Iako je pravljen po vekovnim parametrima za Tisu, prva nagrada na atraktivnom Velikogospojinskom kotliću limeni čamac ploviće po Dravi i biće privezan na obali slavonskog sela Narda kod Valpova. Jer, po oceni četvoročlanog kulinarskog žirija najukusniju riblju čorbi pripremio je Zvonko Barić iz pomenutog sela Narda.
-Ljudi, prvi put sam u Novom Bečeju i divno se provodim. Ne govorim to zato što sam pobedio u kulinarskom takmičenju, već zato što je zaista prijatno. Velika konkurencija, još više kibicera, mešanje varjačom uz tamburašku muziku, ambijent između predivnog keja i prelepe reke Tise je za pamćenje. Bože zdravlja i eto me iduće godine ponovo. Ako me ne pozovu, sam ću doći s društvom iz Novog Sada, koje me je i ove godine pozvalo i ne žalim što sam prihvatio poziv, bilo je prvo što nam je rekao ovogodišnji pobednik Velikogospojinskog kotlića Zvonko Barić.
Nije ovo iskusnom kulinaru prvi put da je prešao Dunav, te kuvao na takmičenjima po Vojvodini. Njegovu riblju čorbu probali su u Apatinu, Bačkom Monoštoru, Somboru i, evo, Novom Bečeju.
-Lane sam bio drugi, a ove godine prvi u Apatinu. Iza mene je 35 godina kulinarskog rada. Učio sam od komšija, a to je, gotovo celo selo, jer Narda broji između 400 i 500 žitelja. Počeo sam da kuvam na feštama mesnog vatrogasnog društva, fudbalskog kluba, a takmičarski pre 24 godine. Bio sam vicešampion Hrvatske 1999, a naredne sam postao prvak. Ponovio sam uspeh 2013. godine. Nema tajni u kuvanju. Doneo sam šarana od dve i po kilograma, papriku iz Bezdana od gospodina Kiša, ubacio crni luk i začine, malu štukicu da pojača ukus ribe i to je to. A da, primetio sam da ovde ljudi dinstaju luk, a da bi se to radilo potrebna je masnoća, koja nije poželjna za ribu. Ero, tako pripremamo riblju čorbu moj prijatelj Momčilo Ćurković iz Kneževih vinograda i ja, a ovde smo imali pomoć i Kristine iz Novog Sada, s primetnim zadovoljstvo govorio je za Zvonko Barić.
Čast domaćina odbranio je Silard Magda iz Novog Bečeja, koji je osvojio drugo mesto i ambalažu posle svega odneo na biciklu koji je dobio kao nagradu. Dušan Lukin iz Kikinde se nosio mišlju da polako prekida s kuvanjem i na nekim takmičenjima se pojavljuje kao sudija, ali sad će morati to da prolongira, jer je osvojio treću nagradu i organizator mu je darovao kotlić, koji će morati da se isproba još ovog leta. Kad smo kod nagrada, valja istaći da je u konkurenciji medija pobedila čorba kikindskog portala Gradski.
-Imali smo zahtevan posao. Stiglo je 77 takmičarskih uzoraka i tri u konkurenciji medija. Bilo je, što bi reko Lala, svakojakih čorbi, kao na svakom takmičenju, ali tridesetak koje smo izdvojili kuvali su pravi majstori, što je potvrda da Velikogospojinski kotlić održava kvalitet. Jedna se izdvojila time što se svima iz prve dopala, naglasio je predsednik kulinarskog žirija Đoka Varenika, a složila su se preostala trojica članova, lanjski pobednik Oskar Ereš iz Novog Bečeja, Nikola Savić iz Novog Sada i Lajoš Rac iz Mađarske.
Pored krčkanja u takmičarskim kotlićima, širio se opojni miris roštilja, pekla riba u tanjirači, okretali prasići na ražnju, pa je razumljvo što niko nije ostao gladan, a bogami ni žedan. Pametni su žeđ utolili pićem iz sopstvene režije, a oni drugi su plaćali točeno pivo u plastčnim čašama i sokove 200 dinara.
I dok su se kuvari, njihovi asistenti i kibiceri znojali pored vatre, nije lako bilo ni tamburašima na bini. Ukupno je učešće u takmičenju „drvenih bandi“ uzelo osam orkestara. Epitet pobednika i ček na 60.000 dinara pripao je novosadskom orkestru „Opus“, njihovi sugrađani, „Aurelius“, osvojili su drugo mesto i 20.000, a lanjski pobednici, „Ravnica“ iz Subotice, bili su treći i inkasirali su 10.000 dinara.
Na kraju valja primetiti da je Velikogospojinski kotlić i dalje „na ceni“ kod vrsnih majstora, jer su se na pisti našli „otac i sin“ Pinčer iz Begeča, Raša Janković i komšija mu iz Kaća, advokat Mića Milivojević i Saša Cvikić iz Šajkaša, nekoliko članova kikindskog Udruženja „Banatski kulinari“ predvođeni Dušanom Lukinim, pa pobednik Zvonko Barić iz Slavonije i da ne ređamo dalje… Međutim, masovnost je opala, možda i zato što je to retka manifestacija za koji se plaća pozamašna kotizacija, a ne dobije se riba, već svako treba da se izlaže dodatnom trošku. Onda ne treba da čudi što ima i onih koji se prijave i dobiju svoje mesto na platou, ali ne kuvaju riblju čorbu, već okrenu prase na ražnju ili peku roštilj, zavisno šta društvo više voli. Upravo zbog toga se vide prazna mesta na takmičarskoj pisti i dolazi do različitog broja organizatora i stvarnih učesnika. Ali, dima ne manjka, jer se on jednako podiže iz vatre ispod kotlića, kao i onog kraj ražnja ili u roštilju.
