Odbornici skupštine opštine Bečej su na današnjoj (27. jun) 12. sednici jednoglasno podržali većinu tačaka sa dnevnog reda. Ono oko čega se nisu složili bili su predlozi odluka koji se tiču budžeta za prethodnu godinu, ali i izbor pojedinih kandidata i visine naknade za članstvo u nadzornim odborima javnih preduzeća.
Dvosatnom zasedanju prisustvovalo je 27 od ukupno 36 odbornika lokalnog parlamenta, a na dnevnom redu je bilo 24 predloga. Najviše se raspravljalo kod prve i druge tačke, tačnije izveštaja o izvršenju Odluke o budžetu opštine Bečej za prošlu godinu, kao i o odluci o izvršenju prošlogodišnjeg budžeta. Rečeno je da su prihodi u prošloj godini iznosili su 926 miliona dinara, što je 88 odsto u odnosu na plan, dok su u odnosu na 2011. prihodi uvećani za 138 odsto. S druge strane, troškovi su u visini od 878.945.000 dinara, i to 82 odsto od predviđenog, dok su rashodi 33 procenata veći u odnosu na godinu pre.
Prema rečima načelnika Odeljenja za finansije Đorđa Popova u 2012. zatečeni su ogromni dugovi i velika nesrazmera prema korisnicima. S druge strane, rečeno je i da se sada uredno plaćaju sve ostale obaveze prema školama, ustanova, dok je ranije bilo ogromnih kašnjenja za komunalije, i energente.
O stanju u opštinskoj kasi tokom minule, ali i delom ove godine, govorila je i zamenica predsednika opštine Tamara Ivanišević, koja je podsetila da je u julu zatečen dug od 220 miliona dinara, ali i da je do kraja godine izmireno ukupno 158 miliona.
U pitanju su, između ostalog, dugovanja za bušotinu BČ 2, koju je sportski centar koristio, u visioni su od 38 miliona, a preostali dug je u tom slučaju 18 miliona, dok je glavni dug od pet miliona izmiren, pa bušotina za banju od 15 miliona, ali i 13 miliona za kamatu, te dugovanja sportskog centra od osam miliona dinara Vodokanalu, dug za urbanističke planove od 10 miliona, dugovanja mesnih zajednica od 15 miliona za bušenje bunara, od kojih je 10 izmireno, a pet miliona dinara ostalo da se plati.
S druge strane, prema rečima Popova, namenska sredstva od 73 miliona preneta su u ovu godinu, i to: 23 miliona od republike koja su dobijena za sanaciju deponije Botra, 35 miliona od zakupa zemlje, i 15 miliona za zaštitu životne sredine.
Na temu duga govorio je i predsednik opštine Vuk Radojević.
– Uspeh je za šest meseci vratiti 158 miliona dinara dugovanja. Za taj novac smo mogli da napravimo rekonstrukciju trga, recimo, ali se sada taj novac ne vidi. Nadamo se da ćemo kada saniramo sve dugove, moći da se okrenemo konkretnim investicijama, naveo je Radojević.
Izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu opštine Bečej za period od 1.januara do 31. decembra 2012. godine podržan je sa 23 glasa, dok je četiri odbornika bilo protiv.
Druga na dnevnom redu bila je odluka o izvršenju budžetu prošlogodišnjeg budžeta. S tim u vezi, reč je tražio i Viktor Molnar iz Saveza vojvođanskih Mađara koji je govorio na temu reprezentacije i novca koji je potrošen u te svrhe.
– Odbornička grupa SVM će biti uzdržana kod ove tačke, jer nismo u potpunosti protiv, ali smatramo da je šest miliona dinara, odnosno 55.000 evra na ime reprezentacije, zaista mnogo. Naš je stav da je 0,1 odsto od budžeta dosta za te namene, istakao je Molnar.
Za je glasalo 19, četiri je bilo protiv, isto toliko uzdržano, kada je izvršenje budžeta u pitanju.
Odbornici su jednoglasno podržali uspostavljanje saradnje Istrinskog okruga Moskovske oblasti Ruske federacije i opštine Bečej, Odluku o dodeli godišnjih nagrada opštine Bečej za 2013, proglašenje zaštićenog područja Parka prirode „Beljanska bara“, kao i preporuku protiv korišćenja, uzgoja i prometa genetski modifikovanih organizama (GMO) na teritoriji opštine Bečej.
Iako su predlozi za godišnje nagrade kasnije apsolutno podržani, Miloš Konjević iz Demokratske strane uputio je primedbu na račun člana komisije Ilone Varnju, koja je i sama dobitnica nagrade.
– Nemamo primedbe na rad i delo Ilone Varnju, ali je ona mogla podneti ostavku kada je videla da je nominovana, pa je neko mogao umesto nje da dobije godišnju nagradu. Negodovao je i Molnar iz SVM zbog toga što Festival KMV, takmičenje učenika srednjih škola, nije dobilo ovakvo priznanje.
