Bečejka Alisa Bajić, nastavnica srpskog jezika kao nematernjeg u Osnovnoj školi „Zdravko Gložanski“, organizatorka je mnogobrojnih akcija čišćenja Tise i njenog priobalja.
Kako kaže za portal MojBečej.rs, ljubav prema prirodi gaji otkako zna za sebe, ali je zabrinjava to što je procenat Bečejaca koji imaju osvešćen stav o prirodi mali.
– Roditelji su me svakodnevno vodili u šetnje pored Tise, šumu, celodnevne boravke leti na tadašnjem Loštrandu. Ne mogu da zamislim dan da ne odem do Tise i njenog priobalja. Veoma sam vezana za ovaj najlepši deo našeg grada i zbog toga i toliko potenciram akcije na ovom području.
Svi stavovi, kako kaže, potiču iz kuće, odnosno od roditelja.
– Nije to neka velika nauka, roditelji predstavljaju model ponašanja svojoj deci. Mi smo oduvek bili veliki poštovaoci prirode, kaže Alisa dodajući da je ona, sledeći primer svojih roditelja, tako prenela svest o očuvanju prirode zajedno sa suprugom na ćerke Tijanu i Nađu.
– Svakodnevnica u detinjstvu bila mi je ispunjena šetnjom kroz park, igranju sa životinjama i insektima, plivanju u Tisi. Mama je, pored bajkovitih, ali i edukativnih priča o divnoći prirode i njenom značaju, delima pokazivala svoju ljubav, poštovanje i neraskidivu vezu čoveka sa prirodom. Ona me je podstakla na bivstovanje među drvećem i plivanju u rekama ali i ukazala na važnost osluškivanja i razumevanja potreba prirode, objašnjava nam Nađa Bajić.
Njena majka se trudi da kroz svoj posao utiče i na đake od prvog do osmog razreda i podstakne ih da više misle o prirodi.
– Moja školska deca, takođe nose iz svojih porodica određene stavove i navike i tu je šaroliko stanje. Povodom Dana planete Zemlje, pripremili smo i prikazali tematsku priredbu „Naš svet je eko svet“ kroz koju smo ukazali na probleme koje stvara upravo čovek svojim nesavesnim i neodgovornim postupcima kojima ugrožava i uništava prirodu. Takođe smo ukazali na načine kojima svako od nas svakodnevno može pomoći i svojim udelom doprineti očuvanju prirode.
Alisa je na Dan planete Zemlje koordinisala akciju „Zavrni rukave“ koju inače organizuje „Eko straža“, a kako kaže zabrinjavajuća je činjenica da samo mali procenat ljudi ima razvijenu svest o očuvanju prirode.
– Bečejci su veoma ponosni na ovu reku, svi je nešto vole, fotkaju i prosto se utrkuju u postavljanju slika na društvene mreže, ali kad treba nešto učiniti za nju, uzvratiti za sve što nam ona pruža, tu se uglavnom i završava priča, kaže naša sagovornica ističući da je vrlo razočarana zbog građana koji svesno i bahato bacaju smeće gde god stignu.
– Grad nam je „bogat“ smećem, a o divljim deponijama da ne govorim.
Ipak, Alisa je primetila da je uz pomoć društvenih mreža odziv mladih veći, jer se dobar broj njih odazvao pozivu u januaru, ali i prethodne godine u aprilu kada je Bečejsko udruženje mladih u saradnji sa Tehnološkim fakultetom Novi Sad, organizovalo akciju Tiddy(Up).
– Drago mi je da se krenulo, odnekud se mora krenuti. Skoro su me svojom akcijom veoma obradovali i učenici Gimnazije koji su očistili vidikovac na Tisi, kao i srednjoškolci koji su nam se priključili u akciji „Zavrni rukave“ za Dan planete Zemlje, priča ona naglašavajući da rešenje nije samo u ovim akcijama.
– Rešenje ovog ekološkog problema, naravno nije samo u čišćenju, to bi bio začarani krug u kojem jedni prljaju, a drugi čiste. Mora se zaista puno raditi na podizanju ekološke svesti naših ljudi, zaključuje naša sagovornica.
Najveća opasnost našoj planeti je verovanje da će je neko drugi spasiti. – Robert Sven.
J. F.
