Zgrada gimnazije se nalazi na uglu Zelene ulice i Ulice Petra Drapšina. To je spratni objekat sa osnovom u obliku ćiriličnog slova „G“. Konkurs za izgradnju školske zgrade raspisan je 31. avgusta 1924. godine. Od osam prispelih, prihvaćena je ponuda arhitekte Josifa Gindera i zidarskih majstora Đoke Boškovića i Mite Bakića. Tokom gradnje, nadzor su vršili Jovan Sigmund iz Sombora i arhitekta Daka Popović iz Novog Sada. Prijem radova je obavljen 8. oktobra, a zgrada je osvećena 2. novembra 1925. godine.
Glavna fasada, orjentisana ka Ulici Borisa Kidriča, simetrično je koncipirana. U centralnom delu se nalazi široki rizalit, završen trougaonim zabatom u gornjem delu, iznad nivoa krovnog venca. U sredini prizemnog dela rizalita, nalazi se ispad sa uvučenim polukružno zasvedenim glavnim ulazom i po jednim uzanim prozorom sa obe strane. Oko ulaza je okvir u vidu friza sa biljnim prepletom. Fasadno platno ovog ispada je izvedeno od crvene klinker-opeke, a njegova gornja površina ima funkciju balkona. Na spratnom delu rizalita, u širini balkona, postavljena su dva prozora i balkonska vrata između njih. Ovi otvori su flankirani lizenama od pomenute crvene opeke, a iznad njih su polja sa floralnim ornamentom. Sa obe strane balkona je po jedna vertikala prozorskih otvora, a fasadno platno oko njih je izvedeno u rustici. Zabat je klasično malterisan sa volutama u uglovima.
Na krajevima glavne fasade se takođe nalaze rizaliti sa po tri vertikale prozorskih otvora, odvojenih trakama od klinker-opeke. Između prozora u prizemnoj i spratnoj zoni nalaze se polja sa geometrijskim ornamentom, a iznad prozora na spratu su floralni ornamenti. Fasada rizalita je izvedena u rustici, osim zabata koji su klasično malterisani. Ugaoni rizalit je naglašen kupolom opšivenom limom.
Površine između rizalita imaju po osam vertikala prozorskih otvora od koji oni na spratu imaju plitke okvire od malterske plastike. Horizontalna podela fasade je izvedena potprozorskim vencima i potkrovnim vencem sa nizom dekorativnih konzola. Fasadno platno u prizemlju je izvedeno kao imitacija kamenih kvadera u malteru, a na spratu je obloženo opekom.
Fasada ka Ulici Petra Drapšina je asimetrična, sa rizalitom na ugaonom delu. Ovde je ponovljen isti dekorativni koncept kao i na glavnoj fasadi, osim što se na rizalitu nalaze slepi prozori. Zgrada bečejske gimnazije izvedena je u duhu secesije. Kontrastom crvene klinker opeke i rustike, razbijena je monotonija velikih površina i naglašene vertikale na rizalitima i horizontalna podela ostalih površina. Skladnim proporcijama i diskretnom dekoracijom arhitekta je uspeo da ostvari značajno arhitektonsko delo i pored toga što je stilski anahrono za vreme u kome je sagrađeno.
Zgrada gimnazije „Todor Dukin“ zaštićena je kao spomenik kulture rešenjem 01-67/12-76 i kao deo prostorne kulturno-istorijske celine Staro jezgro Bečeja rešenjem br. 01-67/1 iz 1976. godine. Prostorna kulturno-istorijska celina je kategorisana kao kulturno dobro od velikog značaja.
