Predsednik lane formiranog bečejskog Književno-umetničkog kluba „Pero ametera“ Dragan Savić Dragović (62) ličnim primerom potvrđuje aktivnost amaterskih stvaralaca na čijem je čelu.
Ovih dana je iz štampe izašao njegov drugi roman „Kad đurđevak zamiriše“, a kako sam ističe već radi na trećem.
– „Prvenac“ u literarnom radu, roman „Tuđ“, izašao je iz štampe 2017. godine i kako je doživeo drugo izdanje to me je ohrabrilo da nastavim s pisanjem. Prvi roman je imao autobiografski sadržaj, a pesme i priče posle njega i ovaj drugi roman su produkt moje nove potrebe za pisanjem. Kažem nove potrebe, jer ja sam metalac, tačnije metalostrugar koji je čitav život radio i zdravlje izgubio u „Fadipu“, i kao invalidski penzioner pisanjem sam počeo da se bavim od 2015. godine. U početku sam imao neke autobiografske pribeleške i na nagovor prijateljice sve sistematozovao i smestio između korica romana „Tuđ“. Sada svako slobodno vreme koristim da pišem, a pesme i pripovetke objavljujem po raznim književnim zbornicima, otvara priču Dragan Savić Dragović.
Prema rečima Mirjane Štefanicki Antonić, koja je napisala uvodnu reč za roman „Kad đurđevak zamiriše“, reč je o delu s porodičnim, psihološkim i socijalnim elementima, koji ima 18 poglavlja. O samom autoru kaže da radi nešto lepo i uzvišeno i svoju životnu misiju na ovaj način ispunjava. Roman „Kad đurđevak zamiriše“ oplemenila je autorova supruga slikarka amaterka Dragana Stanojev Savić sa desetak ilustracija.
Bečejci Dragana poznaju kao vrsnog pčelara, a oni koji posećuju pravoslavni hram posvećen Svetom velikomučeniku Georgiju i kao čoveka koji je bio desna ruka sveštenstvu tokom liturgija.
– Naša porodica ima 90 košnica i svakodnevno se ima posla oko njih, pa je to razlog što sam sada sve manje u crkvi. Pčele iznosimo na ispašu po obroncima Fruške gore kad je sezona bagrema i lipe, a u bečejskom ataru su kada cvetaju uljana repica i suncokret. Pisanje mi, takođe, čini zadovoljstvo i poklanjam mu pažnju. Dan proleti, zaključuje Dragan Savić Dragović.
Imajući u vidu da radi s pčelama, ne čudi što je po čitav dan zauzet, ali i što uspeva da se organizuje, te pomiri i podmiri sve obaveze, čak stigne i da peva u crkvenom horu.
