I u „stotoj“ puni energije i entuzijazma
OFK Bečej 1918 će, ako je verovati narodnim predanjima, sigurno zadržati prvoligaški status! Do ovakvog zaključka došli smo na osnovu „bombe“ koja je „eksplodirala“ na početku svečanosti povodom veka organizovanog igranja fudbala u gradu kraj Tise. Tačnije, konobaru u restoranu „Stari grad“, gde se proslava održala, ispala je tacna puna pivskih flaša i jedni su viknuli „muško“, a privrženi klubu da je to dobar znak i da će klub zadržati prvoligaški status. Dodamo li tome da je sve propartila svirka orkestra „Dobra banda“, znači da će se na dobro završiti. Tome valja pridodati i poruku prof. dr Živka Stakića, jednog od retkih doktora fudbala u nas, koji je na CD sa analizom minulog Svetskog fudbalskog prvenstva u Rusuji doslovce napisao:
-Dragi slavljeniče, ako je ova mega fudbalska studija darovana gospodi Vladimiru Putinu, Silviu Berluskoniu, Žoržu Vei i Svetozaru Mijailoviću u Crvenoj zvezdi, zatim Fudbalskom savezu Rusije i Nogometnoj zvezdi Slovenije, onda ona uistinu baš na Vaš 100. rođendan suđeno i zasluženo pripada Vama, „gusarima“ sa evropske lepotice Tise. U nadi da ćete ostvariti zacrtane ciljeve s poštovanjem prof. dr Živko Stakić.
Skromna svečanost povodom velikog i vrednog jubileja počela je minutom ćutanja, čime je odata dužna pošta armiji fudbalera koji su utkali svoj talenat i rad u stogodišnjem životu bečejskog fudbala. Neki drugi sportovi u gradu su postigli i bolje rezultate, iznedrili reprezentativce iz svojih redova, ali fudbal je doživeo „stotu“ i to kao najpopularniji sport u gradu kraj „panonske princeze“. U vekovnom rasponu je imao „porođajne muke“ na početku, uspone i padove, ali kada je jednom počela da sakuće lopta po travnatoj ledini, nije se zaustavljala. A taj početak je vezan za donošenje prve fudbalske lopte iz Beča, Budimpešte, Praga 1911. godine. Međutim, zbog neažurnosti i potonjeg Prvog svetskog rata, prvi klub imena „OŠC“ (mađarski naziv za Obeče šport club) osnovan je, prema zabeleženim pričama tadašnjih savremenika, odmah po završetku Velikog rata krajem 1918. godine i mecena mu je bio vlasnik bečejske Pivare Nandor Gerber. Pošto su u tom klubu bili, uglavom Mađari, početkom 1920. godine je osnovan klub „Kolo mladih Srba“, ali se se krajem iste godine dva kluba fuzionisala u „SAK“ (Starobečejski atletski klub). To je doprineloda u istom klubu igraju Srbi i Mađari, službenici i radnici, mladi i stari… Vremenom je klub menjao imena, stepene takmičenja, a zbog prevelike želje da se fudbalom bave bilo je perioda kada su u Bečeju postojala dva, tri, pa i četiri kluba. Ipak ostaće zabeleženo da su u Bečeju najuspešniji bili „Soko“, koji je izrastao iz SAK-a, a kasnije preimenovan u „Građanski“ i „Slavija“ formirana 1933. godine.
Ni vihor Drugog svetskog rata nije zaustavio fudbalsku loptu. Tada su mađarske okupacione vlasti formirale klub imena „Bočkai“ i takmičili su se prvo u Trećoj, a onda i Drugoj ligi Mađarske. Po oslobođenju, prvo ime kluba bila je „Jovan Crveni“, po predratnom fudbaleru koji je streljan 20. januara 1942. godine. Ubrzo su se imena kluba menjala, opet su, zbog velike zainteresovanosti mladih, postojala dva kluba, ali se nije odmaklo od Treće zone.
