Vozač kamiona je teško i odgovorno zanimanje koje je veoma traženo i većinom dobro plaćeno. Ta profesija je kod nas postala deficitarna, jer mnogi naši vozači zbog većih zarada i boljih uslova rada napuštaju zemlju i rade u inostranstvu gde je potreba za vozačima još veća.
Rade Strainić iz Bečeja i njegova verenica Katalin Vranja iz Bačkog Gradišta su vozači teškog šlepera i krstare drumovima širom Evrope. Najpre su radili za transportno preduzeće „Zaliv“ iz Crvenke, a zatim su pronašli posao u Irskoj.
Rade i Katalin su se upoznali pre 11 godina kada je Rade bio kondukter, a zatim i vozač autobusa u preduzeću „Bečejprevoz“, a Katalin učenica gimnazije koja je svakodnevno putovala u školu u Bečeju.
U vezi su već devet godina. Rade je u tom preduzeću proveo šest godina, a Katalin je otišla da studira, pa je završila Učiteljski fakultet u Subotici. On je kasnije prešao u transportno preduzeće „Zaliv“ iz Crvenke u kojem je četiri godine vozio hladnjaču sa povrćem i mesom.
Na tim putovanjima stekao je dobro iskustvo, jer je prošao skoro sve zemlje Evrope. Katalin je završila fakultet sa prosekom 10, ali nije uspela da dobije posao u struci.
U slobodno vreme ponekad je pravila društvo Radetu u vožnji za inostranstvo.
Oboje su bajkeri i svako ima po motor „suzuki“, što znači da je Katalin imala sklonost ka vožnji i poznavala saobraćaj. Tako je rešila da se i ona obuči za vozača kamiona.
Prve probne vožnje bile su stresne i u početku nije verovala da će to moći da savlada. Kada je položila za kategoriju, pridružila se Radetu pa su godinu dana zajedno vozili kamion na međunarodnim relacijama u preduzeću „Zaliv“.
Zahvaljujući poznaniku motoristi, saznali su za mogućnost zaposlenja u Severnoj Irskoj i u potrazi za boljom zaradom otišli su u kompaniju „Hannon Transport“ u mestu Agali. Zaposliti se u toj firmi nije baš jednostavno i lako.
Tamo je svako posebno morao pred direktorima da polaže, praktično i teoretski, prijemni ispit koji je trajao ceo dan.
Već ujutro su zadužili kamion, dobili turu i krenuli preko mora za Nemačku.
U toj kompaniji je već bilo zaposleno nekoliko bračnih parova kao šoferski tandem, a inače su vozači iz različitih zemalja. Trebalo je malo vremena da se naviknu na šleper sa volanom na desnoj strani i vožnjom po levoj traci puta.
Hladnjačom, koja sa robom teži ukupno 40 tona, prevoze meso, kako smrznuto tako i ono sveže. Najčešće putuju po Engleskoj, Holandiji, Belgiji povremeno i Nemačkoj.
Po istovaru jedne robe putem interneta dobijaju nalog za sledeće mesto utovara. Dok su vozili u domaćoj firmi dugo su čekali na carinjenje na graničnom prelazu, ponekad i po 24 časa. Sada tih zastoja nemaju na granicama, ali se dešava da zbog velikog broja vozila veoma dugo čekaju utovar kamiona na voz kroz podvodni tunel ili na trajekt preko Lamanša na relaciji između Engleske i kontinentalnih zemalja.
Dozvoljeno je da svako vozi po devet sati, pa se tako za volanom smenjuju svaka 4,5 časa. Pošto su stalno na putu, nemaju mogućnosti i potrebe da iznajme stan bilo gde na tim svojim relacijama.
Tako je kamion njihova jedina kuća. Vozilo je moderno i komforno opremljeno, pa su svoje domaćinstvo u kabini i pomoćnim prostorima kamiona uredili tako da mogu da žive udobno i efikasno. U tim zemljama infrastruktura je dobro organizovana, pa usput na odmorištima imaju dovoljno mogućnosti da se okupaju, operu veš pa čak i da skuvaju ručak za nekoliko dana. Sa roditeljima u Bečeju i Bačkom Gradištu svakodnevno održavaju vezu telefonom.
Poslodavci su sa njima veoma zadovoljni, jer nikada nije bilo nekog problema, a iako imaju pravo da posle oet, šest nedelja vožnje koriste odmor oni, zbog udaljenosti od kuće, tu mogućnost koriste tek svakih šest meseci, što poslodavcima, naravno, odgovara.
To što voze zajedno je dobra kombinacija, jer kao verenički par ne moraju da budu razdvojeni zbog posla, a sem toga dve podjednake zarade se slivaju ka ostvarenju jednog cilja. Sa druge strane, poslodavci imaju jedan stabilan šoferski tandem. Posvećenost na poslu se isplatila jer je zarada dobra. Sada se žrtvuju da bi obezbedili sebi budućnost.
Iduće godine planiraju da se venčaju i biće to bajkerska svadba. Kupili su kuću i svesni su da ovako naporan posao neće moći još dugo da rade zajedno, pošto će Katalin jednom ipak morati da ostane kod kuće. Za mlade ovaj posao je interesantan jer se upoznaju sa drugim zemljama i mogu mnogo novog da nauče.
Katalin i Rade nameravaju da se vrate kada se materijalno dovoljno obezbede i započnu neki posao u svojoj zemlji, a može da se dogodi i da Katalin jednom dobije posao učiteljice.
Vojin Reljin
