U subotu 29. aprila u Gradskom pozorištu Bečej biće odigrana predstava „Gospođa Ajnštajn” Narodnog pozorišta u Beogradu. Predstava se igra po tekstu Snežane Gnjidić, a režirala je Karin Rosniček.
Igraju: Dušanka Glid Stojanović (Mileva Ajnštajn) i Goran Jevtić (Albert Ajnštajn)
Početak je u 20 časova, a ulaznica košta 500 dinara.
Rezervacije: 021 6915 336 (od 8 do 14 sati), [email protected]
Reč rediteljke:
Njegova teorija relativiteta uzdrmala je svet nauke pre više od sto godina, njegovo ime je postalo sinonim za genija, a njegov lik je postao jedan od najprepoznatljivijih u 20. veku: Albert Ajnštajn (1879-1955), nemački fizičar, dobitnik Nobelove nagrade i um koji je stvorio teoriju relativiteta, jedan je od najpopularnijih naučnika svih vremena.
Međutim, manje je poznata priča o Milevi Marić (1875-1948), nadarenoj matematičarki iz varošice Titel u Vojvodini (tada je bila deo Austrougarske, sada Srbije) i jedine studentkinje u Ajnštajnovoj generaciji na Državnoj politehničkoj školi u Cirihu koja će kasnije postati njegova supruga. Kao što se vidi iz opsežnih istraživanja, ova izuzetna naučnica je doprinela stvaranju Ajnštajnove revolucionarne teorije, a opet, ostala je skoro nepoznata sve do objavljivanja lične prepiske koja je bila skrivena decenijama. Objavljivanje ove prepiske izazvalo je žučne rasprave među naučnicima, biografima i feministkinjama u pogledu uloge Mileve Marić u stvaranju Ajnštajnovih teorija.
Naša predstava „Gospođa Ajnštajn“ autorke Snežane Gnjidić ne pokušava da iznese još neko mišljenje u ovoj debati, ne tvrdi da iznosi istorijski tačne biografske podatke o Milevi Marić niti umanjuje genijalnost Alberta Ajnštajna, već umesto toga nam nudi viđenje „Šta bi bilo kad bi bilo“, postavljajući dvoje protagonista u limbo prostor zagrobnog života gde ih vidimo kako se svađaju i prepiru oko suprotstavljenih narativa o njihovoj prošlosti.
Gotovo kao u nekoj u psihodrami, Albert i Mileva ponovo proživljavaju svoju burnu vezu, svoju saradnju na polju nauke i svoj propali brak, jasno se usredsređujući na prethodno izostavljene delove: na Milevinu borbu kao naučnice u (akademskom) svetu u kojem dominiraju muškarci, njenu ambiciju na naučnom planu osujećenu majčinstvom i na muža koji grabi ka slavi pritom se udaljavajući od nje. Briljantna tehnika ponovnog proživljavanja koje koristi autorka daje glas Milevi i pruža joj priliku da nas provede kroz svoju traumu usled oduzimanja, eksploatacije i viktimizacije – kao i da konačno povrati svoj uticaj. Podjednako je očigledno i zabavno svedočiti da do toga ne može doći bez isterivanja nekih demona osvete s njene strane, i megalomanije i muškog šovinizma sa Albertove strane. To je takođe ono što čini ovu borbu polova u metafizičkom paklu toliko intrigantnom i ono što uzdiže svet Ajnštajnovih u red koji pripada carstvu grčkih bogova.
