U SKIP centru u Nišu, 15. maja, održana je fokus grupa posvećena izazovima i unapređenju sistema javnih nabavki. Ovaj događaj okupio je predstavnike privrede, preduzetništva, lokalnih institucija, medija i civilnog društva, a diskusiji su se pridružili i gradski većnik za privredu i predstavnica Gradskog sekretarijata za finansije.
Razgovor je otvorio brojna pitanja koja pokazuju da, iako je sistem javnih nabavki u Srbiji formalno razvijen i tehnički funkcionalan, praksa i dalje krije ozbiljne izazove. Predstavnici privrede navodili su primere koji oslikavaju realne probleme: od konkursne dokumentacije koja izgleda kao da je pripremljena za unapred poznate ponuđače, do situacija kada se rokovi i pravila menjaju svega nekoliko dana pred predaju ponuda, što manjim firmama gotovo onemogućava ravnopravno učešće. Jedan privrednik je posebno naglasio apsurd nabavke drvenih olovaka po desetostruko većoj ceni od tržišne, što je u učesnicima dodatno učvrstilo percepciju o netransparentnosti i obeshrabrilo potencijalne ponuđače.
S druge strane, čulo se i drugačije iskustvo – predstavnik male firme koja se bavi izradom pečata i ključeva naveo je da u postupcima male vrednosti nije imao loših iskustava. Time je otvoreno pitanje koliko veličina firme i vrsta nabavke utiču na percepciju i iskustvo ponuđača.
Institucionalni predstavnici naglasili su da Portal javnih nabavki omogućava ravnopravan pristup informacijama, posebno kod nabavki veće vrednosti. Ipak, učesnici iz civilnog društva primetili su da je sistem, iako tehnički razvijen, u suštini nepristupačan prosečnom građaninu ili malom ponuđaču – za snalaženje je često potrebno napredno digitalno i pravno znanje, a veliki broj objava čini praćenje izuzetno zahtevnim.
Diskusija je osvetlila i druge prepreke: administrativne barijere, poput odbijanja ponuda zbog sitnih dugovanja ili složenih procedura registracije, visoke takse za žalbe, kao i kašnjenja u odlučivanju Komisije za zaštitu prava ponuđača. Učesnici su se složili da ovakve okolnosti obeshrabruju mala i srednja preduzeća da učestvuju u javnim nabavkama, iako bi upravo njihovo veće uključivanje doprinelo jačoj konkurenciji i kvalitetnijim uslugama.
Ipak, razgovor nije ostao samo na kritikama. Kao konstruktivni predlozi istaknuta je potreba za jačanjem lokalne savetodavne podrške, formiranjem foruma za dijalog između institucija i privrede, kao i unapređenjem obuka i edukativnih materijala. Prepoznato je da postoje dobri primeri – poput javnog objavljivanja i manjih nabavki na sajtovima institucija – i da ih treba širiti kao standard.
Na samom kraju, postavljena su tri jednostavna pitanja. Većina učesnika složila se da je proces javnih nabavki formalno transparentan, ali da u praksi izazovi ostaju. Kada je reč o ravnopravnosti, učesnici su istakli da se osećaju u podređenom položaju u odnosu na veće firme, a gotovo svi su ocenili da je administrativne procedure potrebno pojednostaviti.
Zaključak fokus grupe bio je jasan: javne nabavke u Srbiji jesu važan mehanizam javne potrošnje, ali da bi zaista bile fer, efikasne i dostupne svima – potrebna su dodatna unapređenja, veća uključenost malih preduzeća i otvoreniji dijalog svih aktera.
Projekat „Manje korupcije, bogatije društvo“ sprovode Bečejsko udruženje mladih, Udruženje Užički centar za ljudska prava i demokratiju i Podrinjski antikorupcijski tim iz Loznice, uz podršku Kraljevine Holandije kroz MATRA program.
