U isto vreme komedija i tragedija, film „Američka lepota” jedan je od remek dela i svakako klasik sedme umetnosti. Komedija, zato što se smejemo apsurdnim prolemima našeg junaka i tragedija zato što u jednu ruku možemo da se poistovetimo sa njim.
Film počinje upečatljivom tvrdnjom glavnog junaka Lestera (Kevin Spejsi): „Biću mrtav za godinu dana, u neku ruku, ja sam već sada mrtav.” Ovo je priča o sredovečnom muškarcu koji doživljava krizu srednjih godina, plaši se da ostari, gubi nadu da će zaista naći pravu ljubav i mrzi osećaj nepoštovanja koji ga okružuje. Naš glavni junak naizgled, ima savršenu porodicu: ženu Kerolajn (Anet Bening) koja ignoriše svog supruga, ćerku Džejn (Tora Birc) koja štedi novac ne bi li ugradila silikonske implante, ne da bi bila privlačnija muškarcima, nego da bi ih naterala da se loše osećaju pošto je nikada neće imati.
Naime, svi u Lesterovom okruženju misle da je on hronični gubitnik, otpušten je sa posla, sa ćerkom ne razgovara, a žena je više zainteresovana za baštu nego li da se posveti porodici i poslu. Jedne večeri život mu se drastično menja.
Naime, pošto je silom prilika otišao da gleda nastup ćerke kao navijačice, zgađen vec dobro poznatom rutinom, odjednom je video lice anđela. Bila je to ćerkina prijateljica Angela (Mena Suvari). Da li je normalno da čovek u svojim četrdesetim oseti požudu za tinejžerkom? Svaki muškarac svestan je koliko je ovo pitanje komplikovano. Možemo se ne slagati sa takvim osećanjima, ali ih ne možemo sprečiti.
Ovo nije priča o „Loliti”, ovde se radi o potrazi za mladosti, voljom, poštovanju, moći i naravno, lepoti. Lesterove misli o Angeli su nečiste, ali ne i perverzne; on samo želi ono za šta su muškarci programirani da rade, i to sa najlepšom ženom koju je ikada video. Angela nije njegov put ka spokoju, ona je više katalizator za njegovu slobodu. Njegove misli, nezadovoljstvo i ponos su godinama bili njegova emotivna paraliza. U skladu sa tim, jedne večeri Lester je objavio vest da će dobiti otpremninu sa posla, i sebi kupiti ono što želi svaki muskarac, klasičan crveni automobil iz 70ih godina. Zaposlio se u restoranu brze hrane, ovaj posao za tinejdžere bez imalo odgovornosti ga čini srećnim. Ono što je godinama slutio, to je i potvrdio. Saznao je da ga supruga vara i to videvši je u automobilu na parkigu restorana brze hrane gde radi in flagrante delicto. Ćerka je takođe imala sopstvenih problema, pratio ju je i snimao dečko iz komšiluka imena Riki (Ves Bentli). Rikijev otac, (Kris Kuper) je bivši marinac, vaspitava svog sina veoma strogo i redovno proverava, svakog meseca, njegov urin ne bili video da li koristi narkotike. Sve ove emotivne teme isprepletale su se jedne olujne veceri, i kada se to najmanje očekuje, film, kao da nokdaunom izbija iz usta pobedu Lesteru, i to ne pobedu kao u bilo kom romantičnom filmu, nego pobeda kojom se dokazuje nesto, najviše sebi.
„Američka lepota” nije mračan i uvrnut film, više priča o tugi i samoći, nego o okrutnosti i neljudskosti. Niko u filmu nije istinski zao, samo je tako prikazan u filmu zahvaljujući normativnim vrednostima društva.
Šta još reći o ovom filmu, i sjajnom Kevinu Spejsiju kojeg sada imamo priliku da gledamo u ulozi američkog predsednika (ups) … Kongresmena Frenka Andervuda u seriji Kuća od Karata. Moja iskrena preporuka za ovaj film koji je zaslužio svoje mesto u vrhu svih listi najboljih filmova ikada, a nije svakako bez razloga i moj omiljeni. „Nema ničeg goreg od biti običan.”
Branislav Grujin, polaznik obuke „Pokreni mehanizam”
