Koliko još uvek Bečejska kulturna scena ima prostora za alternativu, za “kulturne” sadržaje koji izlaze van okvira kulturne ponude u gradu, da li još uvek postoji publika senzibilisana za te sadržaje, da li je i danas alternativna kulturna ponuda uopšte usmerena na mlade?
Razgovarali smo sa Tatjanom Drapšin, novinarkom koja u okviru projekta koji se odnosi na analizu kulturnih sadržaja u gradu pod nazivom: „Informisanje u kulturi – analize slučaja“ koji Medium sprovodi u saradnji sa Ministarstvom informisanja realizuje ova istraživanja.
„U poslednjih nekoliko decenija u gradu, kada je u pitanju alternativna kulturna ponuda, posebno ona koja je nastala iz spontanih grassroot pokreta i organizacija, doživela je velike oscilacije. Grassroots je termin koji najčešće upotrebljavamo za spontano formiran pokret građana, uglavnom iz lokalne sredine, koja se okuplja oko zajedničke akcije, jednog cilja, može imati jednoročni karakter ili produženo delovanje kao pokret sa misijom koja ima za cilj da deluje i kompleksnije rešava neki problem. Grassroots pokreti i organizacije koriste kolektivnu akciju sa lokalnog nivoa za sprovođenje promena na lokalnom, regionalnom, nacionalnom ili međunarodnom nivou. Grassroots pokreti su povezani sa donošenjem odluka odozdo prema gore, a ne odozgo nadole, i ponekad se smatraju prirodnijim ili spontanijim od tradicionalnijih struktura moći.“ – rekla nam je Drapšin na početku razgovora.
„Od 90-tih kada je većina manifestacija u gradu tog profila (od teatarske scene, tribina, muzičkih festivala, izložbi, rejv scene) bila uglavnom organizovana od strane udruženja građana (uglavnom studenata i mladih), pa preko prilično “mračnog” perioda početka ovog veka zbog uglavnom velikog egzodusa jedne generacije koja je ili na-pustila grad ili napustila “alternativu”, do “novog” talasa i novih manifestacija, festivala koji su svoj “život” započeli negde pred kraj prve decenija ovog veka.“ – nastavila je Drapšin.
Nešto oko čega se često formirala alternativna kulturna scena u Bečeju uglavnom je bila muzika (sa možda negde izuzetkom sredine 90-tih kada je to bilo pozorište, pa i politika, odnosno političke ideje, donekle). Kraj 90-tih i početak veka obeležila je elektronska muzička scena, većina lokalnih spontano organizovanih festivalskih događanja bila su u cilju afirmacije dj kulture, elektronske muzičke scene. U okviru tih manifestacija organizovane su rejv žurke, koncerti ali uvek sa velikim brojem propratnih manifestacija kao što su izložbe, strip promocije, pozorišne predstave i sl.
Paralelno sa ovim manifestacijama počela je da raste “sledeća generacija” mladih udruženih u nove grupacije koja je organizovala festivale poput Mikrofonije, kasnije Kontrafesta i Iluzija slobode – generacija koja je donekle vratila muzičku scenu panka ili metala, ali i uglavnom izašla izvan političkih okvira u onom klasičnom smislu. Uvela je neke nove “političke” tendencije na bečejsku alternativnu kulturnu scenu. Tokom narednih godina onaj „politički“ deo iz „kulturne politike“ sve više se vezuje za ekološke ideje očuvanja prirode – ukomponovali su u festivalske forme programe koji afirmišu zdravije načine života, mentalno zdravlje, povratak prirodi, povratak tradiciji življenja u skladu sa načelima održivosti. Iako su metal i pank muzički i originalno veoma daleko od ovakvih ideja izgleda da je neka potpuno nova interpretacija pobune i “revolucije” u toku.
„No, nije to samo naša, ovdašnja specifičnost, deo je to nekog većeg i globalnijeg trenda. Ono što se danas postavlja kao pitanje je koliko su ovakvi festivali, programi, zaista vidljivi, koliko imaju društvenog uticaja, koliko su te ideje „revolucionarne“ za lokalnu zajednicu ali i uopšte.
„Pre svega pitanje koje je potrebno postaviti je i koja je ciljna grupa ovakvih festivala, odnosno ko je publika kojoj se organizatori obraćaju. Da li je zaista cilj ovih projekata neko kulturno-političko delovanje ili su to pojedinačni oblici eskapizma. Ono što svakako ovde izlazi izvan obrasca delovanja grassroot kulturnih pokreta do sada je da su ovi festivali, manifestacije sve manje vezani za mlade, da ih sve manje organizuju mladi i da su mladi retko publika koja posećuje ove manifestacije.!“ – dodala je na kraju Tanja Drapšin.
Medium (Bečejski dani) ove godine u okviru projekta istražuju istorijat ovih kulturnih događanja i festivala koji su uglavnom bili namenjeni mladima tokom nekoliko decenija.
