Neformalna grupa „Vredne baštovanke Potisja“ iz opštine Bečej ovog proleća pokazuje sugrađanima kako u gredicama može da se proizvodi zdrava hrana i začinsko bilje, ali i kako se na taj način može smanjiti količina otpada, smanjiti emisija štetnih materija u vazduh, te i štedi, proizvodi nova vrednost, i, jednostavno rečeno, uživa u rezultatima rada u bašti. Prva edukacija u nizu koju je održala koordinatorka neformalne grupe magistarka hemije Svetlana Bošković okupila je proteklog petka u prostorijama Bečejskog udruženja mladih poljoprivredne proizvođače i predstavnike obrazovnih ustanova, udruženja i građana.
Nakon edukacija slede radionice izrade gredica, jer je ideja da se kroz praktičan rad uključi što šira zajednica.
Na pitanje zašto gajiti povrće i začinsko bilje u gredicama, Svetlana Bošković kaže da je to praktičan, jednostavan i koristan način da proizvedemo zdrave i uvek dostupne začinske biljke, povrće, pa čak i voće.
-Ovo je odličan način da iskoristimo biljne ostatke posle kosidbe, rezidbe, pripreme hrane, sakupljanja trave i lišća u dvorištu, bašti i domaćinstvu (kompost – braon ili crn ujednačen materijal, bez drugih primesa, snažnog mirisa koji podseća na zemlju). Uz to, ponašamo se odgovorno prema životnoj sredini, smanjujemo količinu odloženog otpada, izbegavamo neprijatne mirise otpada, kaže koordinatorka neformalne grupe „Vredne baštovanke Potisja“.
Na projektu „Unapređenjem znanja i uzgojem u gredicama do odgovorne poljoprivredne proizvodnje“ je planirana još jedna prezentacija u Bačkom Petrovom Selu, te dve radionice (postavljanje i formiranje nekoliko gredica, sađenje i sejanje sa zainteresovanim građanima) i podela 10 gredica.
Projekat je podržan kroz konkurs „EU za tebe i BOŠ – Beogradske otvorene škole, podržan od strane Novosadske novinarske škole i Pokreta gorana Vojvodine“.
Gredice: Mali vrtovi velikih mogućnosti
U urbanim sredinama, ali i na seoskim imanjima, sve više pažnje poklanja se efikasnom i održivom uzgoju hrane. Jedan od najjednostavnijih i najpristupačnijih načina za to su – gredice. Ova metoda podizanja mini-vrtova ne zahteva velike površine, a pogodna je za najrazličitije prostore – od parcela između stambenih zgrada, preko terasa i ravnih krovova, pa sve do klasičnih bašti i voćnjaka.
Gredice mogu biti formirane direktno na zemlji, s okvirom ili bez njega. Njihova glavna prednost leži u racionalnom korišćenju prostora i resursa. Za razliku od tradicionalne obrade čitave površine bašte, ovde se obrađuju samo gredice, što omogućava uštedu vremena, vode i energije. Zalivanje se usmerava isključivo na delove gde rastu biljke, dok se slama, seno ili pokošena trava koriste za prekrivanje, čime se dodatno smanjuje isparavanje i štiti biljka.
Jedna od značajnih prednosti je i očuvanje prirodne strukture okolnog zemljišta koje se ne obrađuje, čime se podstiče zdrav ekosistem u mikrookruženju.
Kako napraviti gredicu?
Proces nije komplikovan. Na dno se najpre postavlja karton bez štampe ili pletena žica sitnih otvora – kao zaštita od krtica. Sledeći sloj čine granje i kora drveta, koji služe kao drenaža. Zatim sledi sloj biljnog materijala – lišće, trava, sitno cepkan karton bez štampe – a potom se dodaje sloj mešavine plodne zemlje, komposta i lišća. Na ovako pripremljenu podlogu sadi se rasad ili seje seme, a zatim sledi zalivanje.
Šta se sve može uzgajati?
Na gredicama se uspešno mogu gajiti začinske biljke poput peršuna, mirođije, celera, bosiljka, nane, origana i mnogih drugih. Povrće takođe buja u ovim uslovima – od luka i salate, do paradajza, krastavaca, tikvica, šargarepe, kelja, blitve i paprike. Čak ni voće nije izostavljeno – jagode, maline i ribizle uspešno rađaju i na ovako organizovanom prostoru.
Gredice nisu samo praktične – one su i odgovor na potrebe savremenog čoveka za zdravijom ishranom, kontaktom s prirodom i očuvanjem resursa. U vremenu kada se sve više priča o održivosti, gredice nude konkretno rešenje – pravo iz vaše bašte, terase ili krova.
