Dvadesetosmogodišnju Adrijanu Knežević talenat i ljubav prema košarci odveli su iz Bečeja. Dugogodišnju sportsku karijeru gradila je u nekoliko gradova Evrope, ali, sve je počelo u gradiću kraj Tise, pre 18 godina kada je prvi put stala na parket. U narednoj sezoni biće deo španskog kluba imena Girona, koji će nastupiti na državnom prvenstvu, ali će igrati i Evroligu. Radne obaveze i intenzivan tempo života leti zameni sa nekoliko dana boravka u Bečeju, gde je čeka porodica i prijatelji, kao i dragoceni trenuci odmora. U razgovoru za portal MojBečej.rs Kneževićeva je evocirala uspomene, ali je otkrila i planove za budućnost.
– Sa deset godina sam počela da treniram košarku. Velike zasluge za sve ono sto sam u košarci postigla ima Stojanka Došić, nekada poznata košarkašica, a poznata i kao trener. Ona me je naučila svemu, priseća se Adrijana Knežević.
U dugoj karijeri igrala je na svim pozicijama, ali je krilo ono što naziva svojom pozicijom, košarkaškim žargonom rečeno trojka.
– Moj prvi ugovor je bio u Beogradu, u klubu Beopetrol u kome sam stekla prvoligaško iskustvo i igračku zrelost. Počela sam u Bečeju u klubu Old gold, a posle Beograda odlazim u inostranstvo. Prva destinacija je bila Španija, grad Valensija. Sledi Salamanka, takođe u Španiji, pa sam prešla u Italiju, grad Faenca (Germano Zama), posle se vratila u Španiju na predivna ostrva. Jednu sezonu sam provela na Kanarskim ostrvima, drugu godinu na Majorci, a zatim prešla u hladnije krajeve, Poljsku, grad Gdinja, pa u Francusku, Tuluz. Sledi vraćanje u Španiju, prošle sezone, u Logrono, odnosno Kampus promote. Pored, naravno, košarkaškog iskustva koje je veliko u svim tim klubovima, svake godine se nešto novo nauči. Osim sporta ima tu i drugih stvari i segmenata u kojem se stiču iskustva, nova prijateljstva, upoznavanje raznih kultura drugih naroda, učenje stranih jezika, i naravno turističko obilaženje svih mesta i gradova, priča nam Kneževićeva.
Iako je kao mlada otišla iz Bečeja, kaže da joj to nije predstavljalo problem.
– Iskreno, nije mi bilo uopšte teško, ne zato sto nemam ovde familiju ili što ne postoji ljubav prema Srbiji, nego zato što sam bila u dobrim rukama, i zato što sam ja psihički bila spremna da odem. U tim godinama nisam ni razmišljala da idem u drugu državu, nego sam mislila samo o košarci i to me je vuklo napred. Naravno, ljudi iz naše zemlje ima svuda, tako sam od prve godine u inostranstvu imala zemljake oko sebe, okupiranost treningom i utakmicama. Nisam imala vremena da budem nostalgična. Svakako da dođu periodi kada ti fali porodica, prijatelji, srpski jelovnik, ali to na momente dođe i prođe, jer sam svakog trena svesna zašto sam tamo, jasna je ova košarkašica.
Pored svih obaveza, slobodno vreme koristi da uči, budući da se studira na Višoj trenerskoj školi u Subotici, ali i da se odmori, u društvu porodice i prijatelja, kadgod to može.
– Sezona traje od septembra do aprila, tako da imam pauzu za katolički Božić i posle celo leto. Ali, nije celo leto za odmor, nego je i za rad i treninge, navodi Adrijana Knežević.
Kako nam je za kraj otkrila, važno je imati planove i ciljeve u životu. Njeni, konkretno, odnose se na sport. Ukoliko se ukaže prilika da se vrati u Srbiju možemo je očekivati ovde, u Bečeju gde je odrasla.
– Bečej je oduvek bio sportski grad, tako da kao opcija uvek stoji, istakla je ona.
