Studija „Grad Bečej“, koji je 1939. godine u „Glasniku istoriskog društva“ objavio letopisac Rudolf Šmit, prema izvorima Ratnog arhiva u Beču, pa i nacrt tvrđave, koji je pre rušenja izradio inžinjerijski kapetan Johan Kristijan de Kolet, bila je polazna osnova za proučavanje tvrđave na Tisi kod Novog Bečaja, čije je rušenje, po odluci Karlovačkog mira iz 1699. godine, konačno završeno 5. maja 1701. godine.
Osam decenija kasnije, lokalitet „Stari grad“ opet je postao interesantan za arheologe.
Inicijativu za novo istraživanje pokrenuo je Gradski muzej u Bečeju, ali u partnerstvo sa Narodnim muzejom u Zrenjaninu, nadležnog za atar Novi Bečej, i beogradskim Muzejom nauke i tehnike, jedinog u Srbiji koji ima odsek za saobraćaj na vodi i bavi se proučavanjem podvodne kulturne baštine.
-Cilj nam je, s obzirom da nemamo legitimitet nad lokalitetom na levoj obali Tise, da kao jedina muzejska ustanova na prostoru dva Bečeja uspostavimo istorijski kontinuitet, rekao nam je prilikom uvoda u čitavu priču kustos arheolog Gradskom muzeja Bečej Raško Ramadanski. Jer, oba Bečeja, Novi i Stari, nastaju mnogo kasnije kao konglomerat više seoskih naselja. Jedini istorijski grad, koji spaja dva Bečeja, je trvrđava na Tisi. Pored stručnjaka iz pomenutih muzejskih ustanova, angažovali smo u vidu tehničke podrške spasilački tim „Tisa“ iz Sente, pod čijom je jurisdikcijom donji tok „panonske princeze“, ali nismo dobili dozvolu Lučke kapetanije u Senti za ronjenje na plovnom putu, pa smo za početak obavili neinvazivno ispitivanje sonarom rečnog korita kod lokaliteta „Stari grad“ radi podvodnog fotografisanja.
Pre desetak godina Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture započeo je zaštitno arheološko istraživanje lokaliteta da bi utvrđenje dobilo zaštićeni status. Lokalitet je proglašen ugroženim, ali se dalje nije radilo na tome da se minorni ostaci fortifikacije spasu od devastiranja. Ovog puta je arheološka ekipa, kad je već imala na raspolaganju i ronioce, htela preliminarnim ispitivanjem da otvori priču za buduća konkretna zaštitna istraživanja na kopnu i podvodna u miljevitoj reci, ali i da demistifikuje priče o brodolomima između dva Bečeja.
-Ovo je prvi korak u ispitivanju terena i sada sledi pravljenje zajedničkog ozbiljnog projekta na osnovu kog ćemo tražiti finansijska sredstva za istraživanje lokaliteta „Stari grad“. Učestvovala sam u sličnim uspešnim poduhvatima na Dunavu i Savi, poput onog oko ostataka Trajanovog mosta na Dunavu, za koji je država stvarno ozbiljno zalegla, uključila se u razgovor arheolog Muzeja nauke i tehnike Gordana Karović, koja je već četiri decenije ronilac i trenutno se bavi istorijom plovidbe, koja je drugim rečima podvodna arheologija. Osim tvrđave, privukla me je i priča o brodolomima između dva Bečeja. U arhivskim spisima je zabeleženo da je brod „Stari Bečej“ 1931. stradao u nevremenu i izvađen iz vode, ali ne „Banat“, potopljen 1937. godine.
Naime, lađa „Princeza Jelena“, koja je saobraćala na relaciji Beograd – Senta i obrnuto, bukvalno je presekla mali remorker „Banat“ i olupina je na dnu reke, ali se ne zna tačna lokacija. Projektom istraživanja lokaliteta „Stari grad“ namerava se i pronalaženje ostataka olupine „Banata“.
