Planetarna „premijera“ na Dunavu
Svojevremeno je, kao kormilar novosadske Vojvodine, sadašnji selektor Gruzije Dejan Stanojević bio čest gost Bečejaca, pa dobro zna da su kraj Tise idealni uslovi za završne pripreme pred premijerno učešće Gruzina na predstojećem 19. Svetskom prvenstvu u Mađarskoj. Jer, ovo je jedini otvoreni olimpijski bazen u regionu čija se voda dogreva.
-Da, došli smo na poznato, kako nam se neki od igrača u poslednjem trenutku pripreme ne bi razboleo od hladne vode. Ispostavilo se da je iz istog razloga kraj Tise i selekcija Crne Gore, pa smo imali priliku da odigramo i dve sparing utakmice, koje su daleko više nama koristile, jer smo iz okršaja sa kvalitetnijom protivnikom imali šta da naučimo, veli selektor Gruzije Novosađanin Dejan Stanojević.
Ne kaže naš sagovornik bez razloga za Crnogorce „protivnik“, jer ih je žreb za Svetski šampionat svrstao u grpu A zajedno sa domaćinom Mađarskom, Crnom Gorom i Brazilom.
-Videlo se to i u bečejskim okršajima da je Crna Gora daleko kvalitetnija. Isto važi i za Mađarsku, koja je u samom svetskom vaterpolo „kremu“, a nama ostaje da pokušamo u sudaru sa Brazilcima da se izborimo za treće mesto u grupi i izvadimo vizu za drugi deo takmičenja. Neće biti lako, ali vredi pokušati. Odmah bi dodao da su ambicije nacionalnog Saveza, kao kada sam bio selektor u Rumuniji i Kazahstanu, veće od realnih. Možda je to u neku ruku i dobro, jer nas sve drži u tenziji da pružimo maksimum, možda i više u nekim trenucima, primećuje Dejan Stanojević.
Nije Dejan Stanojević sam sa ovih prostora u vaterpolu Gruzina. Kapicu nosi kvartet, Vasić i Vapenski iz Novog Sada, Sarić iz Herceg Novog i Hrvat Jelača, koji je duže od decenije u Gruziji.
-Imaju oni određeno iskustvo više od ostalih, ali niko od njih nije igrao na svetskim prvenstvima. Značaj takmičenja i želja da se pruži što više je ogromam pritisak i moj je zadatak da sve amortizujem, kako ne bismo na tom polju poklekli. Iskreno govoreći, sa moje tačke gledanja, želeo bih da Gruziju predsavimo vaterpolo svetu u što boljem svetlu, da pokažemo da znamo da igramo i u sudaru sa „kariokama“ pokušamo da izvadimo vizu za dalji tok takmičenja, nastavlja Dejan Stanojević.
Znajuću da je dugi niz godina bio deo ovdašnjeg vaterpola, razumljivo je pitanje šta to nedostaje Gruziji da se približi drugoj garnituri evropskih zemalja, poput Nemačke, Rumunije, Slovačke…
-Sistem rada kao što je u Srbiji. Ovde se radi sa decom već od 10 godina. Imaju oni potencijal u vodi, ali su mnogo propustili od onoga što se kod nas uči u ranoj fazi, pre svega na taktičko-tehničkoj obučenosti, a to je nenadoknadivo. Vidi se to na utamicama, kad treba brzo doneti odluku šta da se uradi. U seniorskom uzrastu se nema mnogo vremena za ispravljanje takvih grešaka, jer se traži rezultat, zaključuje Dejan Stanojević.
Aktuelni Svetski šampionat je prolazna stanica za Stanojevića sa Gruzinima, jer ima ugovor do 2024. godine i Olimpijskih igara u Parizu. Naravno, želja mu je da mađarska epizoda na dunavnskom ostrvu Margit siget bude što uspešnija, jer je to podloga za naredne izazove.
