedić 7, Mate Radina 5, Radivoj Žikelić 5, Aleksandar Živkov Aksin 3, Velibor Jagodić 10, Dragan Gligorić 6, Dalibor Vragović, Rade Vasin.
Mlađi: Željko Plavšić 1, Dejan Vračarić 3, Svetozar Žikić, Ivan Petrušić 7, Vladimir Bunjevački 3, Boris Negeli 7, Miroslav Peslać 1, Igor Stanko 11, Bojan Adamov 4, Ivan Vujinović 1, Marko Vuković 5, Siniša Adamović, Đorđe Jovičić 2, Srđan Piroševački 4.
Po završetku uatkmice, druženje je nastavljeno u popularnom sastajalištu mladih Bečejaca kafeu „Peni lejn“. Naravno, prepričavala su aktuelna utakmica i apostrofirali, uglavnom, promašaji, ali su se evocirale uspomene i na vreme kada su bili aktivni igrači kako to vreme ne bi palo u zaborav.
Međutim, valja dodati i to da nisu oni pravi „pioniri“ igre pod obručima u gradu kraj Tise. Posle Drugog svetskog rata, košarka se „ugnezdila“ i u Bečeju. Pod patronatstvo tadašnjeg obućarskog preduzeća, formiran je Košarkaški lub „Vojvodina“. Pojavom rukometa 1957. godine u Bečeju, košarka gubi na popularnosti i klub se rasformirao. Kad se Rukometni klub Bečej rasformirao 1974. godine, basket vaskrsava kraj Tise. Sredinom marta iste godine formiran je Košarkaški klub „Osmi oktobar“, a prvi predsednik Saveta kluba bio je Slobodan Bakić, koji je, uz neizbežnog entuzijastu manifestacije „Susreti generacija“ Petera Gustava, uvek uz bečejske basketaše. Tako je bilo i ove godine.