-Nemamo svoj sonar, što nam otežava posao, pa ga moramo pozamljivati. Želja nam je da nabavimo sopstveni sonar i unapredimo rad. Imali smo razna podvodna istraživanja ovog dela Potisja i s potrebnim iskustvom smo prihvatili novi izazov, veli ronilac zadužen za bezbednost tima pod vodom Senćanin Nandor Baranji.
Njegov kolega Kristijan Adžić iz Novog Kneževca, specijalista za podvodnu fotografiju, ističe koliko je teško snimati u mutnoj Tisi, ali je zato zadovoljstvo veće kad se posao obavi.
-Da bi se stiglo do cilja, treba „slikati, slikati i slikati“, pa iz tih snimaka izvući upotebljivo, ubeđen je Adžić. Džaba mnogo truda i strpljenja, ako se ne računa na niz nepredviđenih faktora. Dakle, da je vedro nebo i sunčan dan, Tisa se „uspori“ i mulj, koliko je to moguće, slegne. Bez velikog entuzijazma i optimizma ne vredi ni počinjati.
Novobečejski atar muzeološki pokriva Narodni muzej u Zrenjaninu, ali u poslednje vreme druge institucije imaju upliv, poput Pokrajinskog zavoda zaštitu spomenika na lokalitetu „Arača“ ili Muzeja Vojvodine u partnerstvu sa stručnom ekipom iz Nemačke na lokalitetu „Borđoš“. Zahvaljujući korektnoj saradnji sa bečejskim Gradskim muzejom, zrenjaninski će, posle davnog istraživanja na lokalitetu „Matejski brod“, opet raditi u Novom Bečeju.
-Lokalitet „Stari grad“ je vrlo zanimljiv za nas u Zrenjaninu, čija je tvrđava iz istog perioda nepovratno izgubljena gradnjom stambenih objekata i saobraćajnica, objašnjava arheolog zrenjaninskog muzeja Aleksandar Šalamon. Ostali su samo letopisi. Ovde, ipak, ima nekih materijalnih dokaza i možemo doći do novih podataka i, možda, ustanoviti obim utvrđanja, a onda da povučemo analogije između dva centra srednjeg Banata. U eventualni budući projekt valja uključiti i istoričare, pre svega Novobečejca prof. dr Aleksandra Kasaša, koji je već pisao o tom lokalitetu.
Njegov kolega i sugrađanin iz Zavoda za zaštitu spomenika Dejan Žigić pohvalio je Novobečejce, jer mnogo rade na promociji kulturne baštine svoje sredine, od Žitnog magazina, Kotarke i Muzeja „Žeravica“ u Novom Miloševu, preko manastira Arače do Borđoša.
-Poslednja dva lokaliteta su, uslovno rečeno, „obična“, dok je „Stari grad“ neobična arheologija i iz tog aspekta je vrlo atraktivan, naglašava Dejan Žigić.
A lokalitet može biti zaosta atraktivan, jer je od pre tri godine Tisa opet međunarodno plovna reka.
-Za naše prilike to nije baš čest slučaj, jer arheologija nije mimo sveta i svako vuče na svoju stranu, već školski primer kolegijalne saradnje. Mi smo pokrenuli incijativu, pozvali kolege iz Zrenjanina i Beograda, pa i spasilački tim. Tek kad je sve pravno pokriveno, mogli smo krenuti. Solarom smo snimili podvodni deo tvrđave, isprobali različite tehnike fotografije i dosad utvrdili ne sasvim jasne gabarite utvrđenja. Sve je to bitno. Imamo metodološki i kadrovski nukleus, sad valja razraditi zajedničku strategiju i s arheološke strane razrešiti priču o ostacima novobečejske tvrđave, zaključuje inicijator čitavog poduhvata arheolog Raško Ramadanski.
Pošto je gost bio Gligor Daković iz Zrenjanina, trenutno doktorand i asistent na Katedri za arheologiju u Pitsburgu, za zaboravljenu fortifikaciju će saznati i Amerika, jer će priča preći Atlantik i studentima će moći da prenese novo iskustvo iz svoje zemlje.
