Spomen kuća Bogdana Dunđerskog za 115. rođendan ponovo otvorila vrata

Zadužbina baronice Eufemije Jović na centralnom gradskom trgu u Bečeju nedavno je dobila za društvo restoran „Baron“, otvoren u zadužbini Bogdana Dunđerskog (1861 – 1943.) jednog od retkih iz slavne porodice koji se nije bavio trgovinom ni industrijom, već obogatio pozamašnoi poljoprivrednim posedom u bečejskom i srbobranskom ataru.

I sve je drugim testamentom iz 1940. godine ostavio Matici srpskoj, čime se, uz Savu Tekeliju i Mariju Trandafil, svrstao u njene najveće mecene.

-Pošto nemam od srca svoga poroda zakonitog, to kao Srbin pravoslavne vere želim da ovaj pravoslavni srpski narod, kako duhovno tako i materijalno, potpomognem u krajevima Vojvodine, te zato zaveštavam i ostavljam sav svoj pokretan i nepokretan imetak za večita vremena Matici srpskoj, književno prosvetnom društvu u Novom Sadu, kao svom Univerzalnom nasledniku, koji će posle moje smrti na mojem salašu voditi ekonomiju isto onako kako sam je ja do svoje smrti vodio, a kuću u Starom Bečeju izdavaće pod zakup, piše, između ostalog, u testamentu koji je Bogdan Dunđerski potpisao 23. marta 1940. godine.

Pamti se da je bio pravi gospodin, obrazovan, otmen, ali i boem. Nikada se nije ženio, a voleo je, osim vina i konja, društvo lepih žena. Dve su mu bile posebno bitne. Mara Dinjaški Đalinac iz Mola, po mađarskoj tituli za upravnika imanja zvana Mara Išpanuša, i Marica Piskor iz Zirija kod Koprivnice, domaćica porodične kuće na Pijačnom, kasnije Karađorđevom, trgu 2 u Bečeju.

Prava gazdačka prizemna kuća „na lakat“ iz 1904. bila je jedan od arhitektonskih ukrasa centra grada. Kroz prozore se širio pogled na dva hrama, katoličku crkvu iz 1830. posvećenu Uznesenju Blažene device Marije – Velike Gospe, podignute na temeljima prve katoliče crkve u Bečeju iz 1763. godine, i pravoslavnu sa tri tornja posvećenu Svetom velikomučeniku Georgiju iz 1858. godine, te Varošku kuću s tornjem iz 1884. godine. Uz nju je 1905. nikla velelepna zadužbina udove baronice Eufemije Jović, čime je trg zaokružen.

Ugaoni deo kuće Dunđerskog, s pogledom ka baroničinoj zadužbini, bio je prostrani dućan. I to ne makar kakav. Bez obzira na visoku kiriju, trgovci su se utrkivali ko će se tu useliti. Nije bila stvar prestiža samo prodavati robu iz tog lokala, nego i kupovati u njemu. Zato su se zakupci često smenjivali, braća Hadnađev, Bela Feldvari, Vilmoš Holender, Živko Ađanski, braća Švarc, Markuš, Bugarski…

Posle smrti Bogdana Dunđerskog i Drugog svetskog rata, sve se izokrenulo. Porodični deo kuće je održavan, jer ga je koristila Holding kompanije „Fadip“, a sad su u njemu advokatske kancelerije. Na glasu je i dalje bila prodavnica, poslednja robe od  stakla i porcelana, ali bez ulaganja u već ostarelo zdanje, jednostavo se ugasila sedemdesetih godina prošlog veka.

A vreme učinilo svoje. Iako u samom centru i prekoputa sedišta opštinske vlasti, gotovo četiri decenije je trajalo prepucavanje oko neraščišćenih imovinskih odnosa i prestižni lokal je postao ruglo. Matica srpska dobila na upravljanje imetak, ali on nije bio za upotrebu.

Bilo zainteresovanih da zgradi vrate stari sjaj, ali je Matica uslovila da sadržaj ne bude profitabilne prirode, poput apoteke, kafića, marketa, poslastičarnice, već iz oblasti kulture. Interesovanje je odmah splaslo, jer velika ulaganja, nisu mogla da se vrate. A u dobra vremena, dok je kuću vodila Marica Piskor, prodavnica je pravila baš dobar profit. No, vetom Matice srpske uslov iz testamenta Bogdana Dunđerskog praktično je sprečen.

Pre pet godina zgrada je rekonstruisana da se spasi od urušenja i prvobitno je planirano da tu bude turističko-informativni centar, ali je svima postalo jasno da se u biblioteke i druge ustanove iz oblasti kulture ulazi povremeno, a u kafane redovno.

Uz dodatno renoviranje i opremanje, nedaleko od zadužbine baronice Eufemije Jović, otvoren je bar – restoran „Baron“. Zahvaljujući lepom vremenu, od prvog dana se pokazalo da je to „pun pogodak“, jer na trgu, koji je pešačka oaza, nema nijednog ugostiteljskog objekta.

-Bašta na trgu je prepuna gostiju, a i u restoranu su mesta popunjena. Konačno su Bečejci dobili ugostiteljski objekat po meri i na pravom mestu. Mi ćemo se sa naše strane truditi da opravdamo očekivanja sugrađana i turista, rekao nam je vlasnik restorana „Baron“ Zoran Malić, koji je uzeo prostor u zakup.

Novi restoran sa prostranom baštom posebno je obradovao turiste, koji su sada dobili priliku da iz sedećeg položaja uz osvežavajuće piće uživaju u pogledima ka bečejskim tornjevima, koji su simbol najvećeg grada kraj našeg parčeta panonske lepotice Tise. Kao što su svojevremeno uživali u pogledu Bogdan Dunđerski i njegov višedecenijski prijatelj, slikarski bard Uroš Predić.