Materijalni položaj radnika u Srbiji je izuzetno loš, a na istom nivou su i njihova radnička prava. Sindikalne organizacije koje bi trebalo da im pruže pomoć iz prve ruke i da im obezbede bolje uslove to često ne rade, pa se postavlja pitanje opravdanosti njihovog postojanja. Strah je najveći problem radnika u Srbiji, pa i u Bečeju.
Sindikalnim organizacijama i njihovim liderima takođe nedostaje tzv. sindikalno obrazovanje. Ono ne mora nužno da znači visokoškolsko obrazovanje, ali podrazumeva upućenost u propise, veštine pregovaranja, lojalnost članovima i radnicima uopšte. Radnici ne koriste dovoljno svoja prava, a o njima ih ne informišu oni koji bi to trebalo da čine, a to su lideri lokalnih sindikalnih organizacija, kojima radnik treba da je na prvom mestu.
Godina 2014. je godina izgubljenih šansi, kažu stručnjaci za pitanja radnog prava iz civilnih organizacija koje, pre svega, pokušavaju da edukuju radnike i da ih osnaže da se izbore za bolji položaj. Prava radnika se krše u najvećem broju slučajeva, bilo to svesno ili ne, a najčešće jeste svesno. Iako sindikalne organizacije nisu uticajne koliko bi trebalo, retki pojedinci malim koracima pokušavaju da stvari promene na bolje.
Pogledajte TV emisiju
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta „Javni interes u fokusu: Informisanjem ka većem ostvarivanju prava građana opštine Bečej“, koji sufinansira opština Bečej
A ti što si pisao ovaj tekst nisi prelistao zakon o radu i sav dijapazon mogućnosti koji je ostao sindikatu za borbu sa upravama po firmama. Obrazuj ti prvo političare i narodkoji glasa za praznu priču. Sindikatu je ostavljena mogućnost podele polutki i paketići kod deda mraza….