Školske ekspedicije, ali i oni koji žele beg u prirodu, posećuju već godinama unazad pravu botaničku oazu, Goranski park u Bečeju. Iako se Pokret gorana o ovom velikom prostoru stara sa veoma malim sredstvima, tu je boravak uvek prijatan. Sigurno bi bio i prijatniji da nema, poput onih zbog manjka novca za njegovo održavanje, i problema druge vrste.
[widgetkit id=69]
Nekoliko novijih klupa, ali veselih boja, i još, kako kažu „da ne čuje zlo“, u dobrom stanju, gotovo su jedini mobilijar koji se nalazi u parku površine deset hektara. Iako je ranije bilo i cveća, danas to nije slučaj. U stvari, božura, karanfila i begonija ima nešto malo samo u blizini Doma Mihajla Pejovića Miše, koji se nalazi na samom ulazu u park, sa strane dolme. Tu je cveće, bar preko dana, na oku zaposlenih. Prema rečima Marije Miković, tehničke sekretarke Pokreta gorana Bečej, jedino oko te kućice mogu da ga posade.
– Nažalost, u Parku nemamo vode, već godinama jer je bunar presušio, pa sadimo samo oko Doma. S druge strane, ni nas nisu zaobilazi oni što kradu cveće. Da bar to što ukradu posade kod kuće. Oni iščupaju cvet sa korenom i bace u neposrednoj blizini, objašnjava Miković za portal Moj Bečej. Tako je stradala i spomen česma postavljena u čast tvorca parka gorana u Bečeju, Miši Pejoviću, sa koje su kradljivci odneli ono što je na ceni, bakar. Troje radnika angažovano je na prostoru od deset hektara. Osim što, ako nešto treba da se zalije, vodu donose iz oblišnjeg kanalića, raspolažu i sa malo novca. Ali i tako, uz malo volje i mnogo truda, može svašta da se uradi. Tako će ovih dana da se promeni natpis koji je, osim što već nije imao adekvatnu sadržinu, bio ružan na oko.
– Promenićemo tablu na ulazu sa dolme. Iako smo na društvenoj mreži „fejsbuku“ zatražili pomoć naših sugrađana u vezi sa idejnim rešenjem, razočarani smo, jer se za mesec dana nije niko javio. Zato smo odlučili da nova bude nalik na staru, ali će svakako biti „sveža“ i mnogo lepša, objašnjava sekretarka bečejskih gorana. Iako bi, sa nešto ulaganja, mogao da bude park popout onih u velikim gradovima sveta, zbog toga što se nalazi u idealnom delu Bečeja, blizu je i Tisa, te kompleks sportskog centra, hotel, šetalište, ali i zbog bogate i retke flore.
– U parku bi svako mogao da nađe ono što mu je potrebno za odmor, jer mesta ima za sve. Stariji bi mogli na miru, u nekom kutku, da čitaju, deca da se na drugom kraju bezbrižno igraju. Zato su nam ipak potreba neka ulaganja. Ovako sve radimo sa minimalnim iznosima i gledamo na svemu, gde možemo, da uštedimo. Postavićemo ovih dana, osim table, i novu rasvetu. Kupili smo reflektore koji su manji u odnosu na prethodne koji su vremešni, ali, će ipak biti „jači“ i nadamo se „štedljivi“. Njih ćemo postaviti i kod ulaza kod sportskog centra. Poslednji premazi lakom rade se i na drvenoj tabli posvećenoj čika Miši Pejoviću koju ćemo takođe uskoro postaviti, tik kod Doma. Bilo bi lepo i kada bismo mogli da napravimo stazu kroz park, jer onaj prolaz, kada pada kiša, nije baš pogodan za kretanje, navodi Marija Miković. Aktuelna je i priča da će Javno preduzeće „Komunalac“ preuzeti upravljanje nad ovim parkom. O tome se još nije odlučivalo na zvaničnom nivou. Ako do toga i dođe, zaista bi bilo lepo da ovaj park ponovo procveta.
