Glavni grad Severne Makedonije Skoplje bio je mesto okupljanja tri nevladine organizacije koje je spojio projekat „Jačanje odgovornosti i rodno osetljivih odgovora lokalnih vlasti na krize u tri zemlje”.
Projekat su realizovali Udruženje žena „Priroda” Bratunac (BiH), Bečejsko udruženje mladih (BUM) (Srbija) i Novinari za ljudska prava Skoplje (Severna Makedonija).
Aktivnosti su sprovedene u ukupno 24 lokalne zajednice, po osam u svakoj zemlji.
-U svakoj od ovih opština smo imali saradničke organizacije koje su sprovele istraživanje na terenu. Cilj je bio da pokažemo koliko krize utiču na stanje rodne ravnopravnosti i kakvi transparentni odgovori vlasti i svih nas bi trebali da budu na određene krize. U brošuri koju smo štampali nalaze se osnovni zaključci i preporuke za svaku od zemalja o tome kako unaprediti rodno odgovorno budžetiranje. Na primer, imamo podatak da u BiH 66 odsto ispitanih građana uopšte ne zna za pojam rodno odgovorno budžetiranje! Rodno odgovorni budžet nije budžet odvojen za muškarce i žene, već budžet koji odgovara potrebama i muškaraca i žena u jednoj lokalnoj zajednici, ističe Pjevalica.
Ana Aćimov iz Bečejskog udruženja mladih BUM napominje da rezultati istraživanja sprovedenog u lokalnim zajednicama pokazuju da se rodno odgovorno budžetiranje ili uopšte ne primenjuje, ili se primenjuje nedovoljno.
-Ono što je razočaravajuće jeste da se građani i građanke, posebno i ranjive grupe uopšte ne uključuju u planiranje budžeta. Postoje dobri mehanizmi za unapređenje rodne ravnopravnosti na nacionalnom i lokalnom nivou u sve tri zemlje, ali i dalje postoji veliki disparitet u rezultatima, kaže Aćimov i dodaje da je naredni zadatak da se pomogne lokalnim zajednicama, a u tome će, kako ističe, pomoći iskustva i znanja stečena kroz ovaj projekat.
Aleksandra Radevska iz Udruženja Novinari za ljudska prava Skoplje kaže da su problemi u svim lokalnim zajednicama u kojima je sproveden projekat slični.
-To su uglavnom nezaposlenost, nedovoljna informisanost, nedostatak podrške ranjivim grupama, a u većini slučajeva i nedostatak socijalnih i ekonomskih mogućnosti, navodi Radevska.
Ona ističe da je veoma važno povećati učešće žena i građana uopšte u procesima donošenja odluka, poboljšati transparentnost i informisanost o budžetskim procesima, te obezbediti finansijska sredstva za podršku najugroženijim grupama.
-Potrebno je uvesti rodno odgovorne kriterijume za izdvajanja iz budžeta i nastaviti rad na senzibilizaciji budžeta svake lokalne zajednice, dodaje Radevska.
Projekat je podržan sredstvima Austrijske razvojne agencije (ADA) i Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida), u okviru projekta Gender Budget Watchdog Network II, odnosno Gender Budget Watchdog mreže.
