„Autogolovi“ doprinose nezadovoljstvu korisnika

Zimski period je oduvek bio i ostao muka za „kontinentalce“, jer treba izdvojiti značajan deo porodičnog budžeta za grejanje.

A kad je tako, onda se uvek postavlja pitanje koji način grejanja je najekonomičniji. Tek tada nastaje dilema. Mnogo faktora utiče na to i može se uporediti sa starom narodnom pitalicom „šta je starije, koka ili jaje?“.

Bečejci su, kao i drugi Vojvođani, probali razne izvore energije. Imajući u vidu mnoge prednosti, smatralo se privilegijom ko je putem daljinskog grejanje zagrevao svoj stambeni prostor. Verovatno bi tako bilo i nadalje da Bečejci nisu napravili, najbleže rečeno, čudan potez. Umesto da ulaže u proširenje sopstvenog sistema daljinskog grejanja, JP Toplana je 2003. godine ulagala u paralelan sistem tako što je sa 49 procenata bila osnivač d.o.o. „Gas Bečej“ za distribuciju prirodnog gasa. U prvo vreme je važio „džentlmenski sporazum“ da se mreža prirodnog gasa postavlja izvan zone toplifikacije u užem centru grada sa oko 2.600 stambenih jedinica, ali vremenom se gasovodna mreža i tu „ugnezdila“. Bio je to pravi „autogol“ Bečejaca kada je u pitanju daljinsko grejanje. „Gas Bečej“ ima oko 1.000 korisnika u Bečeju, koliko i Toplana, a da je bilo pameti, bar, polovina bi se uključila na sistem daljinskog grejanja putem Toplane i sve bi postalo ekonomičnije.

Novi „topli autogol“ Bečejci su postigli pre nekoliko godina, kad su u stanovima 30 stambenih objekata postavljeni delitelji na grejnim telima. U vreme kampanje uvođenja delitelja, koju su isfinansirali sami korisnici, rečeno im je da će na taj način moći da kontrolišu potrošnju kilovat časa isporučene toplotne energije. I bilo je tako prve dve godine, dok nije počeo da se primenjuje novi način obračuna isporučene toplotne energije.

-Sve je pokriveno opštinskom odlukom. Ništa nismo na svoju ruku radili, ovim rečima pojašnjava novonastalu situaciju direktor JP Toplana u Bečeju Dejan Vuković.

Međutim, valja znati i to da su odbornici glasali za predlog koji je iz samog preduzeća stigao. Ako je i bilo neke primedbe, glasačka mašina je sve lako pretvorilo u opštinsku odluku.

Račun sadrži podatke o energiji koja je predata objektu i sastoji se od takozvanog fiksnog i varijabilnog dela. Zbir ova dva dela čini ukupnu energiju predatu objektu. Od ove godine, opet, opštinskom odlukom, u mesecima oktobar, novembar, mart i april fiksni i varijabilni deo su po 50 procenata, a u decembru, januaru i februaru fiksni deo je 30, a varijabilni 70 odsto od ukupno isporučene energije.

-Fiksni deo (30 ili 50 procenata od ukupno isporučene energije) se deli na sve kupce u zgradi srazmerno površini njihovih stanova. Za varijabilni deo postoje delitelji i mora se znati da oni nisu merači, već vrše registrovanje određene veličine koja je bezdimenzionalna, a vezana je za temperaturu grejnog tela i temperaturu prostora u stanu. Varijabilni deo je zbir jedinica na deliteljima svih grejnih tela u stanu i tako se dobije procenat učešća stana u ukupno isporučenoj toplotnoj energiji. Koeficijent se dobija tako što se ukupna energija, onih 50 ili 70 procenata, podeli sa ukupnim brojem jedinica i dobija se vrednost jedinice koja nigde nije ista, jer su različite potrošnje, daje bliže pojašnjenje tehnički rukovodilac Toplane Milenko Munćan.

Onda nastaju pravi problemi. Kako objasniti korisnicima bečejske Toplane da toplotnu energiju iz iste podstanice, primera radi u naselju Mali rit, svaki objekat plaća po drugoj ceni!? A ta razlika nije mala. U jednoj od tri Zelene kule, konkretno S-3, vrednost jedinice je 0,85, a samo stotinak metara udaljenim kulama u ulici Stevana Doronjskog broj 37 vrednost jedinice je 3,3, u zgradi na broju 35 je 1,9, a stanarima zgrade broja 33 obračunava se vrednost jedinice 1,07. Do prvopomenute kule je pre par godina izvršena rekonstrukcija sekundarnog vrelovoda, a poslednjepomenuta zgrada je pred ovogodišnju grejnu sezonu podstanicu izmestila u svoju zgradu. Šta to znači? Znači da preostale dve zgrade plaćaju enormno visoke račune zbog gubitka energije, prvo u samoj podstanici, a onda duž sekundarnog toplovoda od podstanice do same zgrade.

U Toplani su se ogradili od tih troškova i njihova je energija do podstanice, a sve ostalo ide na teret korisnika u zgradama!? Svesno su najveći deo gubitaka prebacili na korisnike. To moraju da znaju odbornici, koji olako dižu ruke u znak prihvatanja predloga Toplane. To bi morao da zna i osnivač Skupština opštine Bečej. Jer, sekundarne toplovode nisu gradili stanari, a u kakvom su stanju najbolje se videlo minulih dana. Na temperaturi od minus 15 stepeni, duž sekundarnih toplovoda ne da zemlja nije smrzla, nego je trasom „živo blato“ u koje korisnici upadaju prilikom dobijanja računa.

Uzaludne su namere Toplane da promeni energent i umesto gasa to bude biomasa ili geotermalna voda, kada su sekundarni vodovi u naselju Mali rit, a slična je situacija i u drugim naseljima, toliko dotrajali da korisnicima gomilaju samo dugove i sve veći broj njih prelazi na neki drigi izvor grejanja, a smanjena potrošnja samo uvećava ukupne račune.