Knjiga „Dominantna i neželjena elita“ Latinke Perović biće predstavljena u četvrtak 20. oktobra od 19 sati u Kreativnom centru Gradskog pozorišta Bečej.
O knjizi će govoriti autorka, a pored nje će diskutovati predstavnik izdavača „Dan Graf“ Rade Radovanović, istoričar Milivoj Bešlin i Zdravko Petrović, direktor Gradskog pozorišta Bečej.
Nova knjiga Latinke Perović „Dominantna i neželjena elita” počinje Dobricom Ćosićem, a završava se Radomirom Konstantinovićem. U beleškama o intelektualnoj i političkoj eliti u Srbiji u 20. i 21. veku autorka predstavlja 13 portreta ključnih ličnosti koje su na različite načine obeležile epohu komunizma i zakasnele demokratske tranzicije. Rascep među ličnostima okupljenim u knjizi je izraz nikada rešene dileme kuda će Srbija krenuti, ističu recenzenti.
-Dominantni i neželjeni, trinaest ličnosti, kroz čije portrete istoričarka Latinka Perović objašnjava kako su uticali na naše vreme, slika su dva lica srpskog društva, dominantnog i njegove alternative, koja u vrlo retkim istorijskim trenucima izađe na glavnu scenu, ali odatle je još brže sklone i učine sve da bude zaboravljena, navodi istoričarka i recenzentkinja knjige Dubravka Stojanović.
Latinka Perović (1933) je jedna od najznačajnijih srpskih intelektualki uopšte. Ima izuzetnu biografiju: sa 27 godina bila je predsednica Antifašističkog fronta žena Srbije (AFŽ). Obavljala je dužnost sekretara Saveza komunista Srbije do 1972. godine.
Smatrali su je najuticajnijom ženom u zemlji u to vreme, ženom koja je na svaku funkciju došla isključivo zahvaljujući svojoj inteligenciji, sposobnosti i ambicijama. Ipak, 1972. godine Josip Broz Tito smenjuje je sa svih funkcija iz straha da su njena uverenja previše liberalna. Posle toga se nikada više nije vratila u politiku. Posvetila se istorijskom istraživanju i postala poznata kao prominentni stručnjak za srpsku istoriju 19. veka, kao i srpsku savremenu istoriju.
Foto: Medija centar Beograd
