Po mnogo čemu aktraktivna i jedinstvena izložba 120 minijatura i 10 slika srednjeg formata, nazvana jednostavno „Polja“, novosadskog slikara mr Dragana Milićića popunila je prostor galerije „Krug“ pod krovom Gradskog pozorišta Bečej.
Posetilac se oseća, kako i sam slikar metaforički primećuje da njegov život okružuje, da je usred hiljada hektara prostrane panonske ravnice prepune prirodnog kolorita. A onda nešto nesvakidašnje. Minijaturni pejsaži su upakovani i zaokruženi u sirov, zubom vremena nagrižen i oštećen ram, napravljen od drvenih delova stare vojvođanske kuće, koja na taj način nastavlja da živi zajedno s njegovim minijaturama.
-Iz svog ugla sam dočarao prostor gde sam rođen, odrastao, gde pripadam… Ovo je deo mene, a imam utisak i vas, ovim rečima se autor izložbe mr Dragan Miličić obratio prisutnima na svečanom otvaranju izložbe u Bečeju.
O njegovom stvaralaštvu govorila je istoričar umetnosti Gabriela Sel, a iz pratećeg kataloga saznaje se da je umetnik pri kraju svoje četvrte decenije života, ali je već uknjižio sedam nastupe na grupnim izložbama širom Srbije i Crne Gore, a bečejska izložba mu je 11. samostalna po vojvođanskim galerijama. Ciklus „Polja“ su već videli Novosađani, Temerinci i Subotičani, a uskoro će Vrbašani, Kikinđani… Želja mu je da podeli svoj osećaj pripadnosti sa ljudima koji dele isti ili sličan životni prostor.
-Slikam zemlju, vazduh, struju i čipkasti vez, slikam kaligrafskim potezima, gde četka klizi jednostavnim potezima čineći na taj način asocijaciju mira i toka energije kroz polja ravnice. Čipkani vez je oličenje sela, a odrastao sam u Bačkom Dobrom Polju, oličenje tradicije i Vojvodine, zajedničko za sve koji obitavaju na ovom prostoru. Dalekovod na mojim slikama je prikaz struje, nečega što upotpunjuje ove pejsaže u konkretnom značenju, kao i u značenju nekog duha savremenosti društva, jedne celokupne slike onog što sam hteo da predstavim kao motor, pokretač svih nas, dodao je za svoje stvaralaštvo autor izložbe.
Dragan Miličić je završio novosadsku Akademiju umetnosti u klasi profesora Živka Đaka, na istoj ustanovi je magistrirao na grafičkom odseku, a danas, pored stvaralačkog i izložbenog, bavi se i prosvetnim radom u Novom Sadu.