Uspon bečejskog fudbala nastaje početkom devete decenije prošlog veka. Klub imena FK Bečej je 1991. godine trijumfalno završio takmičenje u Međurepubličkoj ligi, posato član Druge lige, gde je nastavio sa dobrim igrama i rezultatima, što je omogućilo da u sezoni 1992/93. igraju u jugo eliti. Šest sezona su bili prvoligaši, a u dve sezone, 1994/95. i 1995/96, bili četvrtoplasirani, što im je omogućilo da igraju i na ino sceni, prvog leta u Intertoto kupu, a drugog u kvalifikacijama za Kup UEFA. Po ispadanju iz Prve lige, bili su još šest sezona drugoligaši, a potom nastaje strmoglavi pad do najnižeg stepana takmičenja. Punih 14 godina je trajalo tavorenje, a onda se 2012. godine imenom OFK Bečej 1918 krenulo od „nule“. U početku stidljivo, ali su vremenom postali hit.
-Po dolasku na vlast smatrali smo da treba vratiti imiđž „Bečej grad sporta“ i prvi izazov nam je bio da fudbal pokrenemo s „mrtve tačke“. Imali smo sreću da se nezahvalnog posla prihvatio Dejan Stanojev i zahvaljujući njegovom entuzijazmu i neiscrpnoj energiji za šest godina preskočeno je pet rangova takmičenja. Ovo je rezultat vredan pažnje i pomena. Kad se 2015. godine uključio u život kluba renomirani privrednik Dragan Knežev sa svojim timom, sve je izvesnije bilo da se bečejski fudbal „na velika vrata“ vraća u srpski fudbal i neće biti iznenađenje ako za godinu ili dve bude član elite, ovim rečima je član pokrajinske Vlade iz Bečeja Vuk Radojević pojasnio kako je bečejski fudbal „stotu“ doživeo kao sedmi vojvođanski klub po rezultatima.
Svečanom skupu, kojem su prisustvovali, pored aktuelnog igračkog, stručnog i rukovodećeg kadra, brojni gosti od Vlade APV (Vuk Radojević), preko FSV (potpredsednik Goran Drača i sekretar Milorad Cvijić), FS Subotica (Nenad Nikolić), lokalne samouprave (predsednik opštine Dragan Tošić), do brojnih igrača, stručnjaka i rukovodilaca ranijih generacija i navijača, obratio se i aktuelni predsednik OFK Bečej 1918 Dragan Knežev.
-Iako je najpopularniji sport na svetu, u kom se vrti veliki novac, fudbal je, ipak, samo sport i mi mu tako prilazimo. Mi smo budžetski i po infrastrukturi skroman klub, ali sa dugom tradicijom. Kroz bečejski fudbal je prošlo mnogo mladih ljudi, koji su, svako usvoje vreme, stvorili rezultatski „pedigre“ i po tome smo, ipak, veliki klub. Naše opredeljenje je da fudbal i dalje tretiramo kao sport, da poboljšamo infrastrukturu, da zadržimo sadašnji status prvoligaša, da sadašnju energuju koja vlada u klubu i oko njega zadržimo i objedinimo sa lokalnom samoupravom i sponzorima u sinergiju, kako bismo sistemski rešili nesmetan život kluba, jasan je predsednik slavljenika Dragan Knežev.
Svečanost nije prošla bez darovanja. Prvo su pomenuti funkcioneri iz FSV i FS Subotica darivali klub, a onda su dodeljena priznanja zaslužima za razvoj, svakog u svoje vreme, bečejskog fudbala. Posmrtno su zahvalnice dobili dr Ivan Žikić, Lazar Lukač, Milan Mašić, Sima Milovanov i Jovan Džakulin. Zahvalnice su pripale dami, koja 25 godina brine u opremi igrača i trenera u klubu, Dragici Katavić, zatim bivšim igračima i trenerima Ugorici Arsenovu, Milivoju Gajinoviću, Vukašinu Popovu, Šandoru Rabu, Ljubomiru Radoviću, prof. dr Živku Stakiću i Stevanu Tatiću, sportskim radnicima Luki Vasiću i Momčilu Radmilcu i navijaču Gavri Stakiću. U ime nagrađenih nadahnutom besedom zahvalio se prof. dr Živko Stakić. Konačno, klupske plakete uručene su svojevremenom golgeteru, kasnije i treneru Atili Kasašu, igraču, treneru i potonjem menadžeru kluba iz elitnog vremena Miloradu Tataloviću, aktuelnom predsedniku opštine Draganu Tošiću i sadašnjem predsedniku kluba Draganu Kneževu.
V. Jankov
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta „Imaš pravo da znaš“, koji sufinansira opština Bečej
