Turija se nalazi u centralnom delu Bačke, oko 40 kilometara severno od Novog Sada i ubraja se među najstarija mesta pokrajine. Pripada opštini Srbobran. Nalazi se na mestu gde se u Veliki bački kanal ulivaju Beljanska bara i Krivaja. Povezana je asfaltnim putem, a i železničkom prugom na istoku, sa Nadaljom i Bečejom, a na zapadu sa Srbobranom i Somborom. Mesto je koje ne bi trebalo zaobići. Evo i zašto.
U etničkoj strukturi stanovništva Turije oduvek je preovladavao srpski živalj, prema nedavnom popisu stanovništva kao pripradnici srpske nacionalnosti izjasnilo se 2.331 lice. Ugostiteljstvo u Turiji je u privatnom sektoru i raspolaže sa 13 ugostiteljskih objekata. Podjednako su zastupljeni i kafići za omladinu i kafane za odrasle. Jedna od starijih kafana koja se još uvek održala je kafana „ Kod Kramera“. Kafane su uvek služile ze prepričavanje turinskih dogodovština. Nažalost, u Turiji ne postoji nijedan restoran, iako je takav objekat potreban ovakvom mestu koji bi raspolagao domaćim specijalitetima, posebno kobasicama, ali i ribom i jelom od divljači. Razvojem industrije, zanatstvo je izgubilo svoju ulogu kao privredna grana. Mnogi zanati su se ugasili, a oni koji su se zadržali bili su svedeni na minimalan broj. Poslednjih godina se intezivno radi na očuvanju starih zanata koji su i danas još uvek neophodni i koje savremena industrija ne može da zameni. Poslednjih godina u Turiji je pronađeno veliko nalazište nafte, gasa i nekih mineralnih sirovina, lociranih u turinskom ataru.
Prema istraživanju područje u kome se javlja naftno polje „Turija- sever“ obuhvata međurečje tri vodotoka Krivaje, Velikog bačkog kanala i Beljanske bara. Renta koja se dobija od Nis –a za vađenje prirodnih bogatstava ranije je išla u nezavisan fond i novac je trošen na dodelu kredita i pomoć građanima za otpočinjanje novih delatnosti i dodeljena su bespovratna sredstva za izradu infrastrukture, na revitalizaciji prostora oko pumpe, na obnovu eksploatacijom uništenih površina.
Prosveta i kulturne prilike
U Turiji se odavno ispoljila želja za obrazovanjem i kulturom. Prva škola izgrađena je 1730. godine. Školska zgrada bila je od naboja i pokrivena trskom. Velike promene u školstvu su od 1945. do 1990. kada se predškolsko vaspitanje i obrazovanje odvaja od sastava osnovnih škola i ujedinjuje u jedinstvenu ustanovu Dečji vrtić „Radost“, a osnovno obrazovanje je sa četiri godine produženo na osam. Od donacije japanske ambasade 2005. godine škola je renovirana i uređena na veliku radost dece koja u njoj pohađaju nastavu. Kultura, kao i prosveta odavno je prisutna u Turiji, tako da postoji biblioteka i čitaonica još od 1870. A osnovao ju je sveštenik Petar Čolić. Stara biblioteka je izgorela 1987, danas se čitaonica nalazi u prostorijama Zadružnog doma sa oko 8.500 knjiga od kojih najstarija knjiga koja se tu može naći jeste „Radnja blagoveštanskog sabora“. Nova sportska hala je dugo iščekivana, a svečano je otvorena na dan obeležavanja Svetog Save. Od sportova Turinci se bave sledećim: fudbalom, odbojkom, džudom, šahom, preferansom, biciklizmom.
