Krosfit je sport koji popularno nazivaju moderna verzija bodibildinga i nije čudo što iz dana u dan stiče planetarnu popularnost.
Ali, ovaj sport nema za cilj samo da kroz trenažni proces izvaja telo, već da se putem funkcionalnih pokreta iz svakodnevnog života telo pripremi za život, pa je zbog toga efikasan i van sale za treninge. Teoretičari tvrde, a praktičari potvrđuju, da se u ovom sportu funkcionalni pokreti izvode pod velikim intezitetom s ciljem da se telo navikne na različite vežbe koje se nadovezuju jedna na drugu s kratkim pauzama između.
Treninzi su kombinacija gimnastičkih i kardio vežbi, ali i vežbi izdržljivosti, opterećenja, snage… Zato, ne čudi što osvaja, pogotovo zdrave devojke i mladiće, na prvi kontakt. Jedan od njih je mladi Bečejac Martin Krajtmar.
– Kad sam prekinuo druženje s klavirom, a to se desilo završetkom niže muzičke škole, bez obzira na uspešne nastupe i osvajanja nagrada na takmičenjima, tražio sam novi izazov. Našao sam ga u teretani i dve godine sam trenirao bodi bilding. Međutim, to je vrlo statičan sport, koji ne odgovara mom mentalitetu. Saznao sam da u Bečeju postoji Sportsko udruženje za fitnes i rekreaciju „Krosfit“, ušao u fiskulturnu salu Gimnazije i posle prvog treninga rekao sebi „to je to“. Vežbam pod nadzorom Đorđa Dragina dve godine i počinjem da ubiram plodove vrednog rada, otvara priču krosfiter Martin Krajtmar.
Đorđe Dragin je pionir ovog zahtevnog sporta u Bečeju, koji je sa par istomišljenika osnovao klub 2013. godine, a sada ima šezdesetak članova. Već 2015. godine je potvrdio kvalitet na međunarodnom takmičenju u Beogradu „Srbian troudaun“ osvajanjem šestog mesta u konkurenciji oko 200 takmičara iz 15 evropskih zemalja, čime je poneo epitet najboljeg krosfitera Srbije. Sada je njegov učenik Martin Krajtmar na Međunarodnom prvenstvu Bugarske stigao do „zlata“.
– Iskren da budem, nisam očekivao ovakav uspeh. Računao sam na plasman među prvih pet od ukupno 56 takmičara u mojoj srednjoj kategoriji, ali posle dvodnevnog takmičenja, koje je imalo sedam izazovnih stanica, sakupio sam 18 bodova, a prvi pratioc je imao 26, što dovoljno kazuje koliko sam nadmoćno pobedio. Naravno, nije to stiglo samo od sebe. Mnogo truda sam uložio, slušao savete Dragina na treninzima i bio posvećen svakom zadatku na samom takmičenju. Uostalom, cilj našeg sporta je da budemo što spremniji u svakom elementu takmičarskog ciklusa. Da bi sve bilo jasnije, mi odlazimo na takmičenje, a ne znamo kakve nam izazove organizator priprema. Ovoga puta imali smo dvodnevno takmičenje fizičke spremnosti kroz sedam izazovnih testova. Nimalo lako, zato mi je draže da sam se ispeo na najviši deo pobedničkog postolja u Perniku, ponosan je Martin Krajtmar.
Koliko su naporna takmičenja, najbolje potvrđuje da takmičari moraju da istrče 1200 metara, da plivaju ili veslaju po par stotina metara, potom imaju test snage, gimastičke vežbe kao što su hodanje na šakama, ruski zgibovi, penjanje uz konopac, pa olimpijsko dizanje tegova trzajem, izbačajem, sada uvode i streljaštvo puškom posle fizičkog opterećenja i da ne ređamo dalje.
– Dobro je da sam uspeo u aktuelnom vremenu pandemije Kovida – 19 da se domognem međunarodnog takmičenja. Planirali smo Đorđe i ja da se ove godine prijavimo za neko ekipno takmičenje, ali zbog epidemiološke situacije nismo ostvarili plan, što ne znači da naredne godine nećemo pokušati, rekao nam je na kraju razgovora Martin Krajtmar.
Dodajmo na kraju da je naš sagovornik, po završetku bečejske Gimnazije, upisao i sada je student druge godine Fakulteta za sport i turizam u Novom Sadu. Bavljenje krosfitom mu olakšava da u svakom trenutku bude fizički maksimalno spreman i spretan. Ostvareni uspeh na međunarodnom planu je podstrek za ostale članove kluba da nastave sa vrednim radom, a onima koji su u nedoumici poziv da se priključe.
1.Martin Krajtmar na najvišem delu pobedničkog postolja u Bugarskoj
2.Martin Krajtmar tokom jednog od testova
Sadržaj je kreiran u okviru projekta „Vladavina prava pod lupom: Ka većem ostvarivanju prava građana opštine Bečej” koji je sufinansiran iz budžeta opštine Bečej. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
