Voćarstvo u opštini je na začetku, površine se povećavaju značajno, ali to je daleko od iskorišćenja potencijala koji plodna obala Tise obezbeđuje.
– U opštini Bečej imao proizvođača jagoda, u Mileševu postoji gazdinstvo gde se gaje najsavremenije sorte jabuka na četiri hektara zasada, a to je dobar primer kako može da se radi, kaže diplomirani inženjer poljoprivrede Slobodan Pavlović. Naročito veliki potencijal je u potiskom delu opštine. Tu je takozvana aluvijalna zemlja, kvalitetna, idealna za voćarstvo. – Voleo bih da vidim da je ceo taj pojas pod voćnjacima i povrtnjacima, ljudi u Bečeju bi tada sigurno imali posla. Naš glavni problem je što se ništa ne radi planski što se tiče voćarstva i povrtarstva tiče. Nema količina da bi se mogao napraviti otkupni centar. Tu vidim lokalnu samoupravu kao nekog ko bi mogao da napravi mikroreonizaciju u opštini Bečej. Treba reći i da prema jedini površine voćarstvo i povrtarstvo donose veću zaradu od ratarstva, kaže Slobodan Pavlović. Pored toga, kako kaže, problem je i slaba edukovanost proizvođača u povrtarstvu i voćarstvu, neobaveštenost u vezi sa radova u voćnjacima, tretiranjem. To su, kako ističe, crvene tačke bečejskog povrtarstva i voćarstva.
– U Bečeju, primera radi, ne postoji aktivno udruženje voćara. Mi možemo proizvoditi, i to uspešno, sve od ranih sorti voća, konkretno jabuke. U Italiji, gde sam imao priliku da radim, obojene sorte jabuka gaje se u planinskim predelima, jer lakše dobiju „boju“, dok se neobojene gaje u niziji. Isto je tako i za grožđe. Vinske sorte se gaje u planinskim da bi nakupile više šećera, a stone sorte se gaje i u ravničarskim. Ipak, moja je preporuka da se ljudi kod bas bave voćem, a ne toliko grožđem , najpre jer kod nas mnogo ranije stiže voće nego u južnijim delovima Srbije, a u tom smisli bi proizvođači mogli da imaju dobiti. Neke sorte jabuka sazrevaju od sedam do deset dana pre nego u južnijem delu zemlju. To bi trebalo iskoristiti, jasan je Pavlović. Ali, kako navodi, voćnjake ne bi trebalo podizati na crnicama i sličnim tipovima, zemlji koja je idealna za ratarske kulture.
– Voće ne traži toliko kvalitetno zemljište, već pesak, i tu može fino da uspeva. Potez Bečej Bačko Petrovo Selo i Bečej Bačko Gradište idealan je za to. Biserno ostrvo je posebna, izdvojena mikroklima, tu su ranije postojali voćnjaci i vinogradi, a to bi trebalo obnoviti, priča naš sagovornik.
Organska vina moderna u svetu
Mladi inženjer voćarstva dodaje da ne treba zaboraviti i organsku proizvodnju.
– Na ovim prostorima mogle bi da se gaje sorte voća i povrća, pogotovo sorte grožđa. Mogli bismo se kao opština bazirati na proizvodnju organski vina koja su moda u svetu. Takođe, osim sveže konzumacije, potencijal vidi mi u preradi organskog grožđa i voća. To treba da bude nešto specifično, da to ne bude rakija koju svi prave, već sušeno i kandirano voće, marmelade, pekmezi. Mnogo je bolje imati gotov proizvod, objašnjava. Za uspeh, osim ako novac nije problem, najbolje bi bilo da se proizvođači udružuju u voćarske zadruge i da zajedno rade na autentičnim proizvodima iz Bečeja. Zadruga te vrste malo je i na nivou zemlje.
– Zadruga, ili klaster, to bi moglo da bude rešenje za one koji manje površine. Naveo bih Italiju kao primer, gde se udružilo oko 2.000 proizvođača lešnika, niko nema više od tri, četiri hektara, uložili su novac i napravili fabriku gde prerađuju lešnik, prave čokoladu, mrve ga, peku i svi su deoničari, zaposlili su menadžera koji vodi posao, ispričao nam je mladi voćar.