Za izgradnju biciklističke staze lokalna samouprava izdvojila je sredstva za osvetljenje, kao i klupe. Predviđena je izgradnja staze dužine 4,5 kilometara i prostirala bi se u pravcu puta Turija – Bečej uz obalu Beljanske bare. Svojim kvalitetom i kvantitetom programa koji je zastupljen na manifestaciji organizatori daju sliku i unutar same organizacije, kao i njihov rad na animiranju turista. Pored programa koji je zastupljen na manifestaciji, bitni su i drugi faktori, jedan od njih je stanovništvo koje svojim radom, zainteresovanošću i idejom doprinosi realizaciji manifestacije. Veoma je važna i ekonomska vrednost zbog daljeg funksionisanja i organizovanja iste. Ono što je najbitnije jeste održavanje uz takav program koji omogućava da posetioci, još tokom boravka mogu da planiraju svoju ponovnu posetu sledećem izvođenju i da specifičnost i atraktivnost obezbeđuje relevantni broj stalnih posetilaca, a to je upravo postigla „Kobasicijada“ koja je postala tradicionalna i, ne budimo skromni, nadaleko čuvena. Mislim da ne postoji nijedan čovek u Srbiji, a i šire koji nije čuo za ovu manifestaciju i čuvene Turince, poznate po svojoj umešnosti, snalažljivosti i prostodušnosti, voljne da prime svakog ko naiđe u njihovu Turiju. A počelo je kao i sve dobre stvari, neplanski i još uvek traje. Prva Kobasicijada održana je 1985. godine. Ideja da se organizuje ovakvo takmičenje je nastala kada je odlučeno da se javno pokaže čija je kobasica najbolja. Od tada „Kobasicijada“ postaje zaštitni znak Turije. Za ostvarene prihode od druge „ Kobasicijade“ kupljene su igračke dečjem vrtiću „ Radost“ i od tada počinje humanost ove manifestacije. Svake godine prihod od „ Kobasicijade“ ide u humanitarne svrhe. U početku manjih razmera i sa manjim brojem aktivnih lica, a svake godine šireći se, postala je poznata i van granica naše zemlje. Kako se širila tako su i zahtevi organizacije bili veći, a to su prisutnost novina, sponzora, propratnog programa…Promocije se odžavaju poslednjih meseci reklamirajući proizvode u svim većim gradovima Srbije,a program počinje sa dobošarom koji najavljuje dane „ Kobasicijade“ kao i repertoar dešavanja a sve u duhu turinskog šaljivog naroda. „ Krivci“ za ovaj nesvakidašnji događaj je grupa ljudi koji su po zanimanju mesari, trgovci, službenici, zanatlije a po duši veseljaci. Nekad se o kobasicama u selu razgovaralo otvoreno. Danas Turinci pušnicu drže pod ključem,a recept ljubomorno čuvaju. A zaštitni znak su brica i kobasica. Program se odvija na centralnoj bini i to kada se folklornom društvu pridruže meštani i posetioci Turije. Uključeni su i tamburaški orkestar iz Turije, Temerina, Novog Sada…Prisutne su i recitatorske,horske i druge sekcije. Posećenost ove manifestacije je velika pa su Turinci u takmičenje uvrstili i nagradu gostu iz najudaljenijeg mesta. Najčešći posetioci iz inostrastva su: Mađari, Grci, Slovenci, Makedonci, Rumuni. Nagrađeni su došli iz SAD-a, Nemačke, a jedne godine došao je i jedan Novozelanđanin. Svi pobednici takmičenja dobijaju vredne nagrade, a one su merene u kobasicama (jedna od vrednih stvari što Turija ima). Zašto je turinska kobasica tako posebna? Zato što se pravi sa mnogo ljubavi i truda, znanja i umeća i što svaki Turinac ima svoj jedinstveni recept po kome pravi ovu kobasicu. Zbog toga je danas ona duga 2.031 metara. Ocenu za kvalitet i proglašenje najbolje kobasice daje komisija i publika. Komisiju čine renomirani profesori tehnološkog fakulteta. Takmičarske turinske kobasice koje su šifrovane predaju se dan pre „Kobasicijade“, a najbolju nagrađuje list „Dnevnik“ peharom koji ostaje u trajnom vlasništvu pobednika. Turizam kod nas je nedovoljno razvijen, bitan faktor za odvijanje turizma je ponuda i tražnja. Posebna pažnja se usmerava na seoski turizam ove turističke regije (Vojvodine) koja bi našla svoje mesto na svetskom tržištu. Nije dovoljno samo angažovanje države za animaciju ovog turističkog prostora, već bi i stanovništvo trebalo ozbiljno da shvati učešće u turizmu. Većina stanovništva sela smatra da nema šta da ponudi, osim dobre hrane i njiva ,ne shvatajući da je upravo to, njihov ravničarski način života, miran i tih, nekome privlačan i želi da jedan određeni period provede u takvom okruženju. Turija, kao selo ima neaktivirane resurse, a to je lovni turizam, nažalost oni koji bi trebali da afirmišu ovakav tip rekreacije i zabave, ne preduzimaju ništa. Izgradnjom receptivnih objekata, lovni turizam u Turiji bio bi na većem nivou nego što je danas. Samim tim, šanse za bolji kvalitet života meštana bile bi veće.
Rodno mesto predstavila, polaznica obuke „Pokreni mehanizam” Olja Maletin
Foto: Kudazavikend
