Od „kuće na dobrom glasu“ ostalo samo ruglo | Foto: Vlastimir Jankov
Od „kuće na dobrom glasu“ ostalo samo ruglo | Foto: Vlastimir Jankov

Ni najmanje selo novobečejske opštine, Bočar, nije zaobišla sudbina ostalih po Banatu: u svakom od petnaestak šorova dosta je praznih kuća, pa su dokoni izračunali da bi, bez velikog troška, tu moglo da se udomi bar stotinak porodica.

Međutim, šta s „pedigriranom“, odavno oronulom zgradom u centru, na nekad prostranom imanju porodice Ognjanović? Sofronije i Filip,  najstariji od devetoro  braća iz Galičnika, kupili su od veleposednika iz Vajske dr Aurela Pajža imanje u Bočaru, nastavili da gaje ovace, prave delikatesni sir i izgradili oko 1925. godine mlekaru za primer.

Razvili su proizvodnju, pogotovo kačkavalja, po receptu iz zavičajne zapadne Makedonije, aktivirali stare poslovne veze i za robu sa zaštitnim znakom „Mlekara Ognjanović“ brzo zainteresovali trgovce iz inostranstva. Bočarski sir, znalci su tvrdili da nimalo ne zaostaje za proslavjenim somborskim, našao se na trpezama Amerike, Grčke, Egipta, Engleske, Nemačke, Turske… I tako dok nije sve otimano za vojsku Trećeg rajha.

Posle rata je Mlekara postala državno vlasništvo, a Krsta, najmađi od braće Ognjanović, vodio je do 1958. godine brigu da kvalitet drži „brend“. Kad se odselio u Beograd, radilo se sve manje i 1975. godine ugasilo se preduzeće.

Posle pet godina, tu se uselila kafana „Zelengora“, gde je celo selo zalazilo, a pred kraj milenijuma ispijena je poslednja čaša i flaša. Otad zvrji prazna, prvo je nestao inventar, potom vrata i prozori, pa se krenulo sa skidanjem crepa… Ostalo samo ruglo nadomak fudbalskog terena u lepo uređenom sportskom centru Bočara.

Samo se poneko, istina retko, seti da bi bilo dobro nekad „kuću na dobrom glasu“ adaptirati za Sportski dom s bircuzom, koji bi izdržavao fudbalere, rukometaše, košarkaše i šahiste.

To bi, sigurno, obradovala i Ognjanoviće, jer su Sofronijevi sinovi, Aleksandar i Dragiša, a nešto kasnije Krstini naslednici, Dragomir, Toma i Branislava, bili vrsni sportisti, ali i muzičari.

2 KOMENTARA

  1. Evo da se javi i potomak Ognjanovića i da prozbori koju. Brankica, najmladja Krstina kćer je bila sportista. Sad je u zasluženoj penziji, a predavala je fizičko vaspitanje u jednoj beogradskoj gimnaziji. Toma, srednji sin bio je javni tužilaca u Kladovu i sada je takođe u penziji. Najstariji sin Dragomir, moj otac je cenjeni arhutekta u penziji. Svira pomalo gitaru a svoju decu Ivanu i moju malenkost usmerio je ja muzici. Sa žaljenjem mogu da se setim priča mog oca i drugih članova porodice o životnoj priči Ognjanivića i čuvene firme i mlekare. Ako vas nešto interesuje moji podaci su poznati redakciji. Nemanja.

  2. Interesuju me neke pojedinosti vezane za istoriju porodice Ognjanović. Zamolio bih da me povežete sa Nemanjom koji bi mogao da mi pomogne u mom istraživanju.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име