Predstava „Ima jedna zemlja“ biće odigrana u sredu 6. novembra u prostoru Mesne zajednice u Bačkom Petrovom Selu, a izložba fotografija „Realni snovi“ biće otvorena u petak 8. novembra u ogranku Narodne biblioteke Bečej u Bačkom Gradištu.
Oba kulturna događaja deo su projekta „Ka unapređenju položaja seoskih žena u opštini Bečej“, a ulaz je besplatan.
Ljubitelji pozorišta u Bačkom Petrovom Selu moći će u sredu od 18 sati da pogledaju monodramu po knjizi Bojana Ljubenovića, u izvođenju Jovice Jašina, prvaka Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina.
Nakon izložbe u Galeriji „Krug“ u Gradskom pozorištu Bečej krajem septembra, pa u rodnom Drljanu pre nekoliko dana, Daliborka Popov predstaviće se svojim fotografijama i meštanima Bačkog Gradišta, u petak u 18 sati.
Izložbu i predstavu priređuje Gradsko pozorište Bečej kao aktivnost u okviru projekta „Ka unapređenju položaja seoskih žena u opštini Bečej“ koji opština Bečej sprovodi uz podršku Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije i Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Women, a uz finasijsku pomoć Evropske unije.
O predstavi:
„Ima jedna zemlja“ je monodrama.
Glavni junak ove predstave je Ljubenovićev izmišljeni stranac, koji hirurškom preciznošću, na duhovit i lucidan način, secira srpsku stvarnost, ukazujući publici na ovdašnje paradokse, anomalije, mane i vrline. Duhovit je na momente a satiričan čitavo vreme i obrnuto, pa se publici čini da se umesto u pozorištu nalazi pred velikim ogledalom u kome neprestano vidi sebe. Gledaocu će se taj odraz ponekad svideti, a ponekad ne, ali će na kraju ipak morati da prizna da je to on, ma koliko mu to teško palo. „Ima jedna zemlja“ je duhovita i opora, uzima se kao gorki lek, ali garantuje da će posle nje svakome ko je pogledao biti bolje.
Glumac Jovica Jašin rođen je 1949. godine u Zrenjaninu. Završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Član je pozorišnih kuća Kikinda, Tuzla i Zrenjanin. U pozorištu je odigrao oko devedeset uloga. Igrao na filmu i TV serijama u produkciji RTV Sarajevo i Beograd. Značajna su mu ostvarenja u predstavama po tekstovima Nušića, Krleže, Brešana, Sterije, Hristića, Šekspira, Selimovića, Kovačevića, Stefanovskog, Šajtinca…
U sopstvenoj produkciji realizovao je monodrame „Paorska groznica“, po tekstu Radivoja Šajtinca i „Franše D’ Epere na Južnom bulevaru“, Aleksandra Popovića sa kojima je postigao značajne uspehe na domaćim i festivalima u okruženju.
O izložbi (Zoran Subotički)
Preovlađujući motivi ravnice na fotografijama Daliborke Popov (Drljan, 1983) nisu sami sebi cilj i svrha, da bi se, kao što to često biva do trivijalnosti, dočarala „lepota naše Vojvodine“. Oni su samo podsticaj da se fotografijom izrazi poetika unutrašnjeg doživljaja tog prostora – istovremeno čudesnog i tajanstvenog i banalnog, svakodnevnog. Crno – bela fotografija, nesumnjivo, najbolje može da dočara tu mešavinu i otuda je opredeljenje autorke da pred javnost, u formi izložbe, izađe upravo sa takvim fotografijama u potpunosti opravdana.
Nema nikakve sumnje da fotografije Daliborke Popov odišu ljubavlju prema pejsažima ravnice, ali ih znalački transponuje u jednu vrstu utopijskog prostora, nestajućeg, u neku vrstu svoje lične „panonske Atlantide“ čije ostatke ona fotografijom „beleži“ i čuva od zaborava. Njeni koreni, ona sama, njen život, sastavni su deo te utopije, nekadašnje „Vojvodine, kao obećane zemlje“, a sadašnjeg gotovo praznog prostora, carstva samoće, napuštenosti, dotrajalosti, pohabanosti kojeg živim čini tek poneko usamljeno drvo ili cvet…
Retkost je da neko sa prvom izložbom pred javnost izađe sa tako promišljenom i zaokruženom poetikom. Umetničkom i ljudskom.
Daliborka Popov je ćerka uglednih zemljoradnika, ljudi vezanih za zemlju, za seoce nadomak Bečeja koja se i sama odlučila da živi u tom znojem natopljenom kulturnom arealu u čijem središtu je – njena ćerka Zorana. I posvećenost fotografiji, kao jezika komunikacije sa samom sobom i svetom oko sebe.
Projekat „Iz ugla građana“ sufinansira opština Bečej
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
