Ženski rukometni klub Cepelin iz Bečeja je prvu takmičarsku sezonu završio na sedmom mestu u Sremsko – Bačkoj ligi. Za kapitenku kluba Anu Kosovac to je daleko ispod očekivanog, ali i realnog. Sa dvadesepetogodišnjom rukometašicom popričali smo o položaju ženskog sporta, o aktivnostima kluba Cepelin, ali i o daljim planovima.
– Što se tiče uslova u kojim klub funkcioniše, moram napomenuti da smo imali podršku lokalne samouprave, ali kao i u ostalim klubovima, tako i nama nisu bila dovoljna finansijska sredstva koja su nam odobrena budžetom. Na našu sreću, imale smo podršku „Bečejprevoza“ koji nas je vozio na utakmice, tako da o troškovima prevoza nismo mnogo razmišljali. Nažalost, tokom zimskog dela priprema imale smo treninge tri puta nedeljno, i to u terminima koji mnogim devojkama nisu odgovarali zbog školskih, poslepodnevnih, smena. To je problem svih klubova u našem gradu jer deca koja žele da treniraju ne mogu da stignu na trening, priča Kosovac. Među igračicama vlada odlična atmosfera, ističe kapitenka, a najmlađa rukometašica ima samo devet godina, dok najstarija 41.
– Razlog za super atmosferu bez obzira na razliku u godinama leži u prevelikoj strasti prema rukometu i želji da naš grad i dalje ima predstavnika u rukometu, iskrena je ona. Briga pak ima, i to zbog finansija.
– Novčana situacija u klubu nije na zavidnom nivou. Opština nam pomaže, ali bi nam dobro došla i pomoć sponzora. Klub ne traži samo novac, sećam se kada sam ja počela da treniram, posle dobro odigrane utakmice, ceo klub je išao na picu u „Kentaki“. Svesna sam da su svi u teškoj situaciji, ali eto, po sok svakoj od nas i vreme provedeno zajedno bi nama mnogo značili, navodi rukometašica. Master ekonomistkinja teško uspeva da usaglasi sportske i poslovne obaveze.
– Konačno sam našla posao u struci i veoma sam srećna zbog toga, ali pošto ne radim u Bečeju još uvek ne znam kako ću uspeti da postignem sve. Rukomet, kao i svaki sport, zahteva od igrača da je u stalnom treningu, inače dolazi do povreda. Baš zbog povrede nisam bila uz moje saigračice i klub i to na poslednje tri prvenstvene utakmice, ispričala nam je naša sagovornica. Planova za naredni period ima dosta.
– Što se tiče planova za naredni period, mislim da je želja svih nas da u ovim teškim vremenima uspemo da sačuvamo rukomet u našem gradu. Zbog toga ja pozivam sve male i velike ljude da dođu i da treniraju, da na bilo koji način pomognu jer uspeh u sportu je najlepša reklama za nas grad, kazala je Ana Kosovac. Ova mlada žena nije sedela skrštenih ruku, a za svoj klub uspela je da napiše projekat i da aplicira kod Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Na radost svih, bilo je uspešno.
– Tokom mog angažmana u Bečejskom udruženju mladih (BUM) naučila sam da pišem projekte i nisam se libila da konkurišem kod resornog sekretarijata. Projektom „Lopta je u ženskim rukama“, na konkursu Afirmacija ženskog sporta tražili smo novac neophodan za treninge i rad: lopte, dresove, čarape i patike. Naravno, odobren iznos nije dovoljan da pokrije sve i za sad još uvek čekamo odluku uprave kluba šta ćemo kupiti, objasnila je Kosovac. Ljubav prema rukometu ovoj mladoj Bečejski omogućio je da spoji lepo i korisno, i da se razvija na svakom planu. Pričala nam je i o svojim počecima, ali i o budućnosti.
-O rukometu nisam znala mnogo, ali me je moj tata, osoba koja mene poznaje, poslao na jedan trening. To je bilo pre 15 godina. Od tada moje ljubav prema rukometu i želja za pobedom samo rastu. Upravo zato, nadam se da ću još najmanje pet godina biti igračica, da će ljudi zaduženi za sport omogućiti meni i ostalim devojkama da još dugo godina rukometna lopta trese mrežu u Sportskom centru „Đorđe Predin Badža“. Što se tiče ostanka u rukometu posle igračke karijere, vecć sam se polako obezbedila i na tom terenu. Naime, na nagovor saigračice Olje Blažić, nas dve smo prošle godine položile test za sudije i već imamo iza sebe više i ženskih i muških prvenstvenih utakmica. Pohvaljene smo od svakog kontrolora koji je bio na našim utakmicama, to nam mnogo znači. U julu idemo na Kamp za sudije, koji će nam pomoći da napredujemo dalje kao sudijski par. Zahvaljujući rukometnim radnicima i sudijama iz Vrbasa, opština Bečej je dobila prvi ženski sudijski par. Nama su sada neophodna sredstva za finansiranje sudijskog kampa, pa želim da zamolim sve koji mogu da nam pomognu, jasna je Ana Kosovac.
