Bečej i Aljaska nemaju ništa slično… Neke, možda, ovaj mali grad i ta velika američka država podsećaju na pesmu bečejske grupe Eva Braun, ali ni tu pravu komparaciju nismo napravili. Međutim, prijatelje Nađe Subakov Aljaska podseća na kilometre i kilometre koji ih, pola godine, odvajaju od nje.
Nađa Subakov, studentkinja iz Bečeja, ovo leto provodi van Srbije, kao i mnogi studenti iz naše zemlje, preko Work and Travel agencije. Work and Travel omogućava mladima da tokom redovnog studiranja proputuju svetom i Sjedinjenim Američkim Državama, usavrše engleski jezik, upoznaju američku kulturu, steknu iskustvo i pri tome nešto i zarade, preko radnih programa. Dosadašnja iskustva i utiske Nađa je podelila sa nama.
– Kakva je priprema za odlazak mladih iz Srbije preko Work and travel programa? Šta su uslovi? Koliko je novca potrebno za odlazak?
Work and Travel program pruža mladima mogućnost da tokom osnovnih i master studija posete SAD, iskuse nešto potpuno drugačije, razbiju poneke predrasude, a na kraju i da zarade nešto novca. Potrebno je da si redovan student, od kojeg se može očekivati da će izmiriti svoje obaveze u roku, i da će se po završetku programa vratiti u Srbiju. Cena programa zavisi od agencije, ali sve ukupno, sa džeparcem i avio kartom, ne prelazi 3.000 dolara.
– Šta studiraš u Srbiji? Koliko se tamošnji sistem obrazovanja razlikuje od ovog našeg?
Studiram Pravni Fakultet u Beogradu i za sada nisam upoznata sa američkim sistemom školovanja.
Kakve si ponude za posao imala i šta si odabrala? Planiraš li da menjaš posao?
Studentima se ovde daje prilika da sami odaberu destinaciju, potom se organizuje sajam zapošljavanja, gde predstavnici poslodavaca obavljaju intervjue sa budućim zaposlenima, prema redu prijave na WT program. Svaki poslodavac ima na raspolaganju nekoliko pozicija i određeni broj raspoloživih radnih mesta. Kada sam ja išla na intervju, kompanija Holland America Princess je nudila pozicije kao sto su laundry, dishwasher, room attendant (pranje veša, sudova, održavanje soba, prim. nov.) studentima koji se prvi put prijavljuju na program. Malo bolje pozicije su rezervisane za one koji se vraćaju drugi ili treći put. Oni imaju prilike da rade kao konobari ili hostese, što su uglavnom pozicije sa bakšišom. Ja sam prihvatila poziciju room attendant-a i za sada ne planiram da menjam jer procedura može biti komplikovana.
– Šta ćeš još videti tokom slobodnog vremena u Americi?
Za sada smo obišli Ankoredž, najveći grad Aljaske. Po završetku programa svakako idemo u Njujork, a tokom boravka u SAD ćemo izabrati još neke destinacije.
– Koliko dugo ostaješ i koliko si već tamo?
Program traje od 22.maja do 22. septembra, nakon čega gubite pravo da radite, ali počinje da teče tzv. grejs period od 30 dana, unutar kojeg možete legalno da putujete i boravite u SAD.
– Sa kim si tamo i koliko mladih iz Srbije ima na Aljasci ovog leta?
Na Aljasku sam došla sa dve drugarice i drugom, koji mi je sada i cimer. Studenti koji su ovde drugi ili treći put, kažu da Srba ima manje nego proteklih godina. Najviše ima Bugara i Jamajčana, koji dolaze preko istih ili sličnih programa.
– Kakvi su tvoji utisci o toj zemlji, po pitanju kulture, prirode, ljudi?
Prva stvar na koju te „upozore“ kada dođes na Aljasku je da da Aljaska nije kao ostatak Amerike. Ona je država za sebe – ljudi, klima, stil života, priroda, sve je drugačije.
Autobus iz filma „Into The Wild“, reditelja Šona Pena
– Da li možeš sa nama da podeliš neku priču, ili impresiju, koja pokazuje koliko se naša zemlja razlikuje od te zemlje, ako se uopšte razlikuje?
Razlike izmedju Srbije i Aljaske svakako postoje, najpre u životnom standardu, razvijenosti infrastrukture i tradiciji življenja. Uprkos svemu, Amerikanci su veoma prijatni prema nama, iako većina njih i ne zna gde je Srbija. Voljni su da pomognu i odgovore na svako pitanje. Prva stvar koju primetite kad dođete u SAD je da su svi stalno nasmejani. Do sada nisam imala nijedno neprijatno iskustvo.
– Gde boraviš? U kom gradu tačno?
Trenutno sam u centralnoj Aljasci, u Denali Nacionalnom parku, koji se nalazi svega dva sata od Fairbanksa, drugog po veličini grada. Ovo je veoma malo mesto, sa svega dvesta stanovnika, ali sa dosta turista, sa svih strana sveta, najviše iz Indije, Kine i Švajcarske, koji dolaze na svega nekoliko dana, da obiđu Nacionalni park, iskoriste priliku za rafting na Nenana River-u, ili prosto uživaju u prirodi.
– Kakva je hrana? A noćni provod, kulturna ponuda, generalno sadržaji za mlade – kako bi ih ti ocenila?
Iako je Aljaska poznata po jeftinom lososu, hrana je ista kao i u ostatku Amerike. Čak i u nacionalnom parku imate lance brze hrane. Amerikanci jednostavno ne mogu bez toga. Što se tiče kulturne ponude, ovde je i nema mnogo jer je primat stavljen na uživanje u prirodnim lepotama. Prosečan turista u Denaliju ima oko 60 godina, tako da je jedini vid relaksacije, za nas mlade, obilazak (čak!) tri bara. Sredom i subotom se organizuju takozvane J-1 večeri *(svi WT studenti iz Evrope imaju J-1 status vize) gde se svi okupljaju.
– Da li si nostalgična?
Na celo ovo putovanje gledam kao na jedan eksperiment, i jedno veliko iskustvo koje će se tek isplatiti. Imate priliku da steknete mnogo prijatelja i uspostavite dobre kontakte ako ikad poželite opet da dođete, pa čak i kao turista. Naravno da mi nedostaju moji najbliži, ali još uvek mi je sve novo i zanimljivo, pa se dobro nosim sa tim.
– Da li tamo ima prosperiteta za mlade, odnosno tvoje vršnjake, po pitanju posla?
Što se tiče ovog poslednjeg pitanja, mislim da je odgovor sadržan u prethodnih 11, a ako te baš zanima, nema ovde prosperiteta ni za šta, jer je ceo park u rukama trojice ljudi.
Kristian Poljak, polaznik obuke „Pokreni mehanizam“