– Žao nam je što komisija nije uvažila KMV, koji je posebna manifestacije i traje čitavih 46 godina i okuplja 600 učesnika na način na koji se ne okuplja nigde u zemlji i okolini, naveo je Molnar.
Osam odbornika nije podržalo Programa za unapređenje uslova života lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukturnih objekata i drugih objekata u cilju poboljšanja uslova života opštine Bečej za 2013.godinu. Prema rečima odbornice SVM-a Eržebet Kinke, „svim građanima Bečeja treba obezbediti iste uslove, što, kako je kazala, nije predviđeno ovom odlukom. Kinka je, između ostalog, za govornicom izrazila nezadovoljstvo povodom lošeg kvaliteta vode u Bačkom Petrovom Selu, za sredstva predviđena za rekonstrukciju kanalizacije mreže, od 50.000 dinara, rekla je da su izrazito mala, a isti je slučaj, i sa 100.000 predviđena za održavanje puteva.
Odbornici su sa 27 glasova podržali Izveštaj o radu sa finansijskim izveštajem JP Direkcija za izgradnju Bečej za period od 01.01.2012. do 31.12. 2012. godine.
S tom odlukom u vezi, Konjević (DS) rekao je sledeće: Odbornička grupa DS podržaće ovu odluku, jer je do jula Direkcija radila dobro, u skladu sa finansijskim mogućnostima, tada je bilo i asfaltiranja, popravke trotoara, osvetljanje je bilo dobro, a s obzirom na to da se 70 odsto izveštaja odnosi na prvu polovinu godinu kada je direktor bio iz DS, kao i da mi nemamo značajnih premedbi na rad novog direktora, glasaćemo za odluku.
Izveštaj o radu Gradskog muzeja Bečej za minulu godinu podržalo je 23, dok je četiri odbornika bilo protiv.
Na red su došla i imenovanja predsednika i članova nadzornih odbora bečejskih javnih preduzeća. U vezi sa izborom i visinama naknada govorio je prvi Ferenc Berček iz DS, koji je naknade predviđene nove članove i predsednike nadzornih odbora okarakterisao kao veoma visokim, te zatražio da se smanje. Pored toga, predlagačima je zamerio to što „neki kandidati nisu iz Bečeja, a mogli su se naći stručni ljudi i odavde, jer i mi imamo obrazovane i stručne ljude koji bi imali interesa da rade za Bečej“. Isti stav je iskazala i Edit Silađi, koja je dodala da je 35.000 dinara za predsednika i 25.000 za zamenika, zaista veliki novac, iako je funkcija odgovorna.
-U našem gradu ima 5.000 nezaposlenih, da li je moguće da među njima nema stručnih ljudi koji bi mogli da se nađu na tim mestima? Da li će članovi koji ne žive u Bečeju dobijati nadoknade za putne troškove?, upitala je Edit Silađi.
Njoj i Berčeku je odgovorio Dejan Vuković, koji je kao direktor JP „Toplana“ predložio člana za mesto u NO u tom preduzeću.
– Članovi NO neće dobijati putne troškove, jer to nije predviđeno programom poslovanja. Specifična delatnost i zakon o javnim preduzećima su nas primorali da odredimo te kandidate koji su sad predloženi. Naknada je, u odnosu na obaveze i stručnost, primerena, jer su i nadležnosti u odnosu na ranije mnogo veće.
Predlozi za članove Nadzornih odbora javnih preduzeća podržalo je 23, a protiv je bilo četiri.
S druge strane, odbornici su bili saglasni kada je u pitanju raspisivanje konkursa za direktore u pomenuta četiri javna preduzeća.
Sa 19 glasova podržano je rešenje o obrazovanju i imenovanju predsednika i članova Komisije za imenovanje direktora javnih preduzeća, dok je bilo četiri protiv i četiri uzdržana.
Nije usvojen predlog Rešenja o razrešenju člana Komisije za predstavke i žalbe, a imenovanje člana Komisije za predstavke i žalbe, povučeno je sa dnevnog reda.
Razrešenje člana Komisije za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose, Rešenje o imenovanju člana Komisije za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose, Rešenje o imenovanju člana Upravnog odbora Turističke organizacije opštine Bečej iz reda zaposlenih i Rešenje o imenovanju člana Nadzornog odbora Turističke organizacije opštine Bečej iz reda zaposlenih, odbornici su podržali.
U okviru Odborničkih pitanja, Molnar (SVM) je skupštinsku službu, između ostalog, pitao na šta je potrošeno 55.000 evra na ime reprezentacije, ko je nadležan za održavanje dečjeg igrališta u Milana Gavrića, kao i dokle se stiglo sa izgradnjom sale u OŠ „Petefi Šandor“.
