Projekat „Povratak ptica u atar: Odlučnim koracima za zdraviju poljoprivredu“
Neformalna grupa Banatski zeleni korak, koju čine prijatelji i aktivisti posvećeni boravku u prirodi i zaštiti životne sredine, pokrenula je inicijativu koja spaja ekologiju, obrazovanje i zajedničko delovanje – sve sa ciljem da se u atarima opštine Novi Bečej smanji upotreba pesticida, očuva biodiverzitet i omogući prirodna kontrola štetočina uz pomoć ptica grabljivica.
U utorak 27. maja u 18.30 sati u prostorijama sindikata u ulici Milorada Popova 1 organizuju edukativnu tribinu gde će govoriti: Marko Đapić, inženjer šumarstva, stručni saradnik za zaštitu prirode zaposlen u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, a njegova tema je značaj podizanja poljozaštitnih pojaseva na poljoprivrednim površinama, Jasna Subakov, inženjerka šumarstva, zaposlena u JP „Komunalac“ Bečej, stara se o Parku prirode Stara Tisa koji se prostore i na površini opštine Novi Bečej. Njena tema je važnost očuvanja ptica i njihovih staništa i Svetlana Bošković, master inženjerka hemije, njena tema je prestanak upotrebe ili smanjenje opasnih i štetnih materija u poljoprivredu.
„Živimo i radimo u dominantno poljoprivrednoj sredini, a zabrinuti smo za zdravlje hrane koju proizvodimo i konzumiramo. Sve je više glodara, a kao posledica toga i sve više otrova na našim njivama. Želimo da skrenemo pažnju na uzročno-posledične veze između smanjenja staništa ptica, porasta broja glodara i prekomerne upotrebe pesticida“, poručuju članovi Banatskog zelenog koraka.
Ptice kao saveznici u borbi protiv štetočina
Ptice grabljivice imaju ključnu ulogu u očuvanju ravnoteže u prirodnim ekosistemima. Kontrolom populacije glodara i drugih potencijalnih štetočina, ptice značajno doprinose očuvanju useva. Međutim, u Banatu se ove ptice suočavaju sa brojnim izazovima: gubitkom staništa, nedostatkom drveća i vetrozaštitnih pojaseva, kao i smanjenjem broja plena.
Uprkos tome što neki poljoprivrednici vetrozaštitne pojaseve vide kao smetnju zbog smanjenja obradivih površina, nedostatak drveća negativno utiče na prirodni balans. Savremena poljoprivreda, iako efikasna, sve se više oslanja na hemijska sredstva čija dugoročna štetnost postaje očigledna.
Rešenja iz zajednice – jednostavno, lokalno i održivo
Kroz niz edukativnih i praktičnih aktivnosti, Banatski zeleni korak želi da mobiliše zajednicu i promoviše upotrebu jednostavnih, ali efektnih rešenja – poput postavljanja kućica za ptice grabljivice napravljenih od drveta i drugog ekološki prihvatljivog materijala. Ove kućice biće postavljene na unapred odabrane lokacije u saradnji sa poljoprivrednicima koji su voljni da podrže projekat, a naročito oni koji praktikuju organsku proizvodnju.
„Pticama su potrebna sigurna mesta za gnežđenje. Postavljanjem kućica u ataru i stvaranjem vetrozaštitnih pojaseva, činimo prvi korak ka zdravijoj poljoprivredi i očuvanju prirode. Naš cilj je da povežemo sve aktere – od dece i mladih, preko stručnjaka iz oblasti fitomedicine i šumarstva, do samih poljoprivrednika“, naglašavaju aktivisti.
Lokalno delovanje za globalne promene
Kroz ovaj projekat, Banatski zeleni korak ne samo da podiže svest o važnim ekološkim temama, već i demonstrira kako se lokalnim, zajedničkim angažmanom mogu ostvariti konkretni i održivi rezultati. Kroz dijalog, edukaciju i praktične korake, ova inicijativa predstavlja svetao primer kako se priroda može zaštititi – uz pomoć same prirode.
Projekat se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.
